NEVIL GODARD, MOLITVA (PREVOD) - PRAYER: THE ART OF BELIEVING

 

 

MOLITVA

Umeće verovanja

 

Nevil Godard

1945.

 

Naziv originala:

Prayer: The Art of Believing

 

Prevela i prilagodila:

Jelena Ilić

 

 

 

 

 

 

 

Sadržaj:

I Zakon reverzibilnosti

II Dualna priroda svesti

III Imaginacija i vera

IV Energija i moć

V Zakon prenosa misli

VI Dobre vesti

VII Najveća molitva

 

 

Molitva je univerzalni ključ. Ključ može odgovarati jednim vratima u kući, ali ako odgovara svim vratima, može se tvrditi da je univerzalni ključ. Takav ključ je molitva za sve zemaljske probleme.

 

 

 

I Zakon reverzibilnosti

 

 

Molite se za moju dušu, molitva čini više nego što ovaj svet sanja. Tenison

Molitva je umeće i zahteva vežbu. Prvi zahtev je kontrolisana imaginacija. Parada i isprazna ponavljanja nisu bliska molitvi. Njeno uvežbavanje zahteva spokoj i duševni mir, ne govorite mnogo kao neznabošci, jer se moli u tajnosti, Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, platiće tebi javno. Obredi koji se najčešće koriste u molitvi su puka praznoverja i izmišljeni su kako bi molitvi dali prizvuk svečanosti. Oni koji praktikuju umeće molitve su često neupućeni u zakone koji je kontrolišu. Oni pripisuju ostvarene rezultate obredima i menjaju slovo za duh. Suština molitve je vera; ali vera mora biti prožeta razumevanjem da bi joj se dao onaj aktivni kvalitet, koji sama ne poseduje. Pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum.

Ova knjiga je pokušaj da  nepoznato postane poznato, ukazujući na uslove pod kojima su molitve uslišene i bez kojih neće biti uslišene. Ona definiše uslove koji regulišu molitvu u zakonima koji su jednostavno generalizacija naših opažanja.

Univerzalni zakon reverzibilnosti je osnov na kojem se zasnivaju njegove tvrdnje.

Mehanički pokret uzrokovan govorom je bio odavno poznat pre nego što je iko zamislio mogućnost obrnute transformacije, a to je reprodukcija govora mehaničkim pokretom (fonograf). Dugo vremena se struja proizvodila trenjem, a da se nije pomišljalo da bi se trenje moglo proizvesti strujom. Bez obzira da li će čovek uspeti da preokrene transformaciju sile ili ne, on svakako zna da su sve transformacije sile reverzibilne. Ako topolota može proizvesti mehanički pokret, onda mehanički pokret može proizvesti toplotu. Ako elektricitet proizvodi magnetizam, magnetizam takođe može proizvesti električnu struju. Ako glas može izazvati talasasto strujanje, onda takvo strujanje može proizvesti glas i tako dalje. Uzrok i posledica, energija i materija, akcija i reakcija su isto i međusobno su pretvorljive.

Ovaj zakon je od najveće važnosti, jer vam omogućava da predvidite obrnutu transformaciju  kada je direktna transformacija potvrđena. Kada biste znali kako biste se osećali da ste ostvarili vaš cilj, onda, obrnuto biste znali u kojem biste stanju bili da u sebi probudite takav osećaj. Nalog da se molite verujući da već imate ono za šta se molite se zasniva na poznavanju zakona obrnute transformacije. Ako vaša uslišena molitva proizvodi u vama određen osećaj ili stanje svesti, onda obrnuto, to određeno stanje ili stanje svesti mora proizvesti vašu željenu molitvu. Pošto su sve transformacije sile reverzibilne, uvek biste trebali pretpostaviti osećaj ispunjene želje.

Trebali biste probuditi u sebi osećaj da jeste i da imate ono što ste do sada želeli biti i imati. To se lako postiže razmišljanjem o radosti koja bi usledila da je vaš cilj ostvarena činjenica, tako da su vaš život, pokreti i biće u osećaju da je vaša želja ostvarena.

Osećaj ispunjene želje, ako se pretpostavi i održi, mora objektivizirati stanje koje bi ga iznedrilo. Ovaj zakon objašnjava zašto A vera je tvrdo pouzdanje u ono, čemu se nadamo, osvedočenje o onom, što ne vidimo i zašto Koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jest. Pretpostavite osećaj vaše ispunjene želje i nastavite da osećate da je ispunjena sve dok se to što osećate ne objektivizuje.

Ako fizička činjenica može proizvesti psihološko stanje, psihološko stanje može proizvesti fizičku činjenicu. Ako posledicu (a) može proizvesti uzrok (b), onda obrnuto, posledicu (b) može proizvesti uzrok (a). Zato vam kažem: sve što ištete u molitvi svojoj verujte da ćete primiti; i biće vam (Marko 11:24).

 

II Dualna priroda svesti

 

Jasan koncept dualne prirode čovekove svesti mora biti osnov svake istinske molitve. Svest obuhvata podsvest kao i svesni deo. Beskonačno veći deo svesti leži ispod sfere objektivne svesti. Podsvest je najvažniji deo svesti. Ona je uzrok dobrovoljne akcije. Podsvest je ono što čovek jeste. Svest je ono što čovek zna. Ja i otac jedno smo..jer je otac moj veći od mene. Svest i podsvest su jedno, ali je podsvest veća od svesti.

Otac koji stoji u meni on tvori dela. Ja, objektivna svest, sam od sebe, ne mogu činiti ništa; Otac, podsvest, on tvori dela. Podsvest je ta u kojoj je sve poznato, u kojoj je sve moguće, čemu sve ide, iz čega sve nastaje, koja pripada svemu, kojoj svi imaju pristup.

Ono čega smo svesni se sastoji od onog čega nismo svesni. Ne samo da naše podsvesne pretpostavke utiču na naše ponašanje, već oblikuju i obrasce našeg objektivnog iskustva. One same imaju moć da kažu da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi. Cela kreacija spava u dubini čoveka i budi se u objektivno iskustvo prema njegovim podsvesnim pretpostavkama. U toj praznini koju nazivamo snom postoji svest u neuspavanoj budnosti i dok telo spava, ovo neuspavano biće oslobađa iz riznice večnosti podsvesne pretpostavke čoveka.

Molitva je ključ koji otključava beskonačno skladište. I okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta. Molitva modifikuje ili u potpunosti menja naše podsvesne pretpostavke, a promena u pretpostavci je promena u ekspresiji.

Svesni um razmišlja induktivno  posmatranjem, iskustvom i učenjem. Zato mu je teško da veruje u ono što pet čula i induktivno zaključivanje odbijaju. Podsvest zaključuje deduktivno i ne zanima je da li je premisa istinita ili lažna već nastavlja pod pretpostavkom tačnosti premise i objektivizira rezultate koji su u skladu sa premisom. Ovu razliku mora uočiti svako ko želi da savlada umeće molitve. Pravo razumevanje nauke molitve se ne može postići  sve dok se ne razumeju zakoni koji upravljaju dualnom prirodom svesti i dok se ne shvati važnost podsvesti.

Molitva, umeće verovanja u ono što poriču čula, najvećim delom ima posla sa podsvešću. Molitvom se podsvesti sugeriše da prihvati ispunjenu želju, te deduktivno rezonujući, logički je razotkriva do njenog prirodnog kraja. Jer je veći koji je u vama negoli koji je na svetu.

Subjektivni um je reflektovana svest koja oživljava svet, to je duh koji daje život. U ukupnoj supstanci je jedna duša – subjektivni um. Kroz sve kreacije teče ovaj jedan neprekidni subjektivni um. Misao i osećaj, stopljeni u uverenja, ostavljaju u njemu promene, daju mu misiju, koju on verno izvršava.

Svesni um stvara premise. Subjektivni um ih razvija do njihovih logičnih završetaka. Da subjektivni um nije toliko ograničen u svojoj inicijativnoj moći rasuđivanja, objektivni čovek ne bi bio odgovoran za svoje postupke u svetu. Čovek prenosi ideje u podsvest posredstvom osećanja. Podsvest prenosi ideje od uma do uma putem telepatije. Vaša neizražena uverenja o drugima im se prenose bez njihovog znanja ili pristanka, te ako ih podsvesno prihvate, uticaće na njihovo ponašanje.

Jedine ideje koje podsvesno odbijaju su vaše ideje o njima koje oni ne bi prihvatili da su istina za bilo koga. Oni veruju samo u ono što bi mogli poželeti drugima i po zakonu verovanja, koji upravlja subjektivnim rasuđivanjem, oni su primorani da ih subjektivno prihvate, a shodno tome i objektivno izraze.

Subjektivni um u potpunosti kontroliše sugestija. Ideje se najbolje sugerišu kada je objektivni um delom subjektivan, odnosno kada je uticaj objektivnih čula umanjen ili umiren. Delimičmno subjektivno stanje se najbolje može opisati kao kontrolisano sanjarenje, gde je um pasivan ali sposoban da funkcioniše i upija. To je koncentracija pažnje. Ne sme postojati konflikt u vašem umu kada se molite. Okrenite se od onog što jeste, ka onom što bi trebalo da bude. Pretpostavite raspoloženje ispunjene želje i prema univerzalnom zakonu reverzibilnosti, ostvarićete vašu želju.

 

III Imaginacija i vera

 

Molitve nisu uspešne sve dok se ne uspostavi veza između svesnog i nesvesnog uma operatora. To je moguće imaginacijom i verom.

Uz pomoć moći imaginacije, svi ljudi, pogotovo ljudi od imaginacije, zauvek bacaju svoje čarolije i svi ljudi, posebno neimaginativni ljudi, neprestano se kreću pod uticajem njihove moći. Možemo li ikada biti sigurni da to nije bila naša majka, koja je započela tu suptilnu promenu u našem umu dok je krpila naše čarape? Ako mogu nesvesno da bacim čaroliju na ljude, nema sumnje da sam sposoban da namerno bacim daleko jaču čaroliju.

Sve što se može videti, dotaći, objasniti, raspraviti, je za imaginarnog čoveka samo način, jer on funkcioniše razumom svoje kontrolisane imaginacije, duboko u sebi gde svaka ideja postoji sama u sebi i nije u odnosu sa nečim drugim. U njemu ne postoji potreba za stegama razuma. Jedino ograničenje kojem će se povinovati je misteriozni instinkt koji ga uči da eliminiše sva raspoloženja osim raspoloženja ispunjene želje.

Imaginacija i vera su jedine sposobnosti uma neophodne za stvaranje objektivnih uslova. Vera neophodna za uspešno sprovođenje zakona svesti je čisto subjektivna vera i dostižna je nakon prestanka aktivnog suprotstavljanja objektivnog uma operatora. Ona zavisi od vaše sposobnosti da osetite i prihvatite kao istinito ono što vaša čula negiraju. Nije neophodna ni pasivnost subjekta, niti njegova svesna saglasnost sa vašom sugestijom, jer bez njegovog pristanka ili znanja može mu se dati subjektivna naredba, koju on objektivno mora izraziti. To je osnovni zakon svesti, da telepatijom možemo uspostaviti neposrednu vezu sa drugima.

Da biste uspostavili odnos, mentalno pozovite subjekta. Fokusirajte svoju pažnju na njega i uzviknite njegovo ime baš kao što biste to učinili da privučete bilo čiju pažnju. Zamislite da je odgovorio i mentalno slušajte njegov glas. Zamislite ga u sebi u stanju u kakvom želite da bude. Zatim zamislite da vam govori kao u uobičajenom razgovoru ono što želite da čujete. Mentalno mu odgovorite. Recite mu kako se radujete što svedočite njegovoj sreći. Nakon što ste mentalno čuli, kao da se zaista desilo, to što ste želeli čuti i obradovali se vestima koje ste čuli, vratite se objektivnoj svesti. Vaš subjektivni razgovor mora probuditi ono što je potvrdio.

Šta god poduzeo, sve će ti uspeti. Ne šalje jaka volja subjektivnu reč na njenu misiju koliko jasno razmišljanje i osećaj istinitosti potvrđenog stanja. Kada su uverenje i volja u konfliktu, uverenje uvek pobeđuje. Ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. Ne privlačite ono što želite, vi privlačite ono što verujete da je istina. Zato, uđite u duh ovih mentalnih razgovora i dajte im isti nivo stvarnosti kao telefonskom razgovoru. Ako možeš verovati: sve je moguće onom koji veruje. Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam. Prihvatanje cilja inicira sredstva. Ni najmudrije razmišljanje ne bi osmislilo učinkovitija sredstva od onih koja će iznedriti prihvatanje cilja. Mentalno razgovarajte sa vašim prijateljima kao da su vaše želje za njih već ostvarene.

Imaginacija je začetak svih oblika, a vera je supstanca od koje se oblikuju. Imaginacijom se ono što je latentno ili uspavano u dubini svesti, budi i dobija oblik. Izlečenja pripisana uticaju određenih lekova, relikvijama i mestima su efekti imaginacije i vere. Lekovita moć nije duh u njima, već duh u kojem su prihvaćeni. Jer slovo ubija, a duh oživljuje.

Subjektivni um je u potpunosti podložan sugestiji, tako da, bez obzira da li je ono u šta verujete tačno ili pogrešno, dobićete iste rezultate. Nema ničeg nerazumnog u teoriji medicine ili u tvrdnjama sveštenstva o njihovim relikvijama ili svetim mestima. Subjektivni um pacijenta prihvata sugestiju o zdravlju uslovljenu određenim stanjima, te čim nastanu ti uslovi dolazi do ozdravljenja. Po veri vašoj neka vam bude. Samouvereno očekivanje stanja je najmoćnije sredstvo za njegovo ostvarenje. Samouvereno očekivanje izlečenja čini ono što ne može postići ni jedan medicinski tretman.

Neuspeh je uvek posledica antagonističke autosugestije pacijenta, koji nastaje iz objektivne sumnje u moć leka ili relikvije ili iz sumnje u istinitost teorije. Mnogi od nas ili zbog premalo emocija ili iz previše intelekta, koji su najveće prepreke na putu molitve, ne mogu da poveruju u ono što naša čula poriču. Primorati sebe da verujemo će završiti u još većoj sumnji. Da bi se izbegle takve kontradiktorne sugestije, pacijent bi trebao da bude objektivno nesvestan upućenih sugestija. Najefektivniji metod izlečenja ili uticaja na ponašanje drugih se sastoji u onom što je poznato kao tihi ili odsutan tretman. Kada je subjekt objektivno nesvestan upućene sugestije, ne postoji mogućnost za nastanak antagonističkog uverenja. Nije potrebno da pacijent objektivno zna da je bilo šta učinjeno za njega. Iz onoga što je poznato o subjektivnim i objektivnim procesima rasuđivanja, bolje je da objektivno ne zna o onome što se čini za njega. Što je više objektivni um nesvestan sugestije, to će bolje objektivni um vršiti svoje funkcije. Subjekat podsvesno prihvata sugestiju i misli da je potekla od njega, dokazujući isitnitost Spinozine izreke da ne poznajemo uzroke koji određuju naše akcije.

Podsvest je univerzalni provodnik koji operator modifikuje svojim mislima i osećanjima. Vidljiva stanja su ili vibrirajući efekti podsvesnih vibracija u vama ili su vibrirajući uzroci sličnih vibracija u vama. Disciplinovan čovek im nikada ne dopušta da postanu uzroci, osim ako u njemu ne probude željeno stanje svesti. Sa poznavanjem zakona reverzibilnosti, disciplinovan čovek transformiše svoj svet zamišljajući i osećajući samo ono što je lepo i dobro. Lepa ideja koju budi u sebi neće podbaciti da probudi svoj afinitet u drugima. On zna da spasitelj sveta nije čovek, već manifestacija. Spasitelj bolesnog je zdravlje, gladnog – hrana, spasitelj žednog je voda. On hoda u društvu spasitelja, pretpostavljajući osećaj svoje ispunjene želje. Prema zakonu reverzibilnosti, da su sve transformacije sile reverzibilne, energija ili probuđeno osećanje  se transformiše u zamišljeno stanje. On nikada ne čeka četiri meseca na žetvu. Ako će za četiri meseca žetva probuditi u njemu stanje radosti, onda će, obrnuto, sadašnja radost žetve probuditi žetvu sada. ...Da im podarim krasotu umesto pepela, ulje radosti umesto tuge, odeću za slavljenje umesto duha teskobe.  Tako da će ih zvati stablima pravednosti, nasadom Gospodnjim, da bi se on proslavio.

 

 

IV Energija i moć

 

Svi su podložni istim psihološkim zakonima koji upravljaju običnim hipnotisanim subjektom. On je podložan kontroli sugestijom. U hipnozi su objektivna čula delimično ili potpuno suspendovana. Međutim, bez obzira koliko duboko su objektivna čula blokirana u hipnozi, subjektivne sposobnosti su na oprezu i subjekat prepoznaje sve što se dešava oko njega. Aktivnost i moć subjektivnog uma srazmerne su uspavanosti objektivnog uma. Sugestije koje nemaju moć kada se direktno upute objektivnoj svesti, su veoma efikasne kada je subjekt u hipnotisanom stanju. Hipnotičko stanje je jednostavno biti nesvestan, objektivno. U hipnozi, svesni um se uspavljuje, a podsvesne moći su izložene direktnom uticaju sugestije. Iz ovoga se lako vidi, pod uslovom da prihvatite istinu mentalnih sugestija, da se svako ko vas objektivno nije svestan, nalazi u dubokom hipnotičkom stanju u odnosu prema vama. Stoga, Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneće glas i šta krila ima dokazaće glas. Ono što iskreno verujete da je za drugog istina, to ćete u njemu probuditi.

Niko ne treba da bude opčinjen na uobičajen način, da bi mu se pomoglo. Ako je subjekt svesno nesvestan sugestije i ako je sugestija upućena sa ubeđenjem i samouvereno prihvaćena kao istina od strane operatora, onda imate idealne okolnosti za uspešnu molitvu. Predstavite sebi mentalno subjekta kao da je već uradio ono što želite da uradi. Mentalno mu se obratite i čestitajte mu što je uradio ono što želite da uradi. Zamislite ga u stanju u kojem želite da bude. U okviru svog delovanja, svaka subjektivno izgovorena reč budi objektivno, ono što potvrđuje. Neverica subjekta nije prepreka kada kontrolišete svoju viziju.

Vaša smela tvrdnja, dok ste u delimično subjektivnom  stanju, će probuditi ono što potvrđuje. Samouverenost sa vaše strane i čvrsto uverenje u istinu vaše mentalne tvrdnje je sve što je potrebno da se proizvedu rezultati. Vizualizujte subjekt i zamislite da čujete njegov glas. Zatim zamislite da vam govori ono što želite da čujete. Ako želite da mu pošaljete reči zdravlja i bogatstva, onda zamislite da vam govori Nikada se nisam osećao bolje i nikada nisam imao toliko i mentalno mu recite o vašoj radosti što svedočite njegovoj dobroj sreći. Zamislite da vidite i čujete njegovu radost.

Mentalni razgovor sa subjektivnom slikom drugog mora biti na način da ne dođe ni do najmanje sumnje u istinitost onoga što čujete i kažete. Ukoliko imate i najmanju sumnju da ne verujete u ono što ste zamislili da ste čuli i videli, subjekt se neće povinovati, jer će vaš subjektivni um prenositi samo učvršćene ideje. Samo prihvaćene ideje mogu da probude njihove vibrirajuće sličnosti u onima ka kojima se upućene. U kontrolisanoj imaginaciji, ideje moraju biti upućene sa najvećom mogućom pažnjom. Ako ne kontrollišete vašu imaginaciju tokom sanjarenja, vaša imaginacija će vas kontrolisati.  Šta god da predložite sa samouverenjem je zakon za subjektivni um; on  mora da objektivizuje ono što mentalno potvrđujete. Ne samo da subjekt izvršava potvrđeno stanje, već to čini kao da je odluka došla sama od sebe ili da je ideja potekla od njega.

Kontrola podsvesti je dominacija nad svime. Svako stanje se pokorava kontroli jednog uma. Kontrola podsvesti se postiže kontrolom vaših uverenja, koja su sa druge strane svemoćni faktor u vidljivim stanjima. Imaginacija i vera su tajne stvaranja.

 

 

V Zakon prenosa misli

 

Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog. Preneo je svest o zdravlju i oživeo vibracijsku sličnost u onom kome je bila usmerena. Zamislio je subjekt u zdravom stanju i zamislio je da je čuo da ga subjekt potvrđuje. Imaj u pameti obraz zdravih reči koje si čuo od mene; dobri amanet sačuvaj Duhom Svetim koji živi u nama.

Da biste se molili uspešno morate imati jasno definisane ciljeve. Morate znati šta želite pre nego što tražite. Morate znati šta želite pre nego što osetite da to već imate: a molitva je osećaj ispunjene želje. Nije važno za šta se molite ili gde je ili koga se tiče. Vaš jedini posao je da ubedite sebe u isitnitost onoga što želite da vidite manifestovano. Kada izronite iz molitve više ne tragate, jer već imate, ako ste se pravilno molili – podsvesno pretpostavili stvarnost stanja koje ste zamislili i prema zakonu reverzibilnosti, vaša podsvest mora objektivizovati ono što potvrđuje.

Potreban vam je provodnik da prenese silu. Možete koristiti žicu, mlaz vode, vazdušnu struju, zrak svetlosti ili bilo kojeg posrednika. Princip fotofona ili prenos glasa putem svetlosti će vam pomoći da razumete prenos misli ili slanje reči da nekog izlečite. Postoji snažna analogija između između izgovorenog glasa i zamišljenog glasa. Misliti je govoriti tiho, govoriti je misliti glasno. Ovo je princip fotofona: zrak svetlosti se odbija o ogledalo i projektuje se u risiveru na udaljenoj tački. Pozadina ogledala je usnik (deo mikrofona). Govoreći u usnik, vi podstičete ogledalo da vibrira. Dok ogledalo vibrira ono modifikuje svetlost uperenu u njega. Modifikovano svetlo treba da prenese vaš govor, ali ne kao govor, već kao njegov mehanički korelat. Dolazi do udaljene stanice i udara u disk unutar prijemnika; uzrokuje vibriranje diska prema modifikaciji kojoj je podvrgnut i reprodukuje vaš glas.

Ja sam svetlost sveta. Ja jesam, spoznaja da postojim, je svetlo pomoću kojeg postaje vidljivo ono što prolazi mojim umom. Pamćenje ili moja sposobnost da mentalno vidim ono što je objektivno prisutno, dokazuje da je moj um ogledalo, toliko osetljivo ogledalo da može odraziti misao. Ponovljena percepcija slike u sećanju se ni po čemu ne razlikuje kao vizuelni čin od percepcije moje slike u ogledalu. Isti princip posmatranja je prisutan u oba.

Vaša svest je svetlost koja se odbija o ogledalo vašeg uma i projektuje u prostor ka onome o kome razmišljate. Mentalno se obraćajući subjektivnoj slici u vašem umu, vi uzrokujete vibriranje ogledala vašeg uma. Vaš vibrirajući um modifikuje svetlost svesti uperenog u njega. Modifikovano svetlo svesti dolazi do onog ka kome je usmereno i zadire u ogledalo njegovog uma; dovodi do vibriranja njegovog uma prema modifikaciji pod čijim je uticajem. Na taj način proizvodi u njemu ono što ste mentalno potvrdili.

Vaša uverenja, usvojeni stavovi uma, neprestano modifikuju vašu svest, dok se ona odražava u ogledalu vašeg uma. Vaša svest, modifikovana vašim uverenjima, se objektivizuje u uslovima vašeg života. Da bi ste promenili vaš svet, morate prvo promeniti svoju ideju o njemu. Da bi ste promenili čoveka, morate prvo promeniti svoju ideju o njemu. Morate prvo verovati da je on čovek kakav želite da bude i mentalno razgovarati sa njim kao takvim. Svi ljudi su prilično osetljivi da reprodukuju vaša uverenja o njima. Zato, ako vaša reč nema vidljiv uticaj u onome kome je upućena, uzrok je u vama, a ne u subjektu. Čim poverujete u istinu potvrđenog stanja, uslediće rezultati. Svi mogu biti preobraženi; svaka misao se može preneti; svaka misao se može vidljivo otelotvoriti.

Subjektivne reči – podsvesne pretpostavke – oživljavaju ono što potvrđuju. Neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti što mi je drago, i srećno će svršiti na što je pošaljem. One su obdarene inteligencijom koja se tiče njihove misije i istrajaće sve dok se ne ostvari cilj njihovog postojanja; istrajaće sve dok ne ožive svoju vibracionu sličnost u onome kome su upućene, ali od trenutka kada je cilj njihove kreacije ostvaren, one prestaju. Subjektivno izgovorena reč u tihom samopouzdanju će uvek oživeti odgovarajuće stanje u onome kome je izgovorena, ali od trenutka  kada je njen zadatak izvršen, ona prestaje da postoji, dozvoljavajući onom u kome je ostvareno stanje, da ostane u svesti potvrđenog stanja ili da se vrati u svoje prethodno stanje.

Koje god stanje privuče vašu pažnju, drži vaš život. Stoga, obraćati pažnju na minulo stanje, znači vratiti se u to stanje. Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.

Čoveku se ništa ne može dodati, jer je cela kreacija već usavršena u njemu. Carstvo je Božije unutra u vama. Ne može čovek ništa primati, ako mu nije dano s neba. Nebo je vaša podsvest. Čak ni opekotina nije nastala od spolja. Spoljni zraci samo oživljavaju odgovarajuće zrake iznutra. Da gorući zraci ne postoje u čoveku, ne bi ga opekli svi zraci svemira. Da zdravlje ne postoji u svesti onoga kome se potvrđuje, ona ne bi vibrirala na reč koja se šalje. Vi u stvari ne dajete drugom, vi vaskrsavate ono što je uspavano u njemu. Devojka nije umrla, nego spava. Smrt je samo spavanje i zaborav. Godine i starenje su san, a ne smrt mladosti i zdravlja. Prepoznavanje stanja vibrira ili ga oživljava.

Daljina, onako kako je prepoznaju objektivna čula, ne postoji za subjektivni um. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora: I onde će me ruka Tvoja voditi. Vreme i prostor su misaoni uslovi, imaginacija ih može prevazići i premestiti u psihološko vreme i mesto. Iako ste fizički odvojeni od mesta hiljadama milja, mentalno možete živeti na udaljenom mestu kao da je ovde. Vaša imaginacija može lako pretvoriti zimu u leto, Njujork u Floridu, i tako dalje. Bez obzira da li je cilj vaše želje blizu ili daleko, rezultati će biti isti. Subjektivno, cilj vaše želje nikada nije daleko, njegova intenzivna blizina čini ga udaljenim od čulnog posmatranja. On stanuje u svesti, a svest je bliža od disanja i bliža od ruku i stopala.

Svest je jedna i jedina realnost. Sve pojave nastaju iz iste supstance, vibrirajući različitim brzinama. Iz podsvesti sam Ja kao čovek došao i svesti se Ja kao čovek vraćam. U svesti subjektivno postoje sva stanja i oživljavaju se u objektivno postojanje uverenjem. Jedino što nas sprečava u uspešnoj subjektivnoj impresiji velike udaljenosti ili u transformisanju tamo u ovde je naša navika da  tretiramo prostor kao prepreku.

Prijatelj udaljen hiljadama milja je ukorenjen u vašoj svesti vašim čvrstim idejama o njemu. Misliti o njemu i prestaviti ga sebi, u sebi, u stanju u kojem želite da bude, samouvereni da je ova subjektivna slika istinita kao da se već desila, oživljava u njemu odgovarajuće stanje, koje on mora da objektivizuje. Rezultati će biti očigledni kao što je uzrok bio skriven. Subjekt će izraziti probuđeno stanje u njemu i ostati nesvestan pravog uzroka njegove akcije. Vaša iluzija slobodne volje je ništa drugo do nepoznavanje uzroka koji utiču na vaše ponašanje. Molitve zavise od vašeg stanja uma o njihovom uspehu, a ne od stava subjekta. Subjekt nema moć da se odupre vašim kontrolisanim subjektivnim idejama o njemu, osim ako je stanje koje potvrđujete da je istinito za njega, stanje koje je on nesposoban da poželi kao istinito za drugog. U tom slučaju se vraća vama, pošiljaocu, i ostvariće se u vama. Pod uslovom da je ideja prihvatljiva, uspeh u potpunosti zavisi od operatora, a ne od subjekta, kojem je poput igle kompasa na njenim osovinama, sasvim svejedno koji ćete mu pravac  zadati. Ako vaša čvrsta ideja nije  subjektivno prihvaćena od onog kome je upućena, vraća se vama od koga je došla. I ko može vama nauditi ako uzidete za dobrom? Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba. Nikakva nesreća ne zadesi pravednika. Ništa nas ne zadesi što nije od naše prirode.

Osoba koja drugome usmeri zlonamernu misao će biti povređena njenim odbijanjem, ako ne bude podsvesno prihvaćena od drugog. Jer šta čovek poseje, ono će i požnjeti. Nadalje, ono što možete poželeti i verovati za drugog se može poželeti i verovati za vas i nemate moć da to odbijete ako onaj koji vam to želi prihvati da je to vaša istina. Jedina moć da odbijete subjektivnu reč je da budete nesposobni da poželite slično stanje drugom – da pretpostavite sposobnost primanja. Mogućnost usađivanja ideje u drugi um pretpostavlja sposobnost tog uma da primi tu impresiju. Budale iskorištavaju svet, mudri ga preobražavaju. Najveća mudrost je znati da u živom svemiru ne postoji sudbina osim one kreirane imaginacijom  čoveka. Ne postoji uticaj van uma čoveka. Što je god preljubazno, što je god slavno; i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite. Nikada ne prihvatajte da je istina za druge ono što ne biste želeli da je istina za vas. Da biste probudili stanje u drugom, prvo se mora pobuditi u vama. Stanje koje biste preneli drugom, se može preneti samo ako verujete u njega. Dakle, dati znači primiti. Ne možete dati ono što nemate, a imate samo ono u šta verujete. Dakle, verovati da je stanje istina za drugog, ne samo da budi to stanje u drugom, već ga oživljava i u vama. Vi ste ono što verujete. Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu. Davanje je jednostavno verovanje, jer ono što zaista verujete o drugima ćete oživeti u njima. Vibraciono stanje  preneto vašim uverenjima opstaje sve dok ne probudi svoju odgovarajuću vibraciju u onom za koga se veruje. Ali pre nego što se može preneti, prvo se mora probuditi u odašiljaču. Vi ste ono šta god da je živo u vašoj svesti. Nema veze da li se uverenje odnosi na sebe ili drugog, jer onog koji veruje definiše ukupna suma njegovih uverenja ili podsvesne pretpostavke.

Jer kako on tebe ceni u duši svojoj, duboko u svojoj podsvesti, takvo ti je jelo njegovo. Zanemarite pojave i subjektivno potvrdite da je istina ono što želite da je istina. Ovo budi u vama ton potvrđenog stanja koje se zauzvrat ostvaruje u vama i u onome za koga je potvrđeno. Dajte, i dat će vam se. Uverenja uvek oživljavaju ono što potvrđuju. Svet je ogledalo u kome svako vidi svoj odraz. Objektivni svet odražava uverenja subjektivnog uma.

Neki ljudi sebe najbolje ubede vizuelnim slikama, drugi mentalnim zvucima, a treći pak mentalnim radnjama. Oblik mentalne aktivnosti koji dopušta svu moć vaše pažnje da bude usredsređena u jednom izabranom pravcu je ono što treba negovati, sve dok ne budete mogli da ih sve koristite u isto vreme za svoj cilj.

Ako imate poteškoća u razumevanju termina vizelne slike, mentalni zvuci i mentalne radnje, evo ilustracije koja bi trebala da razjasni njihova značenja: Osoba A zamišlja da vidi muzičko delo, ne znajući ništa o notnim zapisima. Impresija u njegovom umu je čisto vizuelna slika. Osoba B zamišlja da vidi isto delo, ali može da čita note i da zamisli kako bi to zvučalo kada bi se odsviralo na klaviru; ta imaginacija je mentalni zvuk. Osoba C takođe čita note i pijanista je;  dok čita, on zamišlja da svira to delo. Ova imaginarna radnja je mentalna radnja.

Vizuelne slike, mentalni zvuci i mentalne radnje su kreacije vaše imaginacije i iako se čini da dolaze od spolja, oni u stvari dolaze iznutra. Kreću se kao da ih pokreće neko drugi, ali zapravo ih pokreće vaš sopstveni duh iz čarobnog skladišta mašte. Oni se projektuju u svemir prema istom vibracionom zakonu koji upravlja slanjem glasa ili slike. Govor i slike se projektuju ne kao govor ili slike, već kao vibracioni korelati. Subjektivni um vibrira prema modifikacijama koje nastaju pod uticajem misli i osećanja operatora. Stvoreno vidljivo stanje je rezultat subjektivnih vibracija. Osećanje je uvek propraćeno odgovarajućom vibracijom, a to je promena u ekspresiji ili senzaciji u operatoru.

Nema misli ili osećanja bez ekspresije. Bez obzira što delujete kao da nemate emocije, ako reflektujete bilo kojim stepenom  intenziteta, uvek se dešavaju blagi pokreti mišića. Oko, iako zatvoreno, prati sliku imaginarnih objekata, a zenica se širi ili skuplja u zavisnosti od svetlosti ili udaljenosti objekata; disanje se ubrzava ili usporava u skladu sa tokom vaših misli; mišići se kontrahuju prema vašim mentalnim pokretima.

Ova promena vibracije traje dok ne probudi odgovarajuću vibraciju u subjektu, čija vibracija se zatim ispoljava kao fizička činjenica. I Reč je telom postala. Energija, u slučaju radija, se šalje i prima u polju, mesto u prostoru gde se dešavaju promene. Polje i energija su jedno i nerazdvojivi su. Polje ili subjekt postaje otelovljenje primljene reči ili energije. Mislilac i misao, oprator i subjekt, energija i polje su jedno. Da ste dovoljno mirni čuli biste zvuk svojih uverenja, znali biste šta znači muzika sfera. Mentalni zvuk koji čujete u molitvi kao da dolazi od spolja ste u stvari vi proizveli. Samoposmatranje će otkriti ovu činjenicu. Kao što se muzika sfera definiše kao harmonija koju čuju samo bogovi i trebalo bi da je proizvedu pokreti nebeskih sfera, tako  se i harmonija koju subjektivno čujete za druge, koju čujete samo vi, proizvodi pokretima vaših misli i osećanja u pravom carstvu ili nebu u vama.

 

 

VI Dobre vesti

 

Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje.

Veoma efikasan način da drugima donesete dobru vest je da mentalno prizovete subjektivnu sliku osobe kojoj želite pomoći i da ona potvrdi ono što biste želeli da učini. Mentalno je slušajte kako vam govori da je to učinila. Ovo u njoj budi vibracioni korelat potvrđenog stanja, čija vibracija traje sve dok se misija ne izvrši. Nije važno šta želite da bude urađeno, niti koga ste izabrali da to uradi. Čim subjektivno potvrdite da je učinjeno, uslediće rezultati. Neuspeh će se desiti samo ako ne uspete da prihvatite istinu vaše tvrdnje ili ako potvrđeno stanje subjekt ne bi poželeo za sebe ili druge. U poslednjem slučaju, stanje bi se realizovalo u vama, kao operatoru.

Naočigled bezazlena navika razgovaranja sa sobom je najplodonosniji oblik molitve. Mentalna rasprava sa subjektivnom slikom drugog je najsigurniji način da se molite za raspravu. Vi zahtevate da vas neko uvredi kada se objektivno sretnete. On je primoran da se ponaša prema vama na neprijatan način, osim ako pre susreta ne poništite ili ne promenite vašu naredbu, subjektivno potvrđujući promenu. Nažalost, čovek zaboravlja svoje subjektivne rasprave, svoje svakodnevne mentalne razgovore sa drugima, te gubi objašnjenje sukoba i nesreća svog života. Kao što mentalne rasprave proizvode sukobe, tako srećni mentalni razgovori proizvode odgovarajuća vibraciona stanja dobrih vesti. Čovek stvara sebe iz sopstvene imaginacije.

Ako je željeno stanje za vas i imate poteškoće da prihvatite za istinu ono što vaša čula poriču, zamislite subjektivnu sliku prijatelja i neka mentalno potvrdi da ste već onaj koji želite biti. To u njemu utvrđuje, bez njegovog svesnog pristanka ili znanja, podsvesnu pretpostavku da ste ono što je on mentalno potvrdio, a njegova pretpostavka, zato što je nesvesno pretpostavljena, će trajati dok ne izvrši svoju misiju. Njena misija je da u vama probudi njen vibracioni korelat, čija će se vibracija kada se probudi u vama, realizovati kao objektivna činjenica.

Drugi veoma efektivan način da se molite za sebe je da koristite formulu Jova koji je otkrio da je njegovo zatočeništvo nestalo dok se molio za svoje prijatelje. Fokusirajte svoju pažnju na prijatelja i neka vam zamišljeni glas vašeg prijatelja kaže da jeste ili da ima ono što je slično onome što želite da budete ili imate. Dok ga mentalno čujete i vidite, osetite uzbuđenje zbog njegove dobre sreće i iskreno mu poželite dobro. Ovo će probuditi u njemu odgovarajuću vibraciju potvrđenog stanja, čija se vibracija mora objektivizovati kao fizička činjenica. Otkrićete istinitost izjave: Blago milostivima, jer će biti pomilovani. Svojstvo milosrđa dvostruko je blagoslovena – blagosilja onog koji uzima i onog koji daje. Dobro koje subjektivno prihvatite kao istinito za druge će izraziti ne samo oni, već i pun udeo vi sami.

Transformacije nikada nisu potpune. Sila A se uvek transformiše u više od sile B. Udarac čekićem proizvodi ne samo mehanički potres, već i topolotu, elektricitet, zvuk, magnetnu promenu i tako dalje. Vibracioni korelat u subjektu nije cela transformacija saopštenog osećanja. Dar koji se prenosi drugome je božanska mera, kondenzovana, promućkana i pregažena, tako da nakon pet hiljada nahranjenih od pet hlebova i dve ribe, ostane dvanaest punih korpi.

 

 

VII Najveća molitva

 

Imaginacija je početak kreacije. Vi zamišljate ono što želite, a potom verujete da je to istina. Svaki san bi mogli ostvariti oni koji su dovoljno disciplinovani da veruju. Ljudi su onakvi kakvima ih vi odlučite učiniti; čovek je prema načinu na koji ga posmatrate. Morate ga posmatrati drugačijim očima pre nego što se objektivno promeni. Dva su čoveka gledala iza zatvorskih rešetaka, jedan je video blato, a drugi zvezde. Pre nekoliko vekova, Isaija je postavio pitanje: Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji? Savršen čovek ne sudi prema pojavama, već sudi pravedno. On vidi druge onakve kakvi želi da budu; on čuje samo ono što želi da čuje. On vidi samo dobro u drugima. U njemu ne postoji osuda jer menja svet prema onome što vidi i čuje.

Car sedeći na prestolu sudskom rasipa očima svojim svako zlo. Simpatije prema živim stvarima – saglasnost sa ljudskim ograničenjima, nije svest cara, jer je naučio da razdvaja njihove lažne koncepte od njihovog istinskog bića. Za njega je siromaštvo ništa drugo do uspavano bogatstvo. On ne vidi gusenice, već šarene leptire, kakve bi trebale biti, ne zimu, već uspavano leto, ne čoveka u oskudici, već uspavanog Isusa. Isus Nazarećanin koji je svojim okom raspršio zlo, spava u imaginaciji svakog čoveka i čovek ga mora svojom imaginacijom probuditi subjektivno potvrđujući Ja JESAM Isus. Tada i samo tada će videti Isusa, jer čovek može videti samo ono što je probudio u sebi. Sveta utroba je čovekova imaginacija. Sveto dete je ono doživljavanje samog sebe koje odgovara Isaijinoj definiciji savršenstva. Obratite pažnju na reči svetog Avgustina: I gle, ti si bio u meni, a ja sam bio izvan sebe, tražio sam te (neprikladno se dajući tvojim stvorenjima). Vaša svest je ona kojoj se morate okrenuti kao jednoj realnosti. Tamo i samo tamo budite ono što spava. Iako se Hristos rodio hiljadu puta u Betlehemu, ako se On nije rodio u tebi, tvoja duša je još uvek napuštena.

Kreacija je završena. Vi prizivate vašu kreaciju u postojanje osećajući stvarnost stanja koje biste pozvali. Raspoloženje privlači svoju sličnost, ali ono ne stvara ono što privlači. Kao što se san priziva osećanjem Ja sam pospan, tako se i Isus Hristos privlači osećanjem Ja sam Isus Hristos. Čovek vidi samo sebe. Čoveku se ne dešava ništa što nije od  njegove prirode. Ljudi izranjaju iz mase odajući svoju bliskost sa vašim nastalim raspoloženjima. Surećete ih naizgled slučajno, ali otkrivate da su bliski sa vašim raspoloženjima. Zato što se vaša raspoloženja neprestano eksternalizuju, mogli biste proricati na osnovu njih, da ćete, iako niste tražili, uskoro sresti određene ličnosti i naići na određene uslove. Zato, prizovite savršenog u postojanje živeći u osećaju Ja sam Hristos, jer je Hrisots ona predstava o sebi kroz koju se mogu videti neotkrivene stvarnosti večnosti.

Na naše ponašanje utiču podsvesne pretpostavke poštujući naš socijalni i intelektualni nivo i onog kome se obraćamo. Potražimo i probudimo najviši nivo, a najplemenitiji od svih je onaj koji svlači čoveka od njegovog morala i oblači ga neobuzdanom besmrtnom slavom. Pretpostavimo osećanje Ja sam Hristos i naše ponašanje će se suptilno i podsvesno promeniti prema pretpostavci.

Naše podsvesne pretpostavke se neprestano eksternalizuju da bi nas drugi mogli svesno videti kao što mi sebe vidimo podsvesno i da bi nam svojim  postupcima rekli ono što smo podsvesno pretpostavili da jesmo. Zato pretpostavimo osećaj Ja sam Hristos, sve dok naša svesna tvrdnja ne postane podsvesna pretpostavka da Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha. Neka se Bog probudi i njegovi neprijatelji budu uništeni. Nema veće molitve za čoveka.

 

 

 

 

 

#nevilgodard #nevilknjigenasrpskom