NEVIL GODARD, IZVAN OVOG SVETA (PREVOD) - OUT OF THIS WORLD

 

 

 

 

Out of this world

 

Nevil Godard

Izvan ovog sveta

 

 

Prevela i prilagodila:

Jelena Ilić

 

 

Sadržaj:

 

1.    Četvorodimenzionalno razmišljanje

2.    Pretpostavke postaju činjenice

3.    Moć imaginacije

4.    Nikog ne treba menjati osim sebe

 

 

 

 

 

 

I Poglavlje

 

Četvorodimenzionalno razmišljanje

 

 

Kazao sam vam to sada, pre nego li se dogodi, da verujete kada se dogodi (Ivan 14.29)

 

Mnogi, uključujući i mene, su posmatrali događaje pre nego što su se dogodili, odnosno, pre nego što su se pojavili u ovom trodimenzionalnom svetu. S obzirom da čovek može posmatrati događaj pre nego što se pojavi u trodimenzionalnom prostoru, život na zemlji mora teći po planu, a taj plan mora postojati negde u drugoj dimenziji, polako se krećući kroz naš prostor.

 

Ako nastali događaji nisu postojali na ovom svetu kada su posmatrani, onda logično moraju biti izvan ovog sveta. I sve što se može videti pre nego što se pojavi mora biti predodređeno sa aspekta čoveka koji je budan u trodimenzionalnom svetu.

 

Stoga se postavlja pitanje: Možemo li promeniti svoju budućnost?

 

Moj cilj pisanja ovih stranica je da ukažem na mogućnosti svojstvene čoveku, da pokažem da čovek može promeniti svoju budućnost, a tako promenjena ona opet stvara deterministički niz koji počinje od tačke interferencije – budućnosti koja će biti u skladu sa promenom. Najznačajnija osobina čovekove budućnosti je njena fleksibilnost. Ona je više određena njegovim stavovima, nego njegovim postupcima. Kamen temeljac na kome sve počiva je čovekov koncept o samom sebi. On se ponaša kako se ponaša i ima iskustva koja ima, jer je njegov koncept o sebi onakav kakav jeste, a ne zbog drugih razloga. Da ima drugačiji koncept o sebi, on bi se drugačije ponašao. Promena sopstvenog koncepta automatski menja njegovu budućnost, a bilo kakva promena u budućem nizu iskustava recipročno menja njegov koncept o sebi. Čovekove pretpostavke, koje on smatra beznačajnim proizvode značajne efekte, stoga bi čovek trebao preispitati svoju procenu pretpostavke i prepoznati njenu kreativnu moć.

 

Sve promene se dešavaju u svesti. Budućnost, iako pripremljena unapred do poslednjeg detalja, ima nekoliko ishoda. Svakog trenutka u našim životima imamo izbor koju ćemo budućnost izabrati.

 

Postoje dva pogleda na svet koja svi posedujemo: prirodni i duhovni. Drevni učitelji su prvi nazvali telesni um, a drugi um Hristov. Možemo ih razlikovati kao običnu budnu svest – kojom upravljaju naša čula i kontrolisanu imaginaciju – kojom upravlja želja. Prepoznajemo ova dva različita središta misli u izjavi: A telesni čovek ne razume šta je od Duha božijega, jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se prosuđuje. Prirodno gledište ograničava stvarnost na trenutak koji se zove sada. Prirodnom gledištu su prošlost i budućnost čisto imaginarne. Sa druge strane, duhovno gledište vidi sadržaj vemena. Ono vidi događaje kao različite i odvojene poput objekata u prostoru. Duhovnom stanovištu su prošlost i budućnost sadašnja celina. Ono što je duševno i  subjektivno prirodnom čoveku jeste konkretno i objektivno za duhovnog čoveka.

Navika da vidimo samo ono što nam naša čula dozvoljavaju, čini nas slepima za ono što bismo inače mogli videti. Da bismo negovali sposobnost da vidimo nevidljivo, trebali bismo često namerno izolovati naš um od dokaza čula i usmeriti svoju pažnju na nevidljivo stanje, mentalno ga osećajući, sve dok ne dobije svu jasnoću realnosti.          

Ozbiljna, koncentrisana misao, fokusirana na određen pravac,         isključuje druge senzacije i dovodi do njihovog nestanka. Ostaje nam da se usredsredimo na željeno stanje da bismo ga videli. Navika skretanja pažnje sa osećaja i njeno koncentrisanje na nevidljivo razvija naš duhovni pogled i omogućava nam da prodremo izvan sveta čula i da vidimo ono što je nevidljivo. Jer što se na njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se spoznati i videti (Rimljanima 1:20). Ova vizija je potpuno nezavisna od prirodnih sposobnosti. Otvori to i oživi ga! Bez toga su ova uputstva beskorisna, jer treba duhovno da se prosuđuje.

Malo vežbe će nas uveriti da možemo, kontrolišući našu imaginaciju, da promenimo našu budućnost u skladu sa našom željom. Želja je izvor akcije. Ne bismo mogli pomeriti ni jedan prst osim ako nismo imali želju da ga pomerimo. Šta god činili, mi pratimo želju koja u tom trenutku vlada našim mislima. Kada promenimo naviku, naša želja da je promenimo je veća od naše želje da nastavimo sa tom navikom.

Želje koje nas podstiču na akciju jesu one koje okupiraju našu pažnju. Želja nije ništa drugo do svest o nečemu što nam nedostaje ili nam je potrebno da bi nam život bio ugodniji. Želje uvek imaju za cilj neki lični dobitak, i što je veći očekivani dobitak, to je želja intenzivnija. Ne postoji apsloutno nesebična želja. Kada ne postoji dobitak, ne postoji ni želja i posledično nema akcije.

Duhovni čovek se obraća prirodnom čoveku kroz jezik želje. Ključ napretka u životu i ispunjenja snova leži u spremnoj poslušnosti njenom glasu. Nepokolebljivo pokoravanje njenom glasu je neposredna pretpostavka ispunjene želje. Kao što je rekao Paskal: Ne biste me tražili da me već niste našli. Čovek pretpostavljajući osećaj ispunjene želje, a potom živeći i delujući po ovom uverenju, menja budućnost u skladu sa svojom pretpostavkom.

Pretpostavke bude ono što potvrđuju. Čim čovek pretpostavi osećaj ispunjene želje, njegovo četvorodimenzionalno ja pronalazi načine za postizanje ovog cilja, otkriva metode za njegovu realizaciju. Ne poznajem ni jednu jasniju definiciju sredstava kojima realizujemo naše želje od one da iskusimo u našoj imaginaciji ono što bismo iskusili telom kada bismo postigli naš cilj. Ovo iskustvo cilja zahteva sredstva. Svojom širom perspektivom, četvorodimenzionalno ja, tada konstruiše sredstva neophodna za realizaciju prihvaćenog cilja.

Nedisciplinovanom umu je teško da pretpostavi stanje koje čula poriču. Evo tehnike koja olakšava susret sa događajima pre nego što se dogode i zove ono što nije kao ono što jeste. Ljudi imaju naviku zanemarivati važnost jednostavnih stvari, a jednostavna formula za menjanje budućnosti je otkrivena nakon mnogo godina istraživanja i eksperimentisanja. Prvi korak u menjanju budućnosti je želja, a to je da definišete svoj cilj – da znate nedvosmisleno šta želite. Drugo, konstruišite događaj za koji verujete da će se desiti nakon ispunjenja vaše želje, događaj koji ukazuje na ispunjenje vaše želje, nešto što će samo po sebi biti dominantno. Treće, imobilizujte fizičko telo i podstaknite stanje slično spavanju, lezite na krevet ili se opustite na stolici i zamislite da ste pospani: zatim, zatvorenih očiju i pažnjom usmerenom na radnju koju nameravate da iskusite, u imaginaciji, mentalno osetite da ste u zamišljenoj radnji, zamišljajući celo vreme da u stvari izvodite tu radnju ovde i sada. Uvek morate učestvovati u zamišljenoj radnji, a ne samo stajati po strani i posmatrati, već morate osetiti da zaista izvodite radnju, na način da vam zamišljeni osećaj bude stvaran.

Važno je uvek zapamtiti da zamišljena radnja mora biti ona koja sledi nakon ispunjenja vaše želje i, takođe, morate osetiti sebe u radnji, sve dok ne zadobije svu živopisnost i jasnoću stvarnosti. Na primer, recimo da ste poželeli unapređenje na poslu. Čestitke bi bile događaj koji bi usledio nakon ispunjenja vaše želje.

Nakon što ste izabrali ovu radnju, kao onu koju ćete iskusiti u imaginaciji, imobilizujte fizičko telo i podstaknite stanje slično snu, pospano stanje, ali ono u kojem još uvek možete da kontrolišete tok svojih misli, stanje u kojem ste usredsređeni bez napora. Sada zamislite da ispred vas stoji prijatelj. Stavite svoju zamišljenu ruku u njegovu. Prvo je osetite kao čvrstu i stvarnu, a potom nastavite imaginarni razgovor sa njim u skladu sa radnjom. Ne zamišljajte sebe kako vam čestita u daljini, u prostoru, niti u daljini, u vremenu. Umesto toga neka bilo gde bude ovde, a bilo kada – sada. Budući događaj je sadašnjost u dimenzionalno većem svetu; i začudo, sada u dimenzionalno većem svetu je isto što i sada u običnom trodimenzionalnom prostoru svakodnevnog života. Razlika između osećanja sebe u radnji, ovde i sada i zamišljanja sebe u radnji kao da ste pokretna slika na ekranu, je razlika između uspeha i neuspeha. Razumećete razliku ako zamislite sebe da se penjete uz merdevine. Zatim, zatvorenih očiju zamislite da su merdevine ispred vas i osetite da se zaista penjete uz njih.

Želja, fizička imobilnost koja se graniči sa snom i zamišljena radnja u kojoj preovladava osećaj sebe, ovde i sada, su ne samo važni faktori koji menjanju budućnosti, već i najvažniji faktori u svesnom projektovanju duhovnog ja. Ako nas, dok je fizičko telo imobilizovano, zaposedne ideja da nešto učinimo i zamislimo da to činimo ovde i sada i zadržimo zamišljenu radnju sa osećajem dok ne nastupi san, verovatno ćemo se probuditi iz fizičkog tela i naći se u dimenzionalno većem svetu sa dimenzionalno širim fokusom i zapravo raditi ono što smo želeli i zamislili da smo radili. Ali, probudili se mi tamo ili ne, mi u stvari izvodimo radnju u četvorodimenzionalnom svetu i ponovo ćemo je izvesti u budućnosti, ovde, u trodimenzionalnom svetu.

Iskustvo me je naučilo da ograničim imaginarnu radnju, da  sažmem ideju koja će biti predmet naše meditacije, u jedan čin i da je ponavljam opet i opet, sve dok ne zadobije osećaj stvarnosti. U suprotnom, pažnja će odlutati stazom asocijacija, a našoj pažnji će se predstaviti mnoštvo srodnih misli. Za nekoliko sekundi, one će nas povesti stotinama milja daleko, u prostoru, od našeg cilja i u godinama daleko, u vremenu. Ako se odlučimo penjati određenim stepenicama, jer je to najverovatniji događaj koji će uslediti nakon ispunjenja naše želje, onda moramo ograničiti radnju na penjanje određenim stepenicama. Ako nam pažnja odluta moramo je vratiti na njen zadatak penjanja po tim stepenicama i tako činiti sve dok imaginarna akcija ne zadobije svu čvrstinu i jasnoću stvarnosti. Prikaz ideje se mora održavati bez ikakvog razumnog napora sa naše strane. Moramo, uz minimalni napor, ispuniti um osećajem ispunjene želje.

Pospanost olakšava promenu jer pogoduje pažnji bez napora, ali se ne sme gurnuti u fazu sna, u kojoj više nećemo moći kontrolisati pažnju, već u umereni stepen pospanosti u kojem još uvek možemo  usmeravati naše misli. Najuspešniji način otelotvorenja želje je pretpostaviti osećaj ispunjene želje i tada, u opuštenom i pospanom stanju, ponavljati opet i opet, poput uspavanke, bilo koju kratku frazu, koja ukazuje na ispunjenje naše želje, poput Hvala, kao da smo se obratili višoj sili koja je to učinila za nas. Ako, međutim, tražimo svesnu projekciju u dimenzionalno veći svet, onda moramo nastaviti radnju sve dok ne nastupi san.

Iskustvo u imaginaciji, sa jasnoćom stvarnosti, onoga što bi se fizički iskusilo da ste postigli svoj cilj, ćete vremenom sresti u telu, kao što ste ga sreli u svojoj imaginaciji. Hranite um sa premisama, to jest tvrdnjama, pretpostavljajući da su istinite, jer pretpostavke, iako nestvarne čulima, ako se u njima ustraje sve dok ne zadobiju osećaj stvarnosti, će postati činjenice. Za pretpostavku su dobra sva sredstva koja doprinose njenoj realizaciji. Ona utiče na ponašanje svih, inspirišući pokrete, radnje i reči, koji doprinose njenom ispunjenju.

Da bi razumeli kako čovek oblikuje svoju budućnost prema svojoj pretpostavci, moramo znati šta mislimo pod dimenzionalno većem svetu, jer njemu idemo da bismo promenili svoju budućnost. Posmatranje događaja pre nego što se desi, ukazuje da je on predodređen , sa aspekta čoveka u trodimenzionalnom  svetu. S toga, da bi promenili uslove ove u tri dimenzije prostora, prvo ih moramo promeniti u četiri dimenzije prostora.

Čovek ne zna šta se tačno misli pod dimenzionalno većim svetom i bez sumnje bi porekao postojanje dimenzionalno većeg sebe. On dobro poznaje tri dimenzije: dužinu, širinu i visinu i oseća da kad bi postojala četvrta dimenzija, da bi morala biti očigledna poput dužine, širine i visine. Dimenzija nije linija; to je bilo koji način kojim se neka stvar može izmeriti u odnosu na druge načine. To znači, da bismo izmerili telo četvorodimenzionalno, jednostavno ga izmerimo u bilo kom pravcu, osim u pravcu dužine, širine i visine.

Da li postoji drugi način merenja objekta osim dužinom, širinom i visinom? Vreme meri moj život bez uplitanja tri dimenzije: dužine, širine i visine. Ne postoji nešto poput trenutnog objekta. Njegova pojava i nestanak su merljivi. Postoji određeno vreme. Možemo meriti njegov životni vek bez upotrebe dimenzija dužine, širine i visine. Vreme je definitivno četvrti način merenja objekta.

Što objekat ima više dimenzija, to je sadržajniji i stvarniji. Prava linija, koja u potpunosti leži u jednoj dimenziji, dodavanjem dimenzija dobija oblik, masu i supstancu. Koji bi nov kvalitet dalo vreme, četvrta dimenzija, koji bi ga učinio jednako superiornim među čvrstim telima, baš kao što su čvrsta tela površinama  i površine linijama? Vreme je posrednik za promene u iskustvu, jer je za sve promene potrebno vreme. Novi kvalitet je promenljivost.

Ako podelimo predmet na pola, uočite da će njegov presek biti površina, presekom površine dobijamo liniju, a presekom linije dobijamo tačku. To znači da je tačka samo  presek linije, koja je opet samo poprečni presek površine, koja je opet poprečni presek čvrstog tela, koji je pak, ako se svede na logički zaključak, samo poprečni presek četvorodimenzionalmnog objekta.

Ne možemo izbeći zaključak da su svi trodimenzionalni objekti samo poprečni preseci četvorodimenzionalnih tela. Što znači: kada Vas sretnem, sreo sam poprečni presek Vašeg četvorodimenzionalnog ja – četvorodimenzionalno ja koje se ne može videti. Da bih video četvorodimenzionalno ja, moram da vidim svaki poprečni presek ili trenutak Vašeg života od rođenja do smrti i da ih vidim sve zajedno. Moj fokus treba da obuhvati čitav niz čulnih impresija koje ste iskusili na zemlji sa onima sa kojima biste se mogli susresti. Trebao bih da ih posmatram, ne redom kako ste ih vi iskusili, već kao sadašnju celinu. S obzirom da je promena karakteristika četvrte dimenzije, morao bih da ih posmatram u stanju protoka, kao živu, pokretnu celinu.

Ako je sve to jasno u našim umovima, šta to znači za nas u ovom trodimenzionalnom svetu? To znači, da ako možemo da se krećemo duž vremenske linije, možemo videti budućnost i menjati je kako želimo. Ovaj svet, za koji mislimo da je tako stvaran je senka iz koje i izvan koje možemo izaći svakog trenutka. On je apstrakcija fundamentalnijeg sveta i dimenzionalno većeg sveta, apstraktnijeg sveta izvedenog iz još fundamentalnijeg i dimenzionalno šireg sveta i tako do beskonačnosti. Apsolut je nemoguće dosegnuti bilo kojim sredstvima ili analizom, koliko god dimenzija dodali svetu.

Čovek može dokazati postojanje dimenzionalno većeg sveta jednostavnim usmeravanjem svoje pažnje na nevidljivo stanje i zamišljajući da ga vidi i oseća. Ako ostane fokusiran na ovo stanje, njegovo sadašnje okruženje će nestati i probudiće se u dimenzionalno većem svetu gde će predmet njegovog posmatranja videti kao objektivnu realnost. Intuitivno osećam da, kad bi izdvojio svoje misli iz ovog dimenzionalno šireg sveta i povukao se još dublje unutar svog uma, opet  proizveo eksternalizaciju vremena. Otkrio bi, da svaki put kada se povlači u svoj unutrašnji um i donosi eksternalizaciju vremena, prostor postaje dimenzionalno veći. I s toga bi zaključio da su i prostor i vreme serijski i da  drama života nije ništa drugo do penjanje višedimenzionalnim vremenskim blokom.

Naučnici će jednog dana objasniti zašto postoji Serijski Univerzum. U praksi je važnije kako koristimo Serijski Univerzum da promenimo budućnost. Da bismo promenili budućnost, treba da nas zanimaju samo dva sveta u beskonačnom nizu, svet koji poznajemo zahvaljujući našim telesnim organima i svet koji opažamo nezavisno od naših telesnih organa.

 

 

II Poglavlje

 

Pretpostavke postaju činjenice

 

Ljudi veruju u stvarnost spoljnjeg sveta, zato što ne znaju kako da se fokusiraju i kondenzuju svoje moći da probiju njegovu tanku koru. Ova knjiga ima samo jednu svrhu – da ukloni veo čula, putovanje u drugi svet. Da bi uklonili veo čula, nije potreban veliki napor; objektivni svet nestaje skretanjem pažnje sa njega.

Potrebno je samo da se usredsredimo na željeno stanje da bi ga mentalno videli, ali da bi mu dali stvarnost tako da postane objektivna činjenica, moramo usmeriti pažnju na nevidljivo stanje sve dok ne zadobije osećaj realnosti. Kada se usredsređenom pažnjom čini da naša želja dobija jasnoću i osećaj realnosti, dali smo joj pravo da postane vidljiva konkretna činjenica. Ako vam je teško kontrolisati pravac pažnje u stanju sličnom snu, možda će vam biti od pomoći da nepomično gledate u predmet. Ne gledajte u njegovu površinu, već u i izvan bilo kojeg predmeta, poput zida, tepiha, ili drugog predmeta koji poseduje dubinu. Namestite ga tako da daje što manje refleksije. Tada zamislite, u toj dubini, da vidite i čujete ono što želite da vidite i čujete, sve dok vašu pažnju ne zaokupi samo zamišljeno stanje.

Na kraju meditacije, kada se probudite iz kontrolisanog budnog sna, osećate se kao da ste se vratili iz velike daljine. Vidljivi svet koji ste isključili se vraća u svest i svojim prisustvom vas obaveštava da se samozavaravate verujući da je predmet vaše meditacije stvaran. Ali, ako znate da je svest jedna i jedina stvarnost, ostaćete verni vašoj viziji i ovakvim ustrajnim mentalnim stavom potvrdite vaš dar stvarnosti i dokažite da imate moć da podarite realnost vašim željama, da bi one postale vidljive, konkretne činjenice.

Odredite vaš ideal i usmerite vašu pažnju na ideju da ste jedno sa idealom. Pretpostavite osećaj da ste to, osećaj koji biste imali da već jeste otelotvorenje vašeg ideala. Zatim živite i ponašajte se u tom ubeđenju. Ova pretpostavka, iako je poriču čula, će postati činjenica, ako u njoj ustrajete.  Znaćete da ste uspeli učvrstiti željeno stanje u svesti jednostavnim mentalnim posmatranjem ljudi koje poznajete. U dijalozima sa sobom se manje sprečavate i iskreniji ste nego u stvarnim  razgovorima sa drugima, s toga se stvara prilika za samoanalizu kada se iznenadite svojim mentalnim razgovorima sa drugima. Ako ih posmatrate onako kako ste ih i ranije posmatrali, niste promenili svoj koncept sebe, jer sve promene u samokonceptu rezultiraju u promeni odnosa sa vašim svetom.

U vašoj meditaciji dozvolite drugima da vas vide onako kako bi vas videli da je ovaj novi koncept sebe konkretna činjenica. Drugima ste uvek otelotvorenje ideala koji nadahnjujete. Stoga, kada u meditaciji posmatrate druge, oni vas mentalno moraju videti onako kako bi vas fizički videli da je vaš koncept sebe objektivna činjenica, odnosno, u meditaciji zamislite da vas vide da izražavate ono što želite da budete.

Ako pretpostavite da ste ono što želite biti, vaša želja je ispunjena, a ispunjenjem se neutrališe svaka žudnja. Ne možete želeti ono što ste  ostvarili. Vaša želja nije nešto oko čega se trudite da ispunite, već prepoznavanje nečega što već posedujete. To je pretpostavljanje osećaja da jeste to što želite da budete. Verovati i biti su jedno. Zamišljalac i zamisao su jedno, stoga, to što zamišljate da jeste nikada ne može biti tako daleko, niti blizu, jer blizina ukazuje na odvojenost. Ako možeš verovati: sve je moguće onom koji veruje. Biti je supstanca stvari kojima se nadamo, dokaz stvari koje se još uvek ne mogu videti. Ako pretpostavite da jeste ono što želite biti, onda ćete videti druge prema vašoj pretpostavci.

Međutim, ako je dobrobit drugih ono što želite, onda ih u meditaciji morate predstaviti sebi kao da već jesu onakvi kakvi želite da budu. Želja je ta kojom se uzdižete iznad sadašnje sfere i put od čežnje do ispunjenja se skraćuje kada u imaginaciji iskusite ono što biste iskusili telom da već jeste otelotvorenje ideala koji želite da budete.

Govorio sam da čovek u svakom trenutku ima pred sobom izbor sa kojom će se od budućnosti susresti, ali se postavlja pitanje: Kako je to moguće kada su iskustva svesnog čoveka u trodimenzionalnom svetu predodređena?, na čega implicira njegovo posmatranje događaja pre nego što se dogode. Sposobnost da se promeni budućnost će biti vidljiva ako uporedimo iskustva života na zemlji sa ovom štampanom stranicom. Čovek doživljava događaje na zemlji pojedinačno i uzastopno na isti način na koji vi sada doživljavate reči ove stranice.

Zamislite da svaka reč na ovoj stranici predstavlja pojedinačnu čulnu impresiju. Da biste došli do koncepta, razumeli moju nameru, vi usmeravate vid na prvu reč u gornjem levom uglu, a potom usmeravate vašu pažnju širom stranice sa leva na desno, dopuštajući da pada na reči pojedinačno i uzastopno. Dok vam pogled ne dođe do poslednje reči na ovoj stranici, razumeli ste moju nameru. Pretpostavimo da ste gledajući stranicu, na kojoj su sve odštampane reči jednako prisutne, odlučili da promenite njihov raspored. Menjanjem njihovog rasporeda, mogli biste ispričati potpuno drugačiju priču; u stvari, mogli biste ispričati mnogo različitih priča.

San nije ništa drugo do nekontrolisano četvorodimenzionalno razmišljanje ili preuređenje prošlih i budućih čulnih impresija. Čovek retko sanja događaje redosledom kojim ih doživljava u budnom stanju. Najčešće sanja dva ili više događaja koji su razdvojeni u vremenu, a  stopljeni u jednu čulnu impresiju; ili u svom snu toliko izmeni čulne impresije budnog stanja da ih ne prepoznaje kada se s njima susretne u budnom stanju.

Na primer, sanjao sam da sam dostavio paket u restoran u zgradi gde je moj stan. Hostesa mi je rekla: Ne možete to tamo ostaviti, za to vreme mi je operater lifta dao nekoliko pisama i kad sam mu se zahvalio na njima, on se zauzvrat zahvalio meni. U tom trenutku se pojavio noćni operater lifta i mahnuo mi.

Narednog dana, kada sam izlazio iz stana, pokupio sam nekoliko pisama ostavljenih kraj mojih vrata. Na putu dole, dao sam dnevnom operateru lifta napojnicu i zahvalio mu što se stara o mojoj pošti, nakon čega mi se zahvalio na napojnici. Tog dana, pri povratku kući, načuo sam vratara kako govori dostavljaču: Ne možete to tamo ostaviti. Samo što nisam ušao lift do mog stana, privuklo me je poznato lice u restoranu, i kada sam pogledao tamo, hostesa me je pozdravila osmehom. Kasnije te večeri ispratio sam goste sa večere do lifta i kada sam ih pozdravljao, noćni operater mi je mahnuo za laku noć.

Jednostavnim preuređenjem nekoliko pojedinačnih čulnih utisaka sa kojima mi je bilo suđeno da se susretnem i stapanjem dva ili više njih u pojedinačne čulne utiske, konstruisao sam san koji se dosta razlikovao od mog budnog iskustva.

Kada naučimo da kontrolišemo našu pažnju u četvorodimenzionalnom svetu, moćićemo svesno kreirati okolnosti u trodimenzionalnom svetu. Ovu kontrolu učimo u budnom snu, gde našu pažnju možemo održavati bez napora, jer je pažnja minus napor nužna za menjanje budućnosti. U kontrolisanom budnom snu možemo svesno konstruisati događaj koji želimo iskusiti u trodimenzionalnom svetu.

Čulne impresije koje koristimo da konstruišemo naš budan san su sadašnje realnosti izmeštene u vremenu ili četvorodimenzionalnom  svetu. Sve što je potrebno da konstruišemo budan san je da izaberemo među mnoštvom čulnih impresija one koje, valjano uređene, ukazuju da smo ostvarili našu želju. Sa jasno definisanim snom, opustimo se u stolici i proizvedemo stanje svesti slično snu, stanje koje, iako se graniči sa snom, nam dopušta svesnu kontrolu naše pažnje. Kada smo postigli to stanje, doživljavamo u imaginaciji ono što bismo doživeli u stvarnosti da je ovaj budan san činjenica. Primenom ove tehnike za menjanje budućnosti, uvek je važno zapamtiti da je jedina stvar koja okupira um tokom budnog sna – budan san, unapred određena radnja koja ukazuje na ispunjenje naše želje. Kako će budan san postati fizička činjenica nije naša briga. Naše prihvatanje budnog sna kao fizičke stvarnosti određuje načine za njegovo ispunjenje.

Dopustite mi da ponovim temelj menjanja budućnosti, koji nije ništa drugo do kontrolisan budan san.

1.    Odredite svoj cilj – nedvosmisleno znajte šta želite.

2.    Konstruišite događaj za koji verujete da će se desiti nakon ispunjenja vaše želje, nešto što će samo po sebi preovladavati – događaj koji ukazuje na ispunjenje vaše želje.

3.    Imobilišite telo i proizvedite stanje svesti slično snu, a zatim mentalno osetite da ste u zamišljenoj radnji, zamišljajući svo vreme da zaista izvodite tu radnju ovde i sada, tako da u imaginaciji iskusite ono što biste iskusili telom da je vaš cilj ostvaren.

Iskustvo me je naučilo da je ovo savršen način da postignem svoj cilj. Ipak, moji mnogi neuspesi bi me osudili kada bih implicirao da sam u potpunosti ovladao svojom pažnjom. Mogu, međutim, s drevnim učiteljem reći:  Jedno pak velim: što je ostrag zaboravljam, a za onim što je napred sežem se... i trčim k biljezi, k daru gornjega...

 

 

III Poglavlje

 

Moć imaginacije

 

I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti (Ivan 8:32)

Ljudi tvrde da se istina mora povinovati spoljnjoj realnosti na koju se odnosi. To znači ako sam u zatvoru i predložim sebi da sam slobodan i uspem u verovanju da sam slobodan, istina je da verujem u svoju slobodu, ali to ne znači da sam slobodan, te mogu biti žrtva iluzije. Ali, zbog svojih iskustava počeo sam da verujem u toliko čudnih stvari, da ne vidim razlog zašto bih sumnjao u istinu stvari koje su izvan mog iskustva.

Stari učitelji su nas upozorili da ne sudimo po izgledu, jer, rekli su, da se istina ne prilagođava eksternoj realnosti na koju se odnosi. Tvrdili su da lažno svedočimo ako zamišljamo zlo protiv drugoga, da bez obzira koliko  se naše verovanje čini stvarnim, koliko je istinski u skladu sa eksternom realnošću na koju se odnosi, ako ne oslobađa onoga o kome nešto verujemo, ono je neistinito i stoga je lažna osuda.

Pozvani smo da negiramo dokaze naših čula i da za bližnjega zamislimo kao istinito ono što ga čini slobodnim.

I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti. Da bismo znali istinu o našem bližnjem, moramo pretpostaviti da je on već onaj koji želi biti. Svaki naš koncept o drugom koji mu uskraćuje ispunjenje njegove želje ga neće osloboditi i s toga ne može postati istina.

Umesto da učim svoj zanat u školama gde se pohađanje kurseva i seminara smatra susptitucijom za vlastito stečena znanja, moje školovanje je bilo isključivo posvećeno moći imaginacije. Satima sam sedeo zamišljajući da sam drugačiji od onoga što su mi nalagali um i moja čula, sve dok zamišljena stanja nisu postala živa poput stvarnosti, toliko živa da su prolaznici postali deo moje imaginacije i ponašali se onako kako bih ja želeo. Snagom svoje imaginacije, moja fantazija je vodila njihovu i diktirala njihovo ponašanje i međusobni diskurs dok sam ja bio jedno sa svojim imaginarnim stanjem. Čovekova imaginacija je sam čovek, a imaginacija svet vidi kao stvarni svet, a naša je dužnost da zamislimo sve ono što je lepo i vredno. Jer ne gledam na što čovek gleda: čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce. Kako čovek misli u svom srcu, takav je i on.

U meditaciji, kad mozak zablista, osećam da moja imaginacija ima magnetsku moć da privuče sve što poželim. Želja je moć koju imaginacija koristi da oblikuje život oko mene onako kako ga ja oblikujem u sebi. Prvo želim  da vidim određenu osobu ili scenu, a onda posmatram kao da vidim ono što želim videti i imaginarno stanje postaje objektivno stvarno. Želim da čujem, potom slušam kao da čujem, a zamišljeni glas govori ono što diktiram kao da je inicirao poruku. Mogao bih vam dati mnogo primera da dokažem svoje argumente, da dokažem da ova imaginarna stanja zaista postaju fizičke realnosti, ali znam da će moji primeri probuditi prirodnu nevericu u svima koji se nisu susreli sa sličnim ili koji nisu blagonakloni prema mojim argumentima.

Kako god, iskustvo me je ubedilo u istinitost izjave: I zove ono što nije kao ono što jest (Rimljanima 4:17). Jer sam u intenzivnim meditacijama pozivao ono što se ne vidi kao da jeste i ne samo da je nevidljivo postalo vidljivo, već je i postalo fizička realnost.

Ovom metodom - prvo želja, a zatim zamišljanje da smo iskusili ono što želimo da iskusimo - možemo oblikovati budućnost u skladu sa našom željom. Ali hajde da poslušamo savet proroka i mislimo samo na lepo i dobro, jer nas imaginacija čeka jednako ravnodušno i jednako brzo, kada je naša priroda zla i kada je dobra. Iz nas izvire dobro i zlo. Danas preda te stavljam: život i sreću, smrt i nesreću. (Ponovljeni zakon 30:15)

Želja i mašta su čarobni štap bajke i privlače sebi svoje vlastite afinitete. Najbolje izviru kada je um u stanju sličnom snu. Pažljivo i detaljno sam napisao metod koji koristim za ulazak u dimenzionalno veći svet, ali ću dati još jednu formulu za otvaranje vrata većeg sveta.

U snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji, tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava.

U snu smo najčešće sluge, a ne gospodari svoje vizije, ali se unutrašnja fantazija sna može pretvoriti u spoljašnju realnost. U snu, kao i u meditaciji, mi klizimo iz ovog sveta u dimenzionalno veći svet i znam da oblici u snu nisu ravne dvodimenzionalne slike kao što to tvrde savremeni psiholozi. Oni su formalne realnosti dimenzionalno većeg sveta i mogu da ih uhvatiti. Otkrio sam da, ako sam sebe iznenadim tokom sna, mogu se uhvatiti za bilo koji neživi ili nepokretni oblik sna (stolicu, sto, stepenište, drvo) i narediti sebi da se probudim. Pri naredbi da se probudim, dok se držim za predmet u snu, izvlačim se iz sebe sa jasnim osećajem buđenja iz sna. Budim se u drugoj sferi držeći predmet iz sna i više nisam sluga svoje vizije već gospodar, jer sam potpuno svestan i kontrolišem svoju pažnju. Baš u ovom potpuno svesnom stanju, kada možemo kontrolisati naše misli, prizivamo ono što se ne vidi kao da jeste. U ovom stanju prizivamo stvari želeći i predpostavljajući osećaj ispunjene želje. Za razliku od trodimenzionalnog sveta gde postoji interval između naše pretpostavlke i njene realizacije, u dimenzionalno većem svetu se dešava trenutna realizacija naše pretpostavke. Eksterna realnost odmah odražava našu pretpostavku. Tu nema potrebe čekati četiri meseca do žetve. Ponovo gledasmo kao da smo videli, i gle, polja se već bele za žetvu.

U ovom dimenzionalno većem svetu Nećete se vi boriti u ovoj bici. Zauzmite svoja mesta, mirno stojte i gledajte kako će vas Godpod spasti. I zbog toga što taj veći svet polako prolazi kroz naš trodimenzionalni svet, uz pomoć moći naše imaginacije možemo oblikovati naš svet u skladu sa našom željom. Gledaj kao da si video, slušaj kao da si čuo; ispruži svoju imaginarnu ruku kao da si dotakao... i tvoje pretpostavke će postati činjenice.

Onima koji veruju da se pravi sud mora povinovati spoljnjoj realnosti na koju se odnosi, ovo će biti glupost i kamen spoticanja. Ali ja propovedam i praktikujem fiksiranje u svesti onoga što čovek želi da ostvari.

Iskustvo me je uverilo da će fiksirani stavovi uma, koji se ne oblikuju prema eksternoj realnosti na koju se odnose, te se zbog toga zovu imaginarni, ono što nije, ipak postati ono što jeste.

Ne želim da pišem knjigu o čudima, već da vratim um čoveka ka jednoj i jedinoj realnosti koju su stari učitelji poštovali kao Boga. Sve što je rečeno o Bogu, u stvari se odnosi na čovekovu svest, te možemo reći: Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom se hvali.

Ni jednom čoveku nije potrebna pomoć da ga usmeri u primeni ovog zakona svesti. Ja jesam je samodefinicija apsoluta. Koren iz kojeg sve izvire. Ja sam vino.

Koji je vaš odgovor na večito pitanje Ko sam ja? Vaš odgovor određuje ulogu koju igrate u drami sveta. Vaš odgovor, odnosno vaš koncept sebe, ne treba da se oblikuje prema eksternoj realnosti na koju se odnosi. Ova velika istina je otkrivena u izjavi: Ko je slab, neka reče: junak sam. (Joil 3:10)

Osvrnite se na dobre odluke kojima ste zadužili mnoge minule nove godine. Postojale su neko vreme, a zatim su nestale. Zašto? Zato što su odsečene iz svog korena. Pretpostavite da ste ono što želite biti. Iskusite u imaginaciji ono što biste iskusili telom da ste sada ono što želite biti. Ostanite verni vašoj pretpostavci, tako da sebe definišete kao ono što ste pretpostavili. Stvari nemaju život ako su odsečene od svog korena, a naša svest, naše Ja jesam, jeste koren svega što izvire u našem svetu.

Ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim (Ivan 8:24). Odnosno, ako ne verujem da sam sada ono što želim da budem, onda ću ostati onakav kakav jesam i umreću u svom sadašnjem konceptu sebe. Ne postoji moć van svesti čoveka da vaskrsne i oživi ono što čovek želi da doživi. Čovek koji je navikao da prizove slike koje god poželi, će biti, snagom svoje imaginacije, gospodar svoje sudbine. Ja sam vaskrsenije i život; koji veruje mene ako i umre živeće (Jovan 11:25). I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti (Jovan 8:32)

 

 

IV    Poglavlje

 

Nikog ne treba menjati osim sebe

 

 

Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom (Jovan 17:19)

 

Ideal kojem služimo i koji težimo da postignemo, nikada ne bi mogao da se razvije iz nas da nije potencijalno deo naše prirode.

 

Sada je moja uloga da prepričam i naglasim iskustvo koje sam objavio pre dve godine. Verujem da će nam navodi iz Potrage pomoći da razumemo delovanje zakona svesti i da ne treba nikog da menjamo osim sebe.

 

Jednom prilikom, kada se more umirilo na tren, meditirao sam nad savršenim stanjem i pitao se šta bih ja bio da ne vidim nepravdu, da sve posmatram kao neokaljano i bez osude. Dok sam se gubio u ovom vatrenom razmišljanju, našao sam se iznad tamnog okruženja čula. Intenzivno sam osećao da sam biće od vatre  u telu od vode. Glasovi poput nebeskog hora, uz veličanje pobednika u sukobu sa smrću, su pevali On je vaskrsao, on je vaskrsao i intuitivno sam znao da misle na mene.

 

Zatim mi se činilo da hodam u noći. Ubrzo sam naišao na prizor koji bi mogao biti drevno jezero Bethesda, jer je na tom mestu ležalo mnoštvo nemoćnog naroda – slepi, ukočeni, uveli,  čekajući po običaju, ne pomeranje vode, već mene. Dok sam se približavao, bez razmišljanja i napora, oni su se jedan za drugim menjali kao da je to činio Čarobnjak Lepog. Oči, ruke, stopala i svi nestali su izvirali iz nekog nevidljivog rezervoara i oblikovali se u skladu sa savršenstvom koje sam osećao da izbija iz mene. Kada su svi postali savršeni, hor je likovao Gotovo je. Onda je scena nestala i ja sam se probudio.

 

Znam da je ova vizija bila rezultat moje intenzivne meditacije nad idejom o savršenstvu, jer moje meditacije uvek dovode do ujedinjenja sa stanjem o kojem razmišljam. Toliko sam bio obuzet idejom da sam za neko vreme postao ono o čemu sam razmišljao i uzvišena svrha sa kojom sam se u tom trenutku identifikovao, privukla je društvo viših stvari i oblikovala viziju u skladu sa mojom unutrašnjom prirodom. Ideal sa kojim smo ujedinjeni deluje udruživanjem ideja kako bi probudio hiljade raspoloženja i kreirao dramu u skladu sa centralnom idejom.

 

Moja mistična iskustva su me uverila da ne postoji drugi način da se stvori eksterno savršenstvo za kojim tragamo osim onog da promenimo sami sebe. Čim se promenimo, svet će se magično otopiti pred našim očima i oblikovati prema onome što naša transformacija potvrđuje.

 

U božanskoj ekonomiji ništa nije izgubljeno. Ne možemo izgubiti ništa osim silaskom iz sfere u kojoj nešto ima svoj prirodni život. Ne postoji transformišuća moć u smrti i bez obzira da li smo ovde ili tamo, mi oblikujemo svet koji nas okružuje intenzivnošću naše imaginacije i osećanjem, mi osvetljavamo ili mračimo naše živote svojim koncepcijama sebe. Ništa nam nije važnije od naše koncepcije sebe i to je posebno tačno za koncept Jedno, naše dimenzionalno veće u nama.

 

Oni koji nam pomažu ili nas sprečavaju, znali to oni ili ne, su sluge zakona koji oblikuje spoljnje okolnosti u skladu sa našom unutrašnjom prirodom. Naš koncept sebe je taj koji nas oslobađa ili sputava i može koristiti materijalne posrednike da postigne svoju svrhu.

 

Pošto život oblikuje naš spoljašnji svet da bi odrazio unutrašnje uređenje naših umova, ne postoji drugi način za savršenstvo za kojim tragamo osim sopstvene transformacije. Pomoć ne dolazi od spolja, brda ka kojima dižemo pogled su u nama. Prema tome,  moramo se okrenuti ka sopstvenoj svesti kao jedinoj realnosti, jedinom temelju na kojem se  mogu objasniti sve pojave. Možemo se apsolutno osloniti na pravednost ovog zakona da će nam dati samo ono što je u našoj prirodi.

 

Pokušati da promenimo svet pre nego što promenimo sebe je borba protiv prirode stvari. Nema spoljnje promene bez unutrašnje promene. Kako iznutra, tako i spolja. Ne propagiram filozofsku ravnodušnost kada predlažem da bismo trebali zamisliti sebe kao ono što želimo biti, živeći u divnoj mentalnoj sferi, umesto da koristimo fizička sredstva i argumente da bismo ostvarili željenu promenu. Sve što činimo bez promene svesti je ništa drugo do uzaludno menjanje površine. Koliko god da se trudimo ili borimo, nećemo dobiti više od onoga što potvrđuju naše pretpostavke. Protestovati protiv bilo čega što nam se dešava je protestovati protiv zakona našeg bića i naše vlasti nad sopstvenom sudbinom.

 

Moj vlastiti duh nije formirao okolnosti iz nekog dimenzionalno većeg skladišta mog bića, one su usko vezane za moje poimanje sebe. Ako me bole ovi događaji, trebao bih pronaći uzrok u sebi, jer se pomeram ovde i tamo i prisiljen sam živeti u svetu u skladu sa mojom koncepcijom sebe.

 

Intenzivna meditacija dovodi do jedinstva sa posmatranim stanjem i tokom ovog jedinstva vidimo vizije, imamo iskustva i ponašamo se u skladu sa našom promenom svesti. Ovo pokazuje da će promena u svesti rezultirati promenom okruženja i ponašanja.

 

Ratovi dokazuju da su nasilne emocije izuzetno moćne u izazivanju mentalnih preuređenja. Svaki veliki sukob je bio praćen erom materijalizma i pohlepe u kojem su potopljeni ideali zbog kojih je tobože vođen. Ovo je neizbežno, jer rat izaziva mržnju koja podstiče spuštanje svesti iz nivoa ideala na nivo na kom se vodi sukob. Kada bismo postali jednako emocionalno uzbuđeni zbog svojih ideala kao zbog svega što nam se ne dopada, uzdigli bi smo se na nivo našeg ideala, jednako lako, kao što se sada spuštamo na nivo naših mržnji.

 

Ljubav i mržnja imaju čarobnu transformišuću moć i kroz njihovo praktikovanje mi izrastamo u ono o čemu razmišljamo. Intenzivnošću svoje mržnje u nama stvaramo lik koji zamišljamo u našim neprijateljima. Kvaliteti umiru zbog nedostatka pažnje, tako da bi se neželjena stanja mogla najbolje izbrisati zamišljanjem nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, umesto direktnim napadima na stanja od kojih bismo se oslobodili. Što je god kreposno, i što je god hvale vredno, to mislite, jer postajemo ono sa čim imamo odnos.

 

Nemate šta menjati osim svog koncepta sebe. Čim uspemo u sopstvenoj transformaciji, naš svet će nestati i oblikovati se u skladu sa onim što naša promena potvrđuje.

 

 

 

Kraj

 

 

#nevilgodard  #zakonpretpostavke #nevilgodardprevod