NEVIL GODARD, MOĆ SVESTI (PREVOD) - THE POWER OF AWARENESS

 

 

The Power Of Awareness

 

Moć svesti

 

Nevil Godard

 

1952.

 

 

 

Prevela i prilagodila

Jellena Ilić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavi se ogledala i promeni svoje lice.

Ostavi se sveta i promeni sebe.

Nevil

 

 

I poglavlje

Ja jesam

 

A sve, za šta se kara, svetlost obavljuje; jer sve, što se objavljuje, svetlost je.

“Svetlost” je svest. Svest je jedna, koja manifestuje u legijama oblika ili nivoa svesti. Ne postoji niko ko nije sve što jeste, jer svest nije deljiva, iako se može izraziti u beskonačnom nizu nivoa. U svesti ne postoji podeljenost ili praznina. JA JESAM se ne može podeliti. Mogu zamisliti sebe kao bogataša, siromaha, prosjaka ili lopova, ali centar mog bića ostaje isti, bez obzira na svoj koncept sebe. U centru manifestacije postoji samo jedno JA JESAM koje manifestuje prema sebi u legijama ili oblicima ili konceptima i Ja sam koji jesam.

JA JESAM je samodefinicija apsolutnog, temelj na kojem sve počiva. JA JESAM je supstanca prvog uzroka. JA JESAM je definicija Boga.

JA JESAM posla me k vama.

JA JESAM, KOJI JESAM..

Utolite i poznajte da sam ja Bog.

JA JESAM je osećaj trajne svesti. Sam centar svesti je osećanje JA JESAM. Mogu zaboraviti ko sam, gde sam, šta sam, ali ne mogu zaboraviti da JA JESAM. Svest o biću ostaje bez obzira na stepen zaboravnosti o tome ko, gde i šta jesam.

JA JESAM je ono što je nepromenljivo bez obzira na nebrojene oblike. Ovo veliko otkriće uzroka nam otkriva da je dobar ili loš čovek arbitar sopstvene sudbine, te da njegov samokoncept određuje svet u kojem živi (a njegov koncept su njegove reakcije na život). Drugim rečima, ako ste lošeg zdravlja, znajući istinu o uzroku, ne možete pripisati bolest ničemu osim određenom uređenju osnovne supstance-uzroka, uređenje koje (je rezultat vaših reakcija na život) se definiše vašim konceptom Ja nisam dobro. Zato vam je rečeno Ko je slab neka reče: Junak sam, po ovoj pretpostavci supstanca-uzrok - JA JESAM - je preuređena i stoga mora da manifestuje ono što njeno preuređenje potvrđuje. Ovaj princip upravlja svakim aspektom  vašeg života – društvenim, finansijskim, intelektulanim ili duhovnim.

Šta god da se desi, JA JESAM je realnost kojoj se moramo obratiti za objašnjenje fenomena života. JA JESAM kao samokoncept je taj koji određuje oblik i scenario svog postojanja. Sve zavisi o svom odnosu prema sebi; ono što se ne želi potvrditi kao istinto za sebe se ne može pojaviti u ovom svetu. Odnosno, vaš samokoncept kao što su ja sam jak, ja sam siguran, ja sam voljen određuje svet u kojem živite. Drugim rečima, kada kažete Ja sam čovek, ja sam otac, ja sam amerikanac, vi ne definišete drugačije JA JESAM, već definišete različite koncepte ili uređenja jedne supstance-uzroka – jednog JA JESAM. Čak i u prirodnim pojavama, kada bi drvo moglo da govori, reklo bi: Ja sam drvo, drvo jabuke, plodonosno drvo.

Kada znate da je svest jedna i jedina realnost – koja zamišlja sebe da je nešto dobro, loše ili sporedno i postajući ono što je zamislila da bude – oslobodićete se tiranije drugog uzroka, oslobodićete se uverenja da postoje uzroci izvan vašeg uma koji mogu uticati na vaš život.

U stanju svesti pojedinca leži objašnjenje fenomena života. Da je čovekov samokoncept drugačiji, bilo bi drugačije sve u njegovom svetu. Prema tome kakav je njegov samokoncept, sve u njegovom svetu mora biti takvo.

Stoga je posve jasno da postoji samo jedno JA JESAM  i da ste vi to JA JESAM. I dok je JA JESAM beskonačno, vi svojim samokonceptom  prikazujete samo jedan, ograničeni aspekt beskonačnog JA JESAM.

Sagradi sebi otmenije dvore, o dušo moja. Dok se godišnja doba brzo kotrljaju.

Ostavi svoju prošlost niskog svoda!

Neka je svaki novi hram plemenitiji od prethodnog. Zatvori te od neba kupolom širom, dok konačno ne budeš slobodan.

Napuštaš svoju tesnu ljušturu uz nemirno more života!

Oliver Wendell Holmes

 

 

II poglavlje

Svest

 

Samo promenom svesti, stvarnom  promenom samokoncepta, možete izgraditi “mnoge stanove” – manifestacije viših i viših koncepata. (Manifestovanje znači iskusiti rezultate ovih koncepata u vašem svetu). Veoma je važno jasno razumeti šta je svest.

Razlog je u činjenici da je svest jedna i jedina realnost, ona je prva i jedina supstanca-uzrok fenomena života. Ništa ne postoji za čoveka ako nema svest o nečemu. Zato se morate obratiti svesti, jer je ona jedini temelj na kojem se mogu objasniti sve pojave u životu.

Ako usvojimo ideju prvog uzroka, iz toga sledi da evolucija tog uzroka nikad ne bi mogla rezulturati nečim što je samo sebi strano. To jest, ako je prvi uzrok-supstanca svetlost, sve njene evolucije, plodovi i manifestacije bi ostale svetlost. Prvi uzrok-supstanca je svest, sve njene evolucije, plodovi i fenomeni moraju ostati svest. Sve što se može videti bi bilo viši ili niži oblik varijacija iste stvari. Drugim rečima, ako je vaša svest jedina realnost, mora takođe biti jedina supstanca. Posledično tome, ono što su za vas okolnosti, uslovi, pa čak i materijalni objekti su u stvari proizvodi vaše svesti. Dakle, priroda kao stvar ili skup stvari, izvan vašeg uma se mora odbaciti. Vi i vaše okruženje ne egzistirate u razdvojenosti. Vi i vaš svet ste jedno.

Zato se morate okrenuti od objektivnih stvari ka subjektivnom centru stvari, vašoj svesti, ako zaista želite znati uzrok svih pojava u vašem životu i kako da koristite ovo znanje da biste ostvarili vaše najdraže snove. Usred prividnih protivrečja, antagonizama i kontrasta vašeg života, postoji samo jedan princip koji deluje, vaša svest. Razlika nije u raznolikosti supstance, već u različitim uređenjima istog uzroka-supstance, vašoj svesti.

Svet se kreće nužno, bez motiva. Pod ovim se misli da on nema sopstveni motiv, već mora da izrazi vaš koncept, uređenje vašeg uma, a vaš um je uređen prema slici onoga u šta verujete i na šta pristajete da je istinito. Bogataš, siromah, prosjak ili lopov nisu drugačiji umovi, već različita uređenja istog uma, u istom smislu kao kada se namagnetisan čelik po supstanci ne razlikuje od svog razmagnetisanog stanja, već po uređenju i rasporedu svojih molekula. Elektron koji se okreće u određenoj orbiti čini jedinicu magnetizma. Kada se komad čelika ili nečeg drugog razmagnetiše, rotirajući elektroni se neće zaustaviti. Dakle, magnetizam nije iščezao. Postoji samo preraspodela čestica, tako da one ne proizvode nikakav spoljašnji ili vidljivi efekat. Kada su čestice nasumično raspoređene, razbacane u svim pravcima, supstanca je razmagnetisana, ali kada se čestice rasporede u redove, tako da je više njih okrenuto u jednom smeru, supstanca postaje magnet. Magnetizam se ne stvara, on se prikazuje. Zdravlje, bogatsvo, lepota i genijalnost se ne stvaraju, oni se ispoljavaju prema uređenju vašeg uma, to jest, prema vašem samokonceptu (a vaš koncept sebe je sve što prihvatate i na šta pristajete da je istinito. Ono na šta pristajete se može otkriti nekritičkim posmatranjem vaših reakcija na život. Vaše reakcije otkrivaju gde mentalno živite, a gde živite mentalno, određuje kako živite ovde, u materijalnom, vidljivom svetu). Važnost ovoga bi trebala biti očigledna u vašem svakodnevnom životu.

Osnova prirode primarnog uzroka je svest. Stoga je svest krajnja supstanca svih stvari.

 

III poglavlje

Moć pretpostavke

 

Najveća čovekova zabluda je njegovo ubeđenje da postoje uzroci van njegovog stanja svesti. Sve što ga snađe, sve što uradi, sve što mu dolazi, se dešava kao rezultat njegovog stanja svesti. Čovekova svest je sve ono što on misli i želi i voli, sve u šta veruje i na šta pristaje. Zato je prvo neophodno promeniti svest da biste promenili vaš spoljnji svet. Kiša pada kao rezultat promene u temperaturi u višim nivoima atmosfere, te na isti način, menjanje okolnosti se dešava kao rezultat promene u vašem stanju svesti.

I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega…

Da biste se transformisali, mora se promeniti cela osnova vaših misli. Ali vaše misli se ne mogu promeniti sve dok nemate nove ideje, jer vi razmišljate iz svojih ideja. Sva transformacija započinje intenzivnom, gorućom željom za transformacijom. Prvi korak u obnovi uma je želja. Morate želeti da budete drugačiji (i nameravati da budete) da biste se promenili. Zatim, vaš budući san mora postati sadašnja činjenica. To činite tako što pretpostavite osećaj ispunjene želje. Želeći da ste nešto drugo osim onoga što ste sada, možete stvoriti ideal osobe kakva želite biti i pretpostaviti da ste već sada ta osoba. Ako se ustraje u ovoj pretpostavci dok ne postane vaše dominantno osećanje, neizbežno ćete postići vaš ideal. Ideal za koji se nadate da ćete ostvariti je uvek spreman za ovaploćenje, ali sve dok mu vi ne darujete ljudsko roditeljstvo, njegovo rođenje je nemoguće. Prema tome, želeći da izrazite više stanje, vaš stav bi trebao biti da prihvatite zadatak ovaploćenja ove nove i veće sopstvene vrednosti.

Prilikom  rađanja svog ideala, morate imati na umu da su metode mentalnog i duhovnog znanja u potpunosti različite. Ovo je poenta koju zaista razume ne više od jedne osobe u milion. Vi mentalno poznajete nešto gledajući od spolja,  poredeći to sa drugim stvarima, analizirajući i definišući (razmišljajući o tome), dok nešto možete spoznati duhovno samo ako to postanete (samo razmišljajući iz toga). Vi morate biti to, a ne samo govoriti o tome ili gledati u to. Vi morate biti kao moljac u potrazi za svojim idolom, plamenom, koji je podstaknut istinskom željom odmah uronio u svetu vatru, sklopio svoja krila, dok nije postao jedna boja i jedna supstanca sa plamenom.

On je znao samo za plamen koji je u njemu gorio i samo je on mogao reći ko se nikad nije vratio.

Kao što je moljac, želeći da upozna plamen, bio voljan da se uništi, tako i vi, da biste postali nova osoba, morate umreti svom sadašnjem ja.

Morate biti svesni da  jeste zdravi, ako želite znati šta je zdravlje. Morate biti svesni da jeste sigurni, ako želite znati šta je sigurnost.

Zato, da biste otelotvorili novu i bolju verziju sebe, morate pretpostaviti da ste već ono što želite biti, a zatim živite sa verom u ovu pretpostavku, koja se još uvek nije otelotvorila u vašem životu, u poverenju da će se ova nova verzija ili stanje svesti otelotovriti kroz vašu apsolutnu vernost pretpostavci da vi jeste ono što želite biti. To je ono što znači celina, ono što znači integritet. Oni znače podčinjavanje celog sebe osećaju ispunjene želje sa takvom sigurnošću da je to novo stanje svesti obnova uma koja transformiše. Ne postoji poredak u prirodi poput ovog dobrovoljnog podvrgavanja sebe idealu izvan sebe.

Stoga je vrhunac ludosti očekivati da se otelotvorenje novog i boljeg koncepta sebe desi na prirodan način. Ono što zahteva određeno stanje svesti da proizvede svoj efekat, očigledno se ne može postići bez tog stanja svesti, a u svojoj sposobnosti da pretpostavite osećaj lepšeg života, da pretpostavite svoj novi koncept, vi posedujete ono što ostatak prirode ne poseduje – imaginaciju – instrument kojim stvarate svoj svet.

Vaša imaginacija je instrument, sredstvo, kojim se iskupljujete od ropstva, bolesti i siromaštva. Ako odbijete pretpostaviti odgovornost otelotvorenja novog i višeg koncepta sebe, onda odbacujete sredstvo, jedino sredstvo, vašeg iskupljenja, a to je postizanje vašeg ideala.

Imaginacija je jedina moć iskupljenja u svemiru. Međutim, vaša je priroda takva da je na vama da li ćete ostati u svojoj sadašnjoj koncepciji (gladni slobode, zdravlja i sigurnosti) ili ćete izabrati da postanete instrument vašeg iskupljenja, zamišljajući sebe onakvima kakvi želite biti i time utoliti svoju glad i iskupiti se.

O budi onda jak, hrabar, čist, strpljiv i istinit;

Posao tvoj neka tuđa ruka ne čini.

Za snagu izvora u tebi – Carstva Nebeskog.

 

 

IV poglavlje

 Želja

 

Promene u vašem životu, kao rezultat vašeg promenjenog koncepta sebe se neprosvećenima uvek čine rezultatom, ne kao promene u vašoj svesti, već kao prilika, spoljnji uzrok ili slučajnost. Međutim, jedina sudbina koja upravlja vašim životom je predodređena vašim konceptima, vašim pretpostavkama; jer pretpostavka, iako pogrešna, će postati činjenica, ako se u njoj ustraje. Ideal koji tražite i kojem se nadate se neće sam manifestovati, nećete ga ostvariti, sve dok ne zamislite da već jeste taj ideal. Nema vam izlaza osim sopstvene radikalne psihološke transformacije, osim vaše pretpostavke osećaja ispunjene želje. Zato, neka rezultati ili postignuća budu ključni test vaše sposobnosti da koristite svoju imaginaciju.

Sve zavisi od vašeg stava prema sebi. Ono što ne potvrđujete za sebe kao istinito nikada nećete realizovati, jer sam taj stav je nužan uslov kojim postižete svoj cilj.

Cela transformacija se zasniva na sugestiji, a to je moguće samo ako se u potpunosti otvorite za njen uticaj. Morate se prepustiti svom idealu, kao što se žena prepušta ljubavi, jer potpuno prepuštanje njemu je put do ujedinjenja sa vašim idealom. Morate pretpostaviti osećaj ispunjene želje sve dok vaša pretpostavka ne poprimi čulnu živopisnost stvarnosti.

Morate zamisliti da sada doživljavate ono što želite. To znači, da morate pretpostaviti osećaj ispunjenja vaše želje sve dok vas on ne obuzme i izgura sve druge ideje iz vaše svesti.

Čovek koji nije spreman za svesno poniranje u pretpostavku ostvarene želje, sa verom da je to jedini način za ostvarenje svog sna, još uvek nije spreman da živi svesno prema zakonu pretpostavke, iako nema sumnje da već živi nesvesno po zakonu pretpostavke.

Ali za vas koji prihvatite ovaj princip i koji ste spremni da živite svesnim pretpostavljanjem da je vaša želja već ispunjena, počinje avantura života.

Da biste dostigli viši nivo bića, morate pretpostaviti viši koncept sebe.

Ako ne zamislite sebe drugačijima nego što jeste, onda ćete ostati nepromenjeni, Jer ako ne uzverujete, da sam ja, umrećete u gresima svojim.

Ako ne poverujete da ste On (osoba koja želite biti), ostaćete isti.

Kroz vernu sistematičnu kultivaciju osećaja ispunjene želje, želja postaje obećanje sopstvenog ispunjenja. Pretpostavka osećaja ispunjene želje čini budući san sadašnjom činjenicom.

 

 

V poglavlje

Istina koja vas oslobađa

 

Drama života je psihološka u kojoj se svi uslovi, okolnosti i događaji vašeg života javljaju prema vašim pretpostavkama.

S obzirom da je vaš život predodređen vašim pretpostavkama, prinuđeni ste da prepoznate činjenicu da ste ili rob vaših pretpostavki ili njihov gospodar. Postati gospodar vaših pretpostavki je ključ za neslućenu slobodu i radost. Ključ ove veštine je namerna svesna kontrola vaše imaginacije. Na sledeći način određujete vaše pretpostavke:

Formirajte mentalnu sliku, sliku željenog stanja osobe koja želite biti. Skoncentrišite vašu pažnju na osećaj da ste već ta osoba. Prvo zamislite sliku u vašoj svesti. Zatim osetite da ste u tom stanju, kao da ono zaista oblikuje vaš spoljnji svet. Ono što je jedva bilo mentalna slika, vašom imaginacijom postaje čvrsta realnost.

Velika tajna je kontrolisana imaginacija i uporna pažnja, čvrsto i neprestano fokusirana na postizanje cilja. Nije suvišno naglasiti da se kreiranjem ideala u vašoj mentalnoj sferi, pretpostavljanjem da ste sada taj ideal, vi identifikujete sa njim i time se transformišete u njegovu sliku (razmišljajući iz ideala, umesto razmišljajući o idealu. Svako stanje svesti već postoji kao opcije, sve dok razmišljamo o njima, ali nadmoćno su stvarne kada razmišljamo iz njih).

Ovo su drevni učitelji nazivali Pokoravanje volji Gospodnjoj ili Počivanje u Gospodu, a jedini pravi test počivanja u Gospodu je da se svi koji počivaju neizbežno pretvaraju u sliku onoga u čemu počivaju (razmišljanje iz ostvarene želje). Vi postajete prema vašoj rezigniranoj volji, a vaša rezignirana volja je vaš samokoncept i sve ono na šta pristajete i prihvatate kao istinito. Vi, pretpostavljajući osećaj ispunjene želje i ustrajavanjem u tome, preuzimate na sebe rezultate tog stanja; ne pretpostavljajući osećaj ispunjene želje, zauvek ste oslobođeni rezultata.

Kada shvatite iskupljenje kao ulogu imaginacije, držaćete u rukama ključ rešenja svih vaših problema.

Svaka faza vašeg života je rezultat vežbanja vaše imaginacije. Sama odlučna imaginacija je sredstvo vašeg napretka, ispunjenja vaših snova. Ona je početak i kraj svih kreacija.

Velika tajna je kontrolisana imagincija i uporna pažnja, čvrsto i neprestano fokusirana na osećaj ispunjene želje sve dok ne ispuni um i izbaci sve druge ideje iz svesti.

Ne postoji veći dar od onog da vam se kaže Istina koja će vas osloboditi. Istina koja vas oslobađa je da u imaginaciji možete iskusiti ono što želite iskusiti u stvarnosti, te održavanjem ovog iskustva u imaginaciji, vaša želja će postati stvarnost.

Vaše jedino ograničenje je nekontrolisana imaginacija i manjak fokusa osećaja ispunjene želje. Kada imaginacija nije kontrolisana, a pažnja nije usredsređena na osećaj ispunjene želje, tada ni jedna molitva ili pobožnost ili prizivanje neće proizvesti željeni efekat. Kada voljom možete prizvati koju god sliku želite, kada je vaša imaginacija živopisna kao oblici prirode, postaćete gospodar svoje sudbine. (Morate prestati da se razbacujete svojim mislima, vremenom i novcem. Sve u životu mora biti investicija).

Vizije lepote i sjaja, oblici davno izgubljene trke, zvuci, lica i glasovi.

Iz četvrte dimenzije svemira i dalje kroz svemir bez granica,

Naše misli potkovane munjom.

Neki to zovu imaginacija, a drugi Bogom.

 

VI poglavlje

Pažnja

 

Koji dvoumi nepostojan je u svim putevima svojijem.

Pažnja je snažna proporcionalno suženosti njenog fokusa, kada je opsednuta jednom idejom ili senzacijom. Ona je smirena i moćno fokusirana samo sa takvim podešavanjem uma koji vam dopušta da vidite samo jednu stvar, jer vi smirujete pažnju i povećavate njenu moć njenim ograničavanjem. Ostvarena želja je uvek želja na koju je sva pažnja usmerena, jer je ideja obdarena snagom samo u onoj meri u kojoj je pažnja usmerena na nju. Usredsređeno posmatranje je pažljivo usmeren stav ka nekom određenom kraju. Skoncentrisan stav podrazumeva selekciju, jer kada usmerite pažnju, to znači da ste odlučili da  fokusirate svoju pažnju na određeni objekat ili stanje.

Stoga kada znate šta želite, morate namerno usmeriti svoju pažnju na osećaj ispunjene želje sve dok taj osećaj ne ispuni um i izbaci sve druge ideje iz vaše svesti.

Moć pažnje je mera vaše unutrašnje snage. Koncentrisana observacija jedne stvari isključuje sve druge stvari i čini da one nestanu. Velika tajna uspeha je fokusirati pažnju na osećaj ispunjene želje bez odvraćanja pažnje. Sav napredak zavisi od povećanja pažnje. Ideje koje vas podstiču na delovanje su one koje dominiraju u vašoj svesti, one koje imaju pažnju. (Ideja koja isključuje sve druge iz polja fokusa se mora isprazniti.)

Ono što ja radim, je da idem ka cilju, zaboravljajući sve što je iza mene.

To znači da i vi to možete učiniti, zaboraviti sve iza vas. Možete ići ka cilju ispunjenjem vašeg uma osećajem ostvarene želje.

Neprosvećenom čoveku će sve ovo delovati kao fantazija, ali ipak sav napredak dolazi od onih koji ne prihvataju takav stav, niti prihvataju svet onakav kakav jeste. Kao što je ranije rečeno, ako možete zamisliti ono što želite i ako su vaše misli stvarne kao oblici u prirodi, vi ste snagom svoje imaginacije gospodar svoje sudbine.

Vaša imaginacija ste vi sami, a svet kao vaša imaginacija je vidi kao stvaran svet.

Kada naumite da ovladate pažnjom, da biste uspešno menjali tok posmatranih događaja, tek tada shvatite koliko malo kontrolišete svoju imaginaciju i koliko nad njom dominiraju čulne impresije i lebdenje nad plimama uzaludnih raspoloženja.

Kao pomoć u ovladavanju kontrole nad pažnjom, vežbajte sledeće:

Iz noći u noć, pre nego što utonete u san, potrudite se da održite pažnju na svakodnevne aktivnosti u obrnutom redu. Fokusirajte pažnju na zadnje što ste radili, a to je odlazak u krevet, a onda idite unazad u vreme po događajima dok ne dođete do prvog događaja tog dana, ustajanja iz kreveta. Ovo nije laka vežba, ali kao što su određene vežbe velika pomoć u razvoju određenih mišića, ovo će mnogo pomoći u razvoju mišića vaše pažnje. Vaša pažnja mora biti razvijena, kontrolisana i koncentrisana da biste uspešno promenili svoj koncept i time promenili svoju budućnost. Imaginacija može sve, ali samo na osnovu unutrašnjeg pravca vaše pažnje. Ako ustrajete iz noći u noć, pre ili kasnije ćete probuditi u sebi centar moći i postati svesni vašeg većeg ja, pravog sebe.

Pažnja se razvija ponavljanjem vežbe ili navikom. Kroz naviku radnja postaje lakša, te tokom vremena stvara lakoću i moć, koji se zatim mogu upotrebiti za više svrhe.

Kada uspete u kontroli unutrašneg pravca vaše pažnje, više nećete stajati u mutnoj vodi, već ćete se otisnuti u dubinu života.

Hodaćete u pretpostavci ispunjene želje, na temelju čvršćem od same zemlje.

 

VII poglavlje

Stav

Nedavno sprovedeni eksperimenti od strane Meri Lavrens i Adelberta Ejmsa (Darmot) u psihološkoj laboratoriji u Hanoveru (Nju Hemšir), dokazuju da ono što vidite kada gledate u nešto ne zavisi toliko od toga u šta gledate, koliko od onoga što pretpostavljate dok u to gledate. Pošto je ono za šta verujemo da je pravi fizički svet,  u stvari pretpostavljeni svet, ne čudi da su ovi eksperimenti dokazali da je ono što se čini kao solidna realnost  u stvari rezultat očekivanja ili pretpostavki. Vaše pretpostavke ne određuju samo ono što vidite već i ono što radite, one upravljaju svim vašim svesnim i nesvesnim pokretima ka sopstvenom ispunjenju. Pre jednog veka, Emerson je potvrdio ovu istinu:

Kao što je svet bio plastičan i tečan u Božijim rukama, tako je i sa mnogim njegovim atributima koje mu prinosimo. Za neznanje i greh on je kremen. Oni mu se prilagođavaju koliko god mogu, ali u srazmeri koliko čovek ima u sebi božijeg, nebeski svod teče pred njim i uzima njegov pečat i oblik.

Vaša pretpostavka je Božija ruka koja oblikuje nebeski svod u sliku onoga onoga što pretpostavljate. Pretpostavka ispunjene želje je visoka plima koja vas lako podiže od čulnog zatvora na kojem ste tako dugo ležali nasukani. Ona podiže um u proročanstvo, u pravom smislu reči, te ako posedujete kontrolisanu imaginaciju i punu pažnju koju je moguće postići, možete biti sigurni da će se ispuniti sve što pretpostavka sadrži.

Kada je Vilijam Blejk napisao:

Ono što se čini da jeste, jeste onima kojima se čini da jeste,

on je samo ponavljao večnu istinu, da ništa nije nečisto samo po sebi, osim kad ko misli da je što pogano, onome je pogano.

Zbog toga što ništa nije nečisto samo po sebi (ili čisto od sebe), trebali biste pretpostaviti najbolje i misliti samo o lepom ili o dobrim vestima. Ako u veličini ljudi  vidite samo sitnicu koja vam je poznata ili nepovoljno uverenje u nekoj situaciji ili okolnostima, ne radi se o najboljem uvidu, već o neznanju zakona pretpostavke. Vaš odnos prema drugome utiče na vaše pretpostavke prema njemu i čini da u njemu vidite ono što vidite. Ako promenite svoje mišljenje o drugome, onda ono što sada verujete o njemu ne može biti apsolutno tačno, već je samo relativno tačno. Sledi stvarni istorijski slučaj koji prikazuje kako zakon pretpostavke radi:

Jednog dana mi je kostimografkinja opisala njene teškoće u radu sa istaknutim pozorišnim producentom. Bila je ubeđena da ju je nepravedno kritikovao, odbio je njene najbolje radove i često je prema njoj bio namerno nepristojan i nepošten.

Nakon što sam saslušao njenu priču, objasnio sam joj da ako je neko nepristojan i nepošten, da je to siguran znak da je njoj samoj bio potreban nov stav, a ne producentu. Rekao sam joj da se moć ovog zakona pretpostavke i njegova praktična primena mogu otkriti samo kroz iskustvo i da bi samo kroz pretpostavku da je situacija već onakva kakvu ona želi, dokazala da može promeniti ono što želi. Njen poslodavac je bio samo svedok, pokazujući svojim ponašanjem kakav je bio njen koncept o njemu. Sugerisao sam da je bilo vrlo verovatno da je vodila mentalne razgovore sa njim pune kritika i prebacivanja. Nije bilo sumnje da se mentalno svađala sa producentom, jer drugi samo ponavljaju ono što im u tajnosti šapućemo. Pitao sam je da li je istina  da je s njim mentalno razgovarala i ako jeste, kako su izgledali ti razgovori.

Priznala je da mu je svako jutro na putu do pozorišta rekla šta misli o njemu onako kako se nikad ne bi lično usudila. Intenzitet i sila njenih mentalnih rasprava su automatski odredili njegovo ponašanje prema njoj.

Počela je da shvata da svi vodimo mentalne razgovore, ali, na nesreću, ovi razgovori su najčešće svađalački…da trebamo samo posmatrati prolaznika na ulici da bismo dokazali ovu tvrdnju…da je toliko ljudi mentalno udubljeno u razgovor i da su samo retki sretni zbog toga, ali sam intenzitet njihovih osećanja ih mora brzo dovesti do neželjenih situacija koje su sami mentalno kreirali, te se sada moraju odigrati.

Kada je shvatila šta je radila, pristala je da promeni njen stav i da živi verno po ovom zakonu, pretpostavljajući da joj njen posao pričinjava zadovoljstvo i da je u dobrom odnosu sa producentom. Da bi to postigla, pristala je da će pre nego što ode na spavanje, na putu do posla i u svim ostalim intervalima dana zamišljati da joj je čestitao na njenim dobrim kreacijama i da mu se ona zauzvrat zahvaljuje za njegovu pohvalu i ljubaznost.

Na njenu sreću, uskoro je sama otkrila da je njen stav bio uzrok svega što ju je zadesilo.

Ponašanje njenog poslodavca se čudotvorno preokrenulo. Njegov stav, koji je kao i uvek, prikazivao ono što je pretpostavljala je sada reflektovao njen promenjen koncept o njemu.

Uspela je zahvaljujući moći svoje imaginacije. Njena uporna pretpostavka je uticala na njegovo ponašanje i odredila njegov stav prema njoj.

Sa pasošem želja na krilima kontrolisane imaginacije ona je otputovala u budućnost njenog predodređenog iskustva.

Prema tome, vidimo da nisu činjenice ono što oblikuje naše živote,  već ono što kreiramo u našoj imaginaciji, jer većina sukoba tokom dana nastaje zbog nedostatka mašte da izbaci trn iz našeg oka. Samo precizni i bukvalni žive u svetu fikcija. Kao što je kostimografkinja kontrolisanom imaginacijom započela suptilnu promenu u umu njenog poslodavca, tako i mi, kontrolišući našu imaginaciju i mudro usmeravajući osećanja, možemo rešiti naše probleme.

Intenzivnošću svoje imaginacije i osećanja, kostimografkinja je bacila svojevrsnu čaroliju na um njenog poslodavca i navela ga da pomisli kako njegova velikodušna pohvala dolazi od njega. Često naše najsloženije i izvorne misli određuju drugi.

Nikada ne možemo biti sigurni da nije neka žena koja gazi u vinskoj presi započela tu suptilnu promenu u umu muškarca, ili da strast nije započela u umu nekog pastira, zapalivši njegove oči na trenutak, nestavši svojim putem.

Vilijam Baler Jejts

 

VIII poglavlje

Odricanje

 

Nema tako mrtvog uglja da se ne bi usijao i plamteo u mraku ako se malo okrene.

A ja vam kažem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi.

Velika je razlika između opiranja zlu i odricanja od njega. Kada se opirete zlu, dajete mu svoju pažnju i činite ga stvarnim. Odričući se zla, sklanjate pažnju sa njega i usmeravate je na ono što želite. Sada je vreme da kontrolišete svoju imaginaciju i date lepotu za pepeo, radost za žalost, hvalu za teskobu, da bi se ona mogla nazvati stablima pravde, sadnjom Gospodnjom, da bi On bio proslavljen.

Vi dajete lepotu za pepeo kada fokusirate svoju pažnju na ono što želite, umesto na ono što već jeste. Dajete radost za žalost kada ustrajete u radosnom stavu bez obzira na nepoželjne okolnosti. Dajete hvalu za teskobu kada sačuvate samouverenost umesto da se prepuštate malodušnosti. Biblija koristi reč stablo kao sinonim za čoveka. Vi postajete stablo pravde kada gore pomenuta mentalna stanja postanu trajni deo vaše svesti. Vi ste sadnja Gospodnja, kada su vaše misli ispravne. On je JA JESAM, kao što je objašnjeno u prvom poglavlju. JA JESAM je proslavljen kada se manifestuje vaš viši koncept sebe.

Kada otkrijete da je vaša kontrolisana imaginacija vaš spasitelj, vaš stav će se u potpunosti promeniti bez umanjenja religioznosti, ali ćete govoriti o vašoj kontrolisanoj imaginaciji.

Pogledajte ovu lozu. Našao sam to divlje drvo, čija je bezobzirna snaga nabujala u nepravilne grančice. Ali ja sam orezao biljku i ona je postala umerena u uzaludnom trošku beskorisnog lišća, i vezao sam je, kao što vidite, u ove čiste, pune grozdove da se odužim ruci koja ju je mudro ranila.

Loza se odnosi na vašu maštu, koja, ako je nekontrolisana, širi svoju energiju u beskorisne ili destruktivne misli ili osećanja. Ali vi, baš kao što se loza orezuje sečenjem beskorisnih grančica i korenja, orežite vašu imaginaciju ukidajući pažnju svim lošim i destruktivnim idejama, koncentrišući se na ideal koji želite da dostignete. Kao rezultat pažljivog orezivanja vaše imaginacije iskusićete srećniji i plemenitiji život. Da, oslobodite se ružnih misli i osećanja i vaše će misli nahraniti glad sveta; govori istini i svaka će tvoja reč biti plodno seme; živi po istini i tvoj život će biti velika i plemenita vera.

 

IX poglavlje

Pripravljanje vašeg mesta

 

Sve što je moje, jest tvoje.

Zamahni srpom svojijem i žnji, jer dođe vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.

Sve je vaše. Ne tražite ono što jeste. Prisvojite, zahtevajte i pretpostavite. Sve zavisi od vašeg koncepta sebe. Ne možete ostvariti ono što ne prihvatate kao tačno. Obećano je:

Jer ko ima, još će mu se dati i imaće izobilja; a ko nema, i njemu će se još oduzeti što ima.

Držite se u vašoj imaginaciji svega što je lepo i dobro, jer su lepo i dobro ključni u vašem životu ako želite da bude vredan truda. Pretpostavite. To činite zamišljajući  da ste već ono što želite da budete i da već imate ono što želite da imate.

Kako čovek misli u svom srcu, takav je i on.

Budite mirni i znajte da ste već ono što želite biti i nikada za tim nećete tragati.

Iako deluje da ste slobodni u svojim delima, vi se podčinjavate, kao i sve drugo, zakonu pretpostavke. Šta god da mislite po pitanju slobodne volje, istina je da su vaša životna iskustva predodređena vašim pretpostavkama – svesnim ili nesvesnim. Pretpostavka gradi most događaja koji vas neizbežno vodi do njenog ispunjenja.

Čovek veruje da je budućnost prirodni razvoj prošlosti. Ali zakon pretpostavke jasno pokazuje da to nije tačno. Vaša pretpostavka vas mentalno smešta tamo gde niste fizički; zatim vas čula vraćaju iz mentalnog u fizičko. Upravo ovi psihološki pokreti proizvode vaše fizičke pokrete unapred u vremenu. Predviđanje prožima sve spise sveta.

U kući Oca mojega mnogi su stanovi. Kad ne bi bilo tako, bio bih vam rekao, jer idem da vam pripravim mesto. Kad (Ja) otidem i pripravim  mesto, opet ću doći i uzet ću vas k sebi, da i vi budete, gde sam ja… I sada vam rekoh, pre nego se zbude, da verujete, kad se zbude.

Ja u ovom citatu je vaša imaginacija koja odlazi u budućnost, u jedan od mnogih stanova. Stan je željeno stanje…koje govori o događaju pre nego što se fizički obistini, jeste osećati željeno stanje  sve dok ne poprimi tone realnosti. Idete da sebi pripravite mesto zamišljajući sebe u osećaju ispunjene želje. Zatim, ubrzavate od stanja ispunjene želje u kojem niste bili fizički, nazad u fizičko, gde ste bili trenutak ranije. Zatim, neodoljivim pokretom napred, vi nastavljate kroz nizove događaja ka fizičkom ostvarenju vaše želje, tamo gde ste bili u mašti, tamo ćete biti i u telu.

Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, one se vraćaju da opet teku.

 

X poglavlje

Kreacija

 

Jer ja sam Bog… Koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo.

Kreacija je završena. Kreativnost je samo dublja receptivnost, jer celokupni sadržaj svih vremena i prostora, proživljeni u trenutku vremena, u stvari koegzistiraju u beskrajnom i večnom sada. Drugim rečima, sve što ste ikada bili ili ćete ikada biti, u stvari, sve što je čovečanstvo ikada bilo ili će biti – postoji sada. Pod tim se podrazumeva kreacija, a tvrdnja da je kreacija završena znači da se ništa ne kreira, već manifestuje. Ono što se zove kreativnost/stvaranje je postati svestan onoga što već jeste. Jednostavno postajete svesni sve većih delova onoga što već postoji. Činjenica da nikada ne možete biti ono što već niste ili iskusiti nešto što već ne postoji, objašnjava iskustvo naglog osećaja da ste već čuli ono što je rečeno ili da ste već sreli osobu pre nego što ste je upoznali ili da ste videli mesto ili predmet koji vidite prvi put.

Kreacija postoji u vama i vaša je sudbina da postanete veoma svesni njenih bekonačnih čuda i da iskusite njene sve veće i veličanstvenije delove.

Ako je kreacija završena i ako su sve stvari sada, pitanje koje se umu prirodno nameće je Šta određuje vaš vremenski trag?

Odnosno, šta određuje događaje sa kojima se susrećete? A odgovor je vaš koncept sebe. Koncept određuje rutu koju će pažnja da sledi. Evo dobrog testa da dokaže ovu činjenicu. Pretpostavite osećaj ispunjene želje i posmatrajte rutu koju prati vaša pažnja. Pimetićete da koliko ste verni vašoj pretpostavci, toliko dugo će se vaša pažnja suočavati sa slikama usko vezanim za tu pretpostavku.

Na primer,  ako pretpostavite da imate uspešno poslovanje, primetićete kako se u vašoj imaginaciji pažnja fokusira na događaj za događajem vezanim za vašu pretpostavku. Prijatelji vam čestitaju, govoreći vam da ste srećković. Drugi su zavidni i puni kritike. Odatle vaša pažnja ide na veće kancelarije, veća bakovna salda i slične događaje. Upornost ove pretpostavke će rezultirati stvarnim iskustvom onoga što ste pretpostavili.

Isto važi za bilo koji koncept. Ako je vaš koncept da ste neuspešni, u imaginaciji biste se sreli sa mnoštvom događaja koji ga potvrđuju.

Tako je sada jasno da svojim samokonceptom određujete svoju sadašnjost, odnosno, određeni deo kreacije koji sad proživljavate i vašu budućnost, odnosno, određeni deo kreacije koji ćete tek iskusiti.

 

 

XI poglavlje

Interferencija

 

Slobodni ste da birate svoj koncept. Dakle, posedujete moć intervencije, moć koja vam omogućava da menjate svoju budućnost. Uzdići se iz sadašnjeg koncepta u viši koncept sebe je sredstvo svog pravog progresa. Viši koncept čeka na vas da ga otelotvorite u svetu iskustva.

A onome, koji može sve učiniti izobilnije nego što molimo ili mislimo, po sili, koja deluje u nama.

Onaj koji može učiniti više nego što tražite i mislite je vaša imaginacija, a sila koja deluje u nama je vaša pažnja.

Razumevajući da je imaginacija ON, koji može da učini sve što tražite i da je pažnja moć kojom stvarate svoj svet, sada možete izgraditi svoj idealni svet. Zamislite da ste ideal koji sanjate i želite. Zadržite pažnju na to imaginarno stanje i što pre u potpunosti osetite da ste već taj ideal, on će se manifestovati kao realnost u vašem svetu.

Na svetu bijaše, svet je po njemu postao; i svet ga nije spoznao.

Misterija skrivena od davnina; Hristos u vama, nada za blaženstvom.

On, u prvim citatima je vaša imaginacija. Kao što je ranije objašnjeno, postoji samo jedna supstanca. Ova supstanca je svest. Imaginacija oblikuje ovu supstancu u koncepte, čiji koncepti se zatim manifestuju kao uslovi, okolnosti i fizički objekti. Prema tome, imaginacija je stvorila vaš svet.

Čovek nije svestan ove najveće istine, uz neke izuzetke.

Misterija, Hristos u vama se odnosi na drugi citat, je vaša imaginacija, koja oblikuje vaš svet. Nada za blaženstvom je vaša svest o sposobnosti da se neprestano uzdižete ka višim nivoima.

Hristos se ne može pronaći u istorijskim knjigama, niti u fizičkom obliku. Pronaćićete Hrista samo kada postanete svesni činjenice da vaša imaginacija ima iskupiteljsku moć. Kada ovo spoznamo Kule dogme začuće trube Istine, i poput zidova Jerihona, raspašće se u prah.

 

XII Poglavlje

Subjektivna kontrola

 

Vaša imaginacija je sposobna da postigne sve što tražite u zavisnosti od stepena vašeg fokusa.

Sav progres, ispunjenje vaše želje,  zavise od kontrole i koncentracije vaše pažnje.

Pažnja može biti privučena od spolja ili usmerena iznutra.

Pažnja nastaje od spolja kada ste svesno zaokupljeni spoljašnjim impresijama trenutne sadašnjosti. Svaki red ove stranice privlači vašu pažnju od spolja.

Pažnja je usmerena iznutra kada namerno birate čime ćete biti mentalno zaokupljeni. Očigledno je da objektivni svet ne samo da privlači vašu pažnju, već je i neprestano usmerena ka spoljašnjim impresijama. Ali, vaša kontrola u subjektivnom stanju je skoro nepostojeća, jer je u ovom stanju ona najčešće sluga a ne gospodar, putnik a ne navigator, vašeg sveta. Postoji ogromna razlika između objektivnog upravljanja pažnje i subjektivnog upravljanja pažnje, a mogućnost da promenite svoj svet zavisi od zadnjeg. Kada ste u stanju da kontrolišete kretanje vaše pažnje u subjektivnom svetu, možete promeniti ili preurediti vaš život onako kako želite. Ali ova kontrola se ne može postići ako neprestano dopuštate da vaša pažnja potiče od spolja.

Svakog dana zadajte sebi zadatak da namerno sklanjate pažnju sa objektivnog sveta i da je usmeravate subjektivno.

Drugim rečima, fokusirajte se na one misli ili raspoloženja koje namerno određujete. Tada će sve stvari koja vas sada ograničavaju izbledeti i nestati. Kada uspostavite kontrolu kretanjem vaše pažnje u subjektivnom svetu, vi ste gospodar vaše sudbine.

Nikada više nećete prihvatiti dominaciju spoljnjih uslova ili okolnosti.

Nećete prihvatiti život na osnovama spoljnjeg sveta.

Postigavši kontrolu nad vašom pažnjom i otkrivši misteriju skrivenu od davnina, da je Hristos vaša imaginacija, potvrdićete nadmoć imaginacije i sve joj podrediti.

 

XIII poglavlje

Prihvatanje

 

Čovekove percepcije nisu ograničene organima percepcije, on opaža više  (oštrije) nego što čulo može otkriti. Vilijam Blejk

Koliko god vam se činilo da živite u materijalnom svetu, vi u stvari živite u svetu imaginacije. Spoljnji, fizički događaji života su plod vremena zaboravljenih cvasti – rezultat prethodnih i najčešće zaboravljenih stanja svesti.

Oni su krajevi, ostali verni često zaboravljenim imaginarnim izvorima.

Kad god se potpuno uživite u emocionalno stanje, vi tog trenutka pretpostavljate osećaj ispunjene želje. Ako budete uporni u čemu god da ste intenzivno emocionalni, to ćete iskusiti u vašem svetu. U periodima udubljenosti, koncentrisane pažnje su počeci stvari koje žanjete. U tim trenucima vi vežbate svoju stvaralačku moć – jedinu koja postoji. Na kraju ovih perioda ili koncentrisane pažnje, ubrzavate iz ovih imaginarnih stanja (gde još niste bili fizički) ka fizičkom gde ste bili trenutak ranije. Tada je imaginarno stanje  toliko stvarno da kada se vratite u objektivni svet i vidite da nije isti kao imaginarni, doživećete šok. Videli ste nešto u imaginaciji sa takvom živopisnošću da se sada pitate da li se dokazima vaših čula može verovati i kao Kits se pitate:

Da li je sve bila vizija ili budan san?

Pobegla je ta muzika… budim li se ili spavam?

Šok preokreće vaš osećaj za vreme. Pod ovim se misli da vaše iskustvo umesto da proizilazi iz prošlosti, ono postaje rezultat boravka u imaginaciji gde još niste bili fizički.

Zapravo, ovo vas vodi preko mosta događaja do fizičke realizacije zamišljenog stanja. Čovek koji svojom voljom može da zamisli bilo koje stanje koje želi, je pronašao ključeve Kraljevstva Nebeskog. Ključevi su želja, imaginacija i stabilna, usmerena pažnja na ispunjenu želju. Takvom čoveku  svaka neželjena objektivna činjenica više nije realnost, a vatrena želja mu više nije san.

Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.

Ustavi nebeski se možda neće otvoriti, niti se blago prigrabiti snažnom voljom, ali se sami otvaraju i pokazuju svoje blago kao besplatan dar – dar koji dolazi kada apsorbcija dostigne takav nivo, da rezultira osećajem potpunog prihvatanja.

Prolaz od vašeg sadašnjeg stanja do osećaja ispunjene želje ne vodi preko provalije.

Postoji kontinuitet između takozvanog stvarnog i nestvarnog. Da biste prešli iz jednog u drugo stanje, jednostavno proširite svoja čula, verujte svom dodiru i u potpunosti uđite u duh onoga što radite.

Ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

Pretpostavite duh, osećaj ispunjene želje i otvorićete ustave da primite blagoslov. Pretpostaviti stanje znači ući u njegov duh. Vaši trijumfi će biti iznenađenje samo za one koji nisu znali za vaše tajne prolaze od stanja čežnje do pretpostavke ispunjene želje.

Gospod nad vojskama neće odgovoriti na vašu želju sve dok ne pretpostavite osećaj da ste već ono što želite da budete, jer je prihvatanje kanal Njegovog delovanja. Prihvatanje je Gospod nad vojskama, na delu.

 

 

XIV poglavlje

Put bez napora

 

Princip Minimalne akcije upravlja svime u fizici, od putanje planeta do putanje impulsa svetlosti. Minimalna akcija je minimum energije pomnožene sa minimumom vremena. Stoga, u prelasku iz vašeg sadašnjeg stanja u željeno stanje, morate koristiti minimum energije i najkraće moguće vreme.

Vaše putovanje iz jednog stanja svesti u drugo je psihološko, a da biste putovali, morate uposliti psihološki ekvivalent Minimalne akcije, a psihološki ekvivalent je samo pretpostavka.

Kada u potpunosti shvatite moć vaše pretpostavke, otkrićete da ona u potpunosti funkcioniše u skladu sa ovim principom. Deluje kroz pažnju minus napor.

Dakle, uz najmanje akcije kroz pretpostavku vi žurite bez oklevanja i dostižete svoj cilj bez napora.

Pošto je kreacija završena, ono što želite već postoji. Ne postoji u vašem vidokrugu zato što možete videti samo sadržaj sopstvene svesti.

Pretpostavka ima ulogu da vrati isključeno gledište i obnovi celu viziju. Ne menja se vaš svet, već vaše pretpostavke.

Pretpostavka čini da nevidljivo postane vidljivo. To nije ni više ni manje već posmatranje Božijim očima, to jest, imaginacijom.

Ljudi ne vide. Ljudi gledaju na vanjštinu, a Gospod gleda na srce.

Srce je primarni organ čula, a time i prvi uzrok iskustva. Kada gledate na srce vi gledate na svoje pretpostavke, a pretpostavke određuju vaše iskustvo. Neprekidno čuvajte svoje pretpostavke, jer iz njih potiču sva pitanja života. Pretpostavke imaju moć materijalne realizacije. Svaki vidljivi događaj u svetu je rezultat pretpostavke ili ideje nevidljivog sveta.

Sadašnji trenutak je najvažniji, jer samo u sadašnjem trenutku možemo kontrolisati naše pretpostavke. Budućnost mora postati sadašnjost u vašem umu, ako želite mudro upravljati zakonom pretpostavke. Budućnost postaje sadašnjost kada zamislite da ste već ono što biste bili da je vaša pretpostavka realizovana.

Budite mirni (minimalna akcija) i znajte da ste ono što želite biti. Kraj čežnje bi trebalo biti Biti. Pretvorite vaš san u Biti. Neprekidno građenje budućih stanja bez svesti da to već jeste, a to je zamišljanje vaše želje bez pretpostavljanja osećaja ispunjene želje, je zabluda i fatamorgana čovečanstva.

To je uzaludno sanjarenje.

 

 

XV poglavlje

Kruna svih misterija

Pretpostavka ispunjene želje je brod koji vas vodi preko nepoznatih mora ka ispunjenju vašeg sna. Pretpostavka je sve; razlizacija je podsvesna i neusiljena.

Pretpostavite vrlinu ako je nemate (Vilijam Šekspir).

Ponašajte se pod pretpostavkom da već imate ono što ste tražili.

I blago onoj koja verova: jer će se izvršiti što joj kaza Gospod.

Kao što je bezgrešno začeće temelj hrišćanskih misterija, tako je
Uspenje njihova kruna. Sa psihološke strane, bezgrešno začeće znači rođenje ideje u vašoj svesti, bez uticaja drugih. Na primer, kada imate određenu želju ili glad ili čežnju, to je bezgrešno začeće, u smislu da to niko i ništa nije posadio u vaš um. Nastalo je samo od sebe. Svaki čovek je Marija bezgrešnog začeća i mora izroditi svoju ideju.

Pretpostavka je kruna misterija, jer je ona najviša upotreba svesti. Kada u imaginaciji pretpostavite osećaj ispunjene želje, vi se mentalno uzdižete na viši nivo. Kada upornošću ova pretpostavka postane činjenica, automatski ćete biti na višem nivou (a to je ispunjenje želje) u vašem materijalnom svetu. Vaša pretpostavka vodi sve vaše svesne i nesvesne kretnje neizbežno ka sugerisanom kraju, tako da praktično upravlja svim događajima.

Drama života je psihološka, napisana i proizvedena vašim pretpostavkama.

Naučite umetnost pretpostavke, jer samo na ovaj način možete stvoriti vašu sreću.

 

 

XVI  poglavlje

Lična impotencija

 

Samopredaja je od ključne važnosti, a pod tim se misli na priznanje lične nemoći.

Ja sam od sebe ne mogu ništa.

S obzirom da je kreacija završena, nemoguće je terati nešto u postojanje. Primer magnetizma, ranije navedenog je dobra ilustracija. Magnetizam se ne može napraviti, on se može samo prikazati. Ne  možete napraviti zakon magnetizma. Ako želite napraviti magnet, onda je potrebno da se povinujete zakonu magnetizma. Drugim rečima, vi se predajete ili prepuštate zakonu.

Na isti način, kada koristite sposobnost pretpostavke, vi se morate povinovati zakonu koji je jednako stvaran kao i zakon koji upravlja magnetizmom.  Vi ne možete ni stvoriti ni menjati zakon pretpostavke. U tom smislu vi ste nemoćni. Možete se samo prepustiti ili povinovati, a s obzirom da su sva vaša iskustva rezultat pretpostavki (svesnih ili nesvesnih), očigledan je značaj neprestane upotrebe moći pretpostavke.

Svojom voljom se identifikujte sa onim što najviše želite, znajući da će to naći izraz kroz vas. Prepustite se osećaju ispunjene želje i neka vas konzumira kao svoju žrtvu, a zatim se uzdignite kao prorok zakona pretpostavke.

 

XVII poglavlje

Sve je moguće

 

Od velike je važnosti da je istinitost principa naglašenih u ovoj knjizi dokazana bezbroj puta ličnim iskustvom autora. Poslednjih dvadeset i pet godina, on je primenjivao ove principe i dokazao ih uspešno u nebrojenim primerima. Svaki uspeh koji je postigao pripisuje nepokolebljivoj pretpostavci da mu je želja već ispunjena.

Bio je uveren da su njegovim čvrstim pretpostavkama njegove želje predodređene da se ispune. Iznova i iznova je pretpostavljao osećaj ispunjene želje i nastavljao je u svojoj pretpostavci sve dok se ne bi u potpunosti realizovalo ono što je želeo.

Živite svoj život u uzvišenom duhu samopouzdanja i odlučnosti; zanemarite sve pojave, uslove, u stvari, sve dokaze vaših čula koji poriču ispunjenje vaše želje. Počivajte u pretpostavci da ste već ono što želite da budete, jer u toj odlučnoj pretpostavci, vi i vaše beskonačno Biće se udružujete u zajednicu stvaralaštva, a sa vašim beskonačnim Bićem (Bogom) je sve moguće.

Bog nikad ne izneveri.

I nema nikoga ko bi Mu ruku zaustavio i rekao Mu: Šta radiš?

Ako zagospodarite svojim pretpostavkama biće vam omogućeno da zagospodarite svojim životom. Tako se penje na merdevine života, tako se ostvaruje ideal.

Ključ prave svrhe života je predati se vašem idealu sa takom svesnošću njegove stvarnosti, da počnete živeti  život ideala umesto svoj život, kakav je bio pre ove predaje.

Pred Bogom kojem verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije, kao ono što jeste.

Svaka pretpostavka ima svoj odgovarajući svet. Ako zaista posmatrate, uočićete da moć vaših pretpostavki menja okolnosti koje se čine nepromenljivima.

Vi, vašim svesnim pretpostavkama, određujete pirodu sveta u kojem živite. Zanemarite sadašnje stanje i pretpostavite ispunjenje želje. Tražite i dobićete odgovor. Zakon pretpostavke je sredstvo kojim  se ostvaruje ispunjenje vaših želja. Svakog trenutka vašeg života, svesno ili nesvesno, vi pretpostavljate osećanje.

Više ne možete izbeći pretpostavku osećanja, kao što ne možete izbeći da jedete i pijete. Sve što možete je da kontrolišete prirodu vaših pretpostavki.

Stoga je jasno da je kontrola vaših pretpostavki ključ koji sada imate za sve širi, srećniji i plamenitiji život.

 

XVIII poglavlje

Primena

Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe. Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu; Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, on će biti blažen u delu svom.

Reč u ovom navodu predstavlja ideju, koncept ili želju. Vi se zavaravate ako ste samo slušač, kada očekujete da će se želja ispuniti smo željenjem. Vaša želja je ono što želite biti, a gledajući sebe u ogledalu je videti sebe u imaginaciji kao tu osobu.

Zaboraviti kakav beše, znači neuspeti u upornosti pretpostavke. Savršeni zakon slobode je zakon koji oslobađa od ograničenja, a to je zakon pretpostavke. Ostati u njemu, u  savršenom zakonu slobode, znači upornost u pretpostavci da je vaša želja već ispunjena.

Vi niste zaboravni slušač ako neprestano imate u svesti osećaj ispunjene želje. To vas čini tvorcem dela i blaženi ste u delu svom neizbežnim ostvarenjem vaše želje.

Morate primenjivati zakon pretpostavke, jer bez primene i najdublje razumevanje neće proizvesti ni jedan željeni rezultat.

Ovim stranicama se provlači često naglašavanje i ponavljanje važnih osnovnih istina. To je dobro što se tiče zakona pretpostavke, zakona koji oslobađa čoveka. Dobro je da se razjasni iznova i iznova, čak i uz rizik ponavljanja.

Onaj koji traga za istinom će pozdraviti ovu pomoć u fokusiranju pažnje na zakon koji ga oslobađa.

Parabola o Gospodarevoj osudi sluge koji je zanemario dat mu talenat je jasna i nepogrešiva. Otkrivši u sebi put do Kuće blaga, trebali biste biti poput mudrog sluge koji je mudrošću višestruko umnožio poverene mu talente. Talenat koji vam je poveren je moć da svesno odredite vašu pretpostavku. Neiskorišćen talenat je kao ud koji se ne koristi, vene i na kraju atrofira.

Ono čemu morate težiti je biće. Da biste to postigli, neophodno je biti. Kraj čežnje je biti. Vaš koncept sebe se može izbaciti iz svesti samo sa drugim konceptom sebe. Stvarajući ideal u vašem umu, identifikujte se s njim sve dok ne postanete jedno i isto sa idealom, pretvarajući se tako u njega.

Dinamika dominira nad statikom, a aktivno nad pasivnim. Izvršitelj privlači i zato je beskrajno kreativniji od bilo koga koji samo sluša. Budite među izvršiteljima.

 

XIX poglavlje

Osnove

 

Osnovne tačke u uspešnoj primeni zakona pretpostavke jesu:

Prvo, i iznad svega, čežnja, žudnja i intenzivna, goruća želja. Celim svojim srcem morate želeti da budete drugačiji od onoga što ste sada. Intenzivna, izgarajuća želja (kombinovana sa dobrom namerom) je glavna poluga akcije, početak svih uspešnih poduhvata. U svakoj velikoj strasti, koja postiže svoj cilj, želja je koncentrisana i namerna. Prvo morate želeti, a zatim nameravati da uspete.

Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!

Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi.

Ovde se duša tumači kao suma svega u šta verujete, mislite, osećate ili prihvatate kao istinito; drugim rečima, vaš sadašnji nivo svesti. Bog, JA JESAM, je moć svesti, izvor i ispunjenje svih želja (psihološki. Ja sam beskonačni niz nivoa svesti i ja sam ono što jesam prema tome gde sam u tom nizu). Ovo opisuje kako vaš sadašnji nivo svesti žudi da prevaziđe sam sebe. Ispravnost je svest da ste već ono što želite biti.

Drugo, negujte fizičku imobilnost, fizičku nesposobnost poput one opisane u Kitsovoj Odi slavuju.

Pospana obamrlost boli moja čula, kao  da sam pio kukutu.

To je stanje pre spavanja, ali ono u kojem još uvek imate kontrolu nad vašom pažnjom. Morate naučiti da voljno inducirate ovo stanje, ali iskustvo kaže da ga je lakše ostvariti nakon zasitnog obroka ili kada se probudite ujutru i mrsko vam je da ustanete. Tada vam je prirodno lako da uđete u ovo stanje. Vrednost telesne imobilizacije  je u akumulaciji mentalne sile, koju sa sobom nosi apsolutna mirnoća. Povećava vašu moć koncentracije.

Utolite i poznajte da sam ja Bog.

U stvari, velike umne energije retko izbijaju, osim kada je telo umireno i kada su zatvorena sva vrata čula ka objektivnom svetu.

Treće i poslednje je da iskusite u vašoj imaginaciji ono što biste iskusili u stvarnosti,  da ste postigli vaš cilj. To prvo morate dobiti u imaginaciji, jer je imaginacija vrata do stvarnosti koju tražite. Ali koristite imaginaciju majstorski, ne kao promatrač koji razmišlja o kraju, već kao učesnik koji razmišlja iz kraja.

Zamislite da posedujete kvalitet ili nešto, što nikada nije bilo vaše. Potpuno se predajte ovom osećaju dok vam ne zaposedne celo biće. Ovo stanje se razlikuje od sanjarenja u sledećem: rezultat je kontrolisane imaginacije i postojane, koncentrisane pažnje, dok je sanjarenje rezultat nekontrolisane imaginacije – obično sanjarenje.

U kontrolisanom stanju, dovoljan je minimalan napor da održi vašu svest ispunjenu  osećajem ispunjene želje. Fizička i mentalna imobilnost ovog stanja je moćna pomoć voljnoj pažnji i najvažniji faktor minimalnog napora.

Primena ove tri tačke:

1.    Želja

2.    Fizička imobilnost

3.    Pretpostavka već ispunjene želje je put do ujedinjenja sa vašim ciljem. Prva tačka je misliti iz kraja, sa namerom da se ostvari. Treća tačka je razmišljanje iz kraja sa osećajem postignuća. Tajna razmišljanja iz krajnjeg rezultata je uživanje da to jeste. Kada postane uživanje i zamislite da ste to, vi počinjete razmišljati iz kraja.

**kraja/kraj/krajnji rezultat

Jedan od najčešćih nesporazuma je da ovaj zakon radi samo za one koji imaju pobožni ili religiozni cilj. To je zabluda.

On funkcioniše jednako bezlično kao i zakon struje. Može se upotrebiti za pohlepu, u sebične i plemenite svrhe. Ali treba imati na umu da će neplemenite misli i dela neizbežno završiti sa nesrećnim posledicama.

 

XX poglavlje

Pravedoljubivost

 

U prethodnom poglavlju pravednost je definisana kao svest o tome da ste već ono što želite da budete. Ovo je pravo psihološko značenje i očigledno se ne odnosi na moralne kodekse, civilni zakon ili religiozne percepcije. Nikada nije previše da se naglasi važnost pravednosti. U stvari, cela Biblija je prožeta  ukorima i opomenama na tu temu.

Oprosti se od greha svojih pravdom.

Čvrsto stojim uz pravednost svoju i ne ostavljam je; moje srce ne kori nijednoga dana mojega.

Tako će mi se posle posvedočiti pravda moja pred tobom kad dođeš…

Vrlo često se reči greh i pravednost koriste u istom citatu. Ovo je logični kontrast suprotnosti i postaje veoma značajan u svetlu psihološkog značenja pravednosti i  u psihološkom značenju greha.

Greh znači propustiti cilj. Ne ostvariti svoju želju, ne postati osoba kakva želite biti je greh. Pravednost je svest da ste već ono što želite biti.

To je nepromenljiv edukativni zakon da  posledice moraju pratiti uzroke. Samo se pravednošću možete spasiti od greha.

Široko je rasprostranjen nesporazum o tome šta znači biti spašen od greha.

Sledeći primer će biti dovoljan da prikaže ovaj nesporazum i da donese istinu.

Onaj koja živi u krajnjem siromaštvu može verovati da se pomoću neke religiozne ili filozofske aktivnosti može spasiti od greha, te da mu se za rezultat poboljša život.

Međutim, ako nastavi živeti u istom stanju siromaštva, očigledno je da je ono u šta je verovao nije istina, te zapravo nije bio spašen. Sa druge strane, on može biti spašen pravednošću.

Uspešna primena zakona pretpostavke bi neizbežno donela rezultat stvarne promene u njegovom životu. Više ne bi živelo u siromaštvu. Više ne bi propustio cilj. Bio bi spašen od greha.

Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego kniževnika i feriseja, nećete ući u carstvo nebesko.

Književnici i feriseji označavaju one na koje utiču i kojima upravljaju spoljašnje pojave – pravila i običaji društva u kojima žive, isprazna želja da drugi o vama misle dobro. Ako se ne prevaziđe ovo stanje uma, vaš život će biti ograničen neuspehom da ostvarite svoje želje, da propustite cilj, biće greh. Ovu pravednost nadilazi istinska pravednost, a to je uvek svest da ste već ono što želite da budete.

Jedna od najvećih zamki u pokušaju upotrebe zakona pretpostavke je usmeravanje pažnje na stvari, na nov dom, bolji posao, na veći bankovni balans. Ovo je pravednost sa kojom ćete umreti u svojim gresima. Pravednost nije sama stvar, to je svest, osećanje da ste već osoba koja želite biti, da već imate ono što želite.

Nego ištite najpre carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati.

Carstvo (cela kreacija) Božije (vaše JA JESAM) JE u vama. Pravednost je svest da sve posedujete.

 

 

XXI  poglavlje

Slobodna volja

 

Često se postavlja pitanje: Šta treba raditi između pretpostavke ispunjene želje i njene realizacije?

Ništa. Zabluda je da osim pretpostavljanja ostvarene želje možete učiniti bilo šta da podpomognete ostvarenju vaše želje. Mislite da možete nešto uraditi, želite da nešto uradite, a u stvari ne možete uraditi ništa. Iluzija o činjenju po slobodnoj volji je nepoznavanje zakona pretpostavke na kom se temelji svako delovanje.

Sve se automatski dešava.

Sve što vas snađe, sve što vi uradite – se dešava. Vaše pretpostavke, svesne ili nesvesne, upravljaju  svim mislima i akcijama ka njihovom ispunjenju. Razumeti zakon pretpostavke, uveriti se u njegovu istinitost, znači osloboditi se svih iluzija o slobodnoj volji za delovanjem. Slobodna volja zapravo znači slobodu u izboru ideja.

Pretpostavljajući da je ideja već činjenica, ona će se preobraziti u stvarnost. U svim drugim slučajevima, slobodna volja prestaje i sve se dešava u skladu sa pretpostavljenim konceptom.

Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe…jer ne tražim volje svoje, nego volju onoga, koji me je poslao.

U ovom citatu onoga se odnosi na Boga. U ranijem poglavlju, Bog se definiše kao JA JESAM.

S obzirom da je kreacija završena, Otac nikada ne govori Ja ću biti. Drugim rečima, sve postoji i beskonačna JA JESAM, svest, govori samo u sadašnjem vremenu.

Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.

Ja ću biti je priznanje da Ja nisam. Očeva volja je uvek JA JESAM. Dok ne spoznate da ste VI Otac (postoji samo jedno JA JESAM i vaše beskonačno ja je JA JESAM), vaše jesam će uvek biti Ja ću biti.

U zakonu pretpostavke vaša svest o biću je Očeva volja. Sama želja bez ove svesti je moja volja. Ovaj veliki citat, retko shvaćen, je savršena izjava zakona pretpostavke.

Nemoguće je činiti bilo šta. Morate biti da biste činili.

Da imate drugačiji koncept sebe, sve bi bilo drugačije. Vi ste ono što jeste, pa je sve kao što jeste. Događaji koje posmatrate su određeni vašim konceptom sebe. Ako promenite svoj koncept, događaji pred vama se menjaju u vremenu i tako promenjeni opet formiraju određenu sekvencu, počevši od trenutka promenjenog koncepta. Vi ste biće koje poseduje moć intervencije, koja vam omogućava promenom svesti, da menjate kurs posmatranih događaja, odnosno da menjate budućnost.

Ignorišite dokaze čula i pretpostavite osećaj ispunjene želje. Budući da je vaša pretpostavka kretivna i oblikuje atmosferu, vaša pretpostavka, ako je plemenita, povećava vaše uverenje i pomaže vam da dostignete viši nivo bića. Ako sa druge strane, vaša pretpostavka nije dobronamerna, ona vas koči i ubrzava vaš put ka dole. Kao što divne pretpostavke stvaraju skladnu atmosferu, tako teški i gorki osećaji stvaraju tešku i gorku atmosferu.

Što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno…to mislite.

To znači učiniti vaše pretpostavke najvišim, najplemenitijim i najsrećnijim konceptima. Sada je najbolji trenutak da počnete. Sadašnji trenutak je uvek najpovoljniji da eliminišemo sve nepoželjne pretpostavke i da se fokusiramo samo na dobre. Kao i za sebe, tvrdite i za druge njihovo Božansko nasleđe. Podstaknite u  njima najviše, do samopouzdanja i samoubeđenja, iskrenom pretpostavkom njihovog dobra i bićete njihov prorok i iscelitelj, jer sve postojane pretpostavke čekaju na neizbežno ispunjenje.

Pobedićete pretpostavkom, ono što se nikada ne može pobediti silom. Pretpostavka je određeni pokret svesti. Ovaj pokret, poput svih pokreta, vežba uticaj na okolnu supstancu, uzrokujući da postane oblik, eho i refleksija pretpostavke. Promena sudbine je novi pravac i perspektiva, samo promena u uređenju iste misaone supstance – svesti.

Ako želite da promenite svoj život, morate početi od samog izvora, od vašeg osnovnog koncepta sebe. Spoljašnja promena, biti deo organizacije, političkih tela, religijskih tela, nije dovoljna. Uzrok je dublji. Suštinska promena mora započeti u vama, u vašem poimanju sebe. Morate pretpostaviti da ste ono što želite biti i ustrajati u tome, jer realnost vaše pretpostavke postoji u potpunoj nezavisnosti od objektivne činjenice i oblači se u meso, ako budete uporni u osećaju ispunjene želje. Ako znate da će pretpostavke, ako ste u njima uporni, postati činjenice, tada ćete događaje koji se neupućenima čine pukim slučajnostima, shvatiti kao logične i neizbežne posledice vaše pretpostavke.

Važno je imati na umu da imate beskrajno slobodnu volju u biranju svojih pretpostavki, ali ste nemoćni da odredite uslove i događaje. Vi možete stvoriti ništa, ali će vaša pretpostavka odrediti koji deo kreacije ćete iskusiti.

 

 

XXII poglavlje

Upornost

 

I reče im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: prijatelju! Daj mi tri hleba na zajam; jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti; A on iznutra odgovarajući da reče: ne uznemiruj me; već su vrata zatvorena i deca su moja samnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskajanje ustaće i daće mu koliko  treba. I ja vama kažem:  ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

U ovom citatu su tri glavna lika: vi i dva pomenuta prijatelja.

Prvi prijatelj je željeno stanje svesti.

Drugi prijatelj je želja koja traži ispunjenje.

Treći je simbol celine, završetka.

Hleb simboliše supstancu.

Zatvorena vrata simbolišu čula koja razvajaju ono što se vidi, od onoga što se ne vidi.

Deca u postelji označavaju dominantne ideje.

Ne mogu ustati znači da željeno stanje svesti ne može ustati u vama, već vi morate ustati u njemu.

Bezobrazno iskajanje znači zahtevanje upornosti, poput neumoljive drskosti.

Ištite, tražite, kucajte znači pretpostavljati svest o tome, da već imate ono što tražite.

Biblija vas uči da morate biti uporni u uzdizanju (pretpostavljanju) svesti već ispunjene želje. Obećanje je jasno, ako ste besramno drski da pretpostavite da već imate ono što vam čula poriču, to će vam se dati – vaša želja će biti ostvarena.

Biblija kroz mnoge priče uči da je neophodna upornost. Kada je Jakov tražio blagoslov od Anđela sa kojim se rvao rekao je:

Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš.

Kada je Sunajka tražila pomoć od Jeliseja, rekla je:

Tako živ bio Gospod i tako živ bio ti sam, ne puštam te! I on se diže i pođe s njom.

Ista ideja je izražena  u drugom pasusu:

Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži, Govoreći: u jednome gradu bejaše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. A u onome gradu bijaše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: ne daj me mojemu supraniku. I ne šćadijaše zadugo. A najposlije reče u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje.

Osnovna istina u pozadini svih ovih priča je da želja izvire iz svesti o konačnom postignuću i da upornost u održavanju svesti o već ostvarenoj želji rezultira u njenom ispunjenju.

Nije dovoljno osećati da ste u stanju uslišene molitve, morate biti uporni u tom  stanju.

Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži.

Moliti se, znači zahvaljivati se da već imate ono što želite. Samo upornost u pretpostavci već ispunjene želje može da izazove te suptilne promene u vašem umu, koje rezultiraju željenom promenom u vašem životu. Nije važno gde su Anđeli, Jelisej ili suci, svi moraju da budu u harmoniji sa upornom pretpostavkom. Kada se čini da se ljudi u vašem svetu ne ponašaju prema vama onako kako biste želeli, to nije zbog njihove nevoljnosti, već zbog manjka upornosti vaše pretpostavke da je život već onakav kakav biste želeli da bude.

Da bi vaša pretpostavka bila efektivna, ona ne može biti usamljeni, izolovani čin; ona mora biti uporan stav o ispunjenoj želji. (A taj uporni stav koji će vas odvesti tamo, tako da razmišljate iz ostvarene želje, umesto o želji, potpomaže često pretpostavljanje osećaja ispunjene želje. Frekvencija donosi osećaj prirodnosti, a ne vreme. To, čemu se uporno vraćate gradi vaše pravo ja. Čest boravak u osećaju ispunjene želje je tajna uspeha).

 

XXIII poglavlje

Studije slučaja

 

Od velike pomoći će biti navođenje nekoliko konkretnih primera uspešne primene ovog zakona. Dati su stvarni primeri. U svakom je problem jasno određen, sa punim opisom načina na koji je imaginacija primenjena da se postigne potrebno stanje svesti. U svakom od ovih slučajeva, autor ove knjige je ili lično bio upleten ili su mu prenete činjenice stvarnih aktera.

 

Slučaj br. 1

Ovo je priča sa kojom sam upoznat do poslednjeg detalja.

U proleće 1943., sveže regrutovan vojnik je bio stacioniran u velikoj vojsci kampa u Luizijani. Silno je želeo da napusti vojsku, ali samo na častan način.

Jedini način je bio da se prijavi za otpust. Prijava je potom zahtevala odobrenje njegovog komandanta da bi bila legitimna. Po vojnim zakonima, odluka komandanta je bila konačna i nije se mogla opozvati. Vojnik se, poštujući sve potrebne procedure, prijavio za otpust.

Nakon nekoliko sati njegova prijava se vratila odbijena. Ubeđen da nije mogao uložiti žalbu ni jednom višem autoritetu, vojnom ili civilnom, on se okrenuo svojoj svesti, odlučan da se osloni na zakon pretpostavke.

Vojnik je shvatio da je njegova svest jedina realnost, da njegovo, određeno stanje svesti definiše događaje kojima će svedočiti.

Te noći, u periodu između odlaska u krevet i spavanja, on se fokusirao na svesnu upotrebu zakona pretpostavke. U imaginaciji je osetio da je u svom stanu u Njujorku. Zamislio je njegov stan, odnosno, svojim umom je video svoj stan, mentalno posmatrajući svaku od poznatih prostorija sa živopisno stvarnim nameštajem.

Sa ovom, jasno vizualiziranom slikom, ležeći ravno na leđima, potpuno se fizički opustio. Na taj način je inducirao stanje koje se graniči sa snom, u isto vreme održavajući pravac svoje pažnje. Kada je njegovo telo bilo potpuno nepomično, pretpostavio je da je u svojoj sobi i osetio je da leži u svom krevetu; potpuno drugačiji osećaj od ležanja u vojnom krevetu. 

U imaginaciji je ustao sa kreveta, hodao je od prostorije do prostorije dodirujući razne komade nameštaja. Zatim je otišao do prozora sa rukama oslonjenim na dasku prozora, gledajući dole na ulicu. Prizor je bio toliko živopisan u njegovoj imaginaciji da je video pločnik do detalja, ograde, drveće i  poznatu crvenu ciglu zgrade na suprotnoj strani ulice. Zatim se vratio u krevet i osetio kako tone u san.

Znao je da je za uspešnu primenu ovog zakona najvažnije, da u trenutku kada zaspi, njegova svest bude ispunjena pretpostavkom da je on već ono što želi da bude. Sve što je uradio u svojoj imaginaciji se zasnivalo na pretpostavci da on više nije u vojsci. Iz noći u noć, vojnik je ponavljao ovu predstavu. Iz noći u noć u imaginaciji je osetio da se, časno otpušten, vratio kući, gledajući poznato okruženje, zaspavši u svom krevetu. Ovo je trajalo osam noći.

Osam dana je njegovo objektivno iskustvo bilo suprotno subjektivnom iskustvu svesti, svake noći, pre odlaska na spavanje. Devetog dana je stiglo naređenje iz štaba bataljona da vojnik popuni novu prijavu za otpust.

Ubrzo nakon toga, naređeno mu je da se javi u pukovnikovu kancelariju. Tokom razgovora, pukovnik ga je pitao da li još uvek želi da napusti vojsku.

Nakon što je dobio potvrdan odgovor, pukovnik je rekao da se lično ne slaže, i iako je imao mnoge primedbe na davanje otpusta, odlučio je da pređe preko njih i da izda odobrenje. Kroz nekolio sati prijava je bila odobrena i vojnik, sada civil, je bio u vozu, na putu do kuće.

 

Slučaj br. 2

Ovo je upečatljiva priča o izuzetno uspešnom poslovnom čoveku, koji je demonstrirao moć imaginacije i zakon pretpostavke. Lično poznajem ovu porodicu i sve detalje mi je preneo sin o kome se radi.

Priča počinje kada je on imao dvadeset godina.

On je bio drugo dete u mnogočlanoj porodici od devetoro braće i jedne sestre. Otac je bio jedan od partnera u malom trgovačkom poslu. U svojoj osamnaestoj godini, brat o kome se radi u ovoj priči, je napustio zemlju i putovao dve hiljade milja da bi se upisao na fakultet i završio svoje obrazovanje. Ubrzo, nakon prve godine studija, pozvan je da se vrati kući zbog tragičnog događaja vezanog za očevo poslovanje. Mahinacijama svojih partnera, otac je bio primoran ne samo da izađe iz posla, već je bio i žrtva lažnih optužbi koje su dovele u pitanje njegov karakter i integritet.

Istovremeno je bio lišen svog zakonitog učešća u kapitalu poslovanja.

Rezultat svega je da je bio u velikoj meri diskreditovan i skoro švorc. Pod ovakvim okolnostima je sin bio pozvan da se vrati kući, sa studija.

Vratio se, a srce mu je bilo ispunjeno jednom velikom odlukom.

Odlučio je da će postati izvanredno uspešan u poslovanju. Prva stvar koju su učinili on i njegov otac je da iskoriste ono malo novca koji su imali da započnu sopstveno poslovanje. Iznajmili su malu radnju u sporednoj ulici, nedaleko od velike kompanije u kojoj je otac bio jedan od glavnih vlasnika. Tamo su započeli posao fokusiran na stvarnu uslugu zajednici. Ubrzo nakon toga je sin, sa instinktivnom svešću da će to sigurno uspeti, namerno koristio imaginaciju da postigne fantastične ciljeve.

Svaki dan, na putu do posla i nazad, je prolazio pored očeve bivše kompanije, najveće u svojoj branši u zemlji. Bila je to jedna od najvećih zgrada, na uglednoj lokaciji u centru grada. Na fasadi zgrade je stajao ogroman natpis imena firme podebljanim slovima.

Dan za danom, dok je prolazio, veliki san je okupirao um sina. Pomislio je kako bi bilo divno kada bi njegova porodica imala ovu lepu zgradu, da je poseduje i da u njoj uspešno posluje.

Jednog dana dok je stajao zureći u zgradu, u svojoj imaginaciji je video potpuno drugačiji natpis iznad glavnog ulaza. Sada je velikim slovima pisalo prezime njegove porodice (u ovim slučajevima ne koristimo prava imena, ali radi jasnoće priče ćemo koristiti hipotetička imena i pretpostaviti da se sinovljeva porodica preziva Lordard).

Tamo gde je pisalo F. N. Moth & Co., u njegovoj imaginaciji je video prezime, slovo po slovo, N. Lordard  & Sinovi. Nastavio je da gleda u natpis otvorenim očima, zamišljajući da piše N. Lordard  & Sinovi. Dva puta dnevno, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom, dve godine je video natpis njegove porodice na toj zgradi. Bio je ubeđen da ako dovoljno jako oseća da je to istina, da će to tako biti, i videvši u svojoj imaginaciji prezime svoje porodice na tabli, što bi ukazivalo da su oni vlasnici, postao je uveren da će jednog dana oni to i biti.

Tokom tog perioda rekao je samo jednoj osobi šta radi. Poverio se svojoj majci, koja je sa majčinskom zabrinutošću pokušavala da ga odvrati da bi ga zaštitila od eventulanog razočarenja.

Uprkos tome, on je dan za danom bio uporan.

Dve godine kasnije, velika kompanije je propala, a priželjkivana zgrada je bila na prodaju.

Na dan prodaje nije bio ni blizu vlasništva, kao što nije bio ni pre dve godine kada je počeo da primenjuje zakon pretpostavke. Tokom tog perioda su naporno radili, a njihove mušterije su imale u njih potpuno poverenje. Ipak, nisu zaradili dovoljno novca da bi otkupili tu imovinu. Nisu  imali ni drugi izvor iz kog bi pozajmili potreban kapital. Šansa da je dobiju je bila još manja time što je to bila najpoželjnija nekretnina u gradu i mnogi bogati poslovni ljudi su bili spremni da je kupe. Na dan prodaje, na njihovo potpuno iznenađenje, čovek, potpuni stranac, je ušao u njihovu radnju i ponudio im da kupi tu zgradu za njih (zbog nekih neuobičajenih okolnosti upletenih u ovu transakciju, sinovljeva porodica nije ni mogla dati ponudu za nekretninu).

Mislili su da se čovek šali. Međutim, nije tako bilo. Čovek je rekao da ih je posmatrao neko vreme, da se divio njihovoj sposobnosti, da je verovao u njihov integritet i da je obezbeđenje kapitala za njihovo poslovanje na višem nivou, za njega zvučalo kao dobra investicija. Tog dana je nekretnina bila njihova. Ono u čemu je sin ustrajao  u svojoj imaginaciji je sada bila realnost. Predosećaj stranca je bio više nego opravdan.

Danas ta porodica poseduje ne samo tu kompaniju, već i neke od najvećih industrija u svojoj zemlji.

Sin, koji je video porodično prezime na ulasku u veliku zgradu, davno pre nego što je zaista bio tamo, je koristio tačno onu tehniku koja proizvodi rezultate. Pretpostavljajući osećaj da sada ima ono što želi, pretvarajući to u živopisnu realnost u svojoj imaginaciji, on je neizbežno doprineo da njegov san postane realnost.

 

Slučaj br. 3

Ovo je priča o veoma neočekivanom rezultatu razgovora sa damom koja je došla da se konsultuje samnom.

Jednog popodneva je došla da me vidi mlada baka, poslovna žena iz Njujorka. Povela je sa sobom svog devetogodišnjeg unuka, koji joj je došao u posetu iz Pensilvanije. Odgovarajući na njena pitanja, objasnio sam joj zakon pretpostavke, opisujući do detalja postupke koje treba primeniti da bi se postigao cilj. Dečak je tiho sedeo, zabavljajući se sa igračkom kamionom dok sam njegovoj baki objašnjavao metod pretpostavljanja stanja svesti koji bi imala da je njena želja već ispunjena.

Ispričao sam joj priču o vojniku koji je svake od osam noći išao na spavanje zamišljajući da je u svom krevetu kod kuće.

Kada su dečak i baka odlazili, pogledao me je sa velikim uzbuđenjem i rekao Ja znam šta želim, a sada znam kako to i da dobijem. Iznenađen, pitao sam ga šta je to što želi, rekao mi je da svim srcem želi štene.

Baka se energično protivila, rekavši dečaku da mu je više puta rečeno da ne može imati psa ni pod kojim uslovima, da mu njegovi otac i majka to neće dozvoliti, da je previše mali da bi se o njemu dobro brinuo, i nadalje da njegov otac nije podnosio pse – u stvari je mrzeo da budu u njegovoj blizini.

Sve su to bili argumenti koje je dečak, koji je strasno želeo psa, odbijao da razume. Sada znam šta da radim, rekao je. Svake noći pre nego što odem na spavanje, pretvaraću se da imam psa i da idemo u šetnju. Ne, rekla je baka, to nije ono što je gospodin Nevil mislio. Ovo se nije ticalo tebe. Ne možeš imati psa.

Oko šest nedelja kasnije, baka mi je ispričala ono što je za nju bila zaprepašćujuća priča. Dečakova želja da ima psa je bila toliko jaka da je upio sve što sam rekao njegovoj baki o tome kako da se ostvari želja i tome je nesumnjivo verovao da je znao kako da dobije psa.

Sprovodeći svoje verovanje u praksu, dečak je noćima zamišljao da pas leži u krevetu kraj  njega. U imaginaciji je zamislio kako mazi psa osećajući njegovo krzno. Njegov um su ispunili igra sa psom, šetnje i slične stvari.

Kroz nekoliko nedelja to se desilo. Novine u gradu u kom je dečak živeo su organizovale specijalan program Nedelja ljubaznosti prema životinjama. Sva školska deca su imala zadatak da napišu esej na temu Zašto bih voleo da imam psa.

Nakon što su prijave svih škola poslate i ocenjene, proglašen je pobednik. Isti dečak, koji nekoliko nedelja ranije, u mom stanu u Njujorku rekao Znam kako da dobijem psa, je bio pobednik. U ceremoniji koja je objavljena u novinama, u pričama i slikama, dečak je nagrađen prelepim štenetom škotskog ovčara.

Prenoseći mi ovu priču, baka mi je rekla da je dala dečaku novac da kupi psa, roditelji bi to odbili i kupili bi dečaku obveznicu ili bi ga stavili na štedni račun u banci. Nadalje, da je neko poklonio dečaku psa, oni bi to odbili i poklonili bi ga.

Ali dramatičan način na koji je dečak dobio psa, način na koji je pobedio na gradskom takmičenju, priče i slike u novinama, ponos uspeha i dečakova radost, sve zajedno je promenilo srce roditelja i oni su uradili ono što nikad ne bi – dozvolili su mu da zadrži psa.

Sve ovo što mi je baka prenela je završila rekavši da ima jedna određena vrsta psa koju dečak posebno voli. Bio je to škotski ovčar.

 

Slučaj br. 4

Ovo mi je ispričala tetka iz priče, pred celom publikom, pri kraju jednog od mojih predavanja.

Za vreme postavljanja pitanja, nakon mog predavanja o zakonu pretpostavke, dama koja je prisustvovala mnogim predavanjima i imala lične konsultacije samnom u više navrata, je podigla ruku i zatražila odobrenje da ispriča priču koja opisuje kako je uspešno primenila zakon.

Rekla je da je nakon što se vratila kući sa predavanja od prethodne nedelje, zatekla svoju nećaku potresenu i užasno uznemirenu. Suprug nećakinje, koji je bio oficir u vojnom vazduhoplovstvu u Atlantik Sitiju, je upravo dobio naređenje da zajedno sa ostatkom svoje jednice ode na aktivnu dužnost u Evropu. Uplakana je rekla svojoj tetki da je uznemirena zato što se nadala da će njen suprug biti raspoređen na Floridu kao instruktor.

Oboje su voleli Floridu i želeli su tamo živeti i ne razdvajati se. Nakon što je čula priču, tetka je izjavila da postoji samo jedna stvar koja se može uraditi, a to je bilo da odmah primene zakon pretpostavke. Hajde da ga primenimo, rekla je. Šta bi radila da si na Floridi? Osećala bi topao povetarac. Udisala bi slan vazduh. Osećala bi svoja stopala kako uranjaju u pesak. Pa, hajde da to sve sada uradimo.

Skinule su cipele i isključile svetla; u imaginaciji su osetile da su zaista na Foridi osećajući topao povetarac, udišući morski vazduh, uranjajući stopala u pesak.

Četrdeset i osam sati kasnije suprug je primio pismo o promeni naređenja. Po novim instrukcijama je odmah morao da se javi na Floridu kao instruktor u vojnom vazduhoplovstvu. Pet dana kasnije njegova supruga je bila u vozu da mu se pridruži. Iako se tetka, da bi pomogla svojoj nećakinji da postigne svoju želju, pridružila nećakinji u pretpostavljanju neophodnog stanja svesti, ona nije otišla na Floridu.

To nije bila njena želja. Sa druge strane, nećaka je za tim silno čeznula.

 

Slučaj br. 5

Ovaj slučaj je posebno zanimljiv zbog kratkog vremenskog intervala između aplikacije zakona pretpostavke i manifestacije.

Jedna veoma ugledna žena mi je došla duboko zabrinuta. Održavala je lep gradski stan i veliku seosku kuću, ali budući da su troškovi bili veći od njenih skromnih primanja, bilo je od apsolutne važnosti da iznajmi svoj stan da bi ona i njena porodica mogli provesti leto u seskoj kući.

Ranijih godina stan je bio izdat u rano proleće, bez ikakvih poteškoća, ali kada je došla kod mene, sezona izdavanja za letnje podstanarstvo se završila. Stan je mesecima bio u rukama najboljih agenata za nekretnine, ali niko nije bio zainteresovan čak ni da ga vidi.

Kada je opisala svoju nevolju, objasnio samo joj kako bi se zakon pretpostavke mogao primeniti u rešavanju njenog problema. Predložio sam joj da bi zamišljanjem da je stan već izdat osobi koja se želi odmah useliti i pretpostavljajući da je tako, njen stan zapravio bio izdat. Da bi stvorila neophodan osećaj prirodnosti, osećaj da je sada činjenica da je njen stan iznajmljen, predložio sam joj da tu noć utone u san, zamišljajući sebe, ne u svom stanu, već na bilo kom mestu gde bi spavala da je stan iznenada izdat. Brzo je shvatila ideju i rekla da bi u takvoj situaciji spavala u svojoj seoskoj kući iako još nije bila spremna za leto.

Ovaj razgovor se desio u četvrtak. Sledeće subote u devet ujutro nazvala me je uzbuđena i srećna iz svoje kuće na selu.

Rekla mi je da je tog četvrtka uveče zaspala zamišljajući i osećajući da je spavala na svom krevetu u seoskoj kući, mnogo milja dalje od gradskog stana koji je iznajmljivala. U petak, sledećeg dana, je veoma poželjan podstanar, koji je ispunio sve njene zahteve kao odgovorna osoba, ne samo iznajmio stan, već ga je iznajmio pod uslovom da se useli već sledeći dan.

 

Slučaj br. 6

Samo potpuna i intenzivna upotreba zakona pretpostavke je mogla proizvesti ovakve rezultate u ekstremnoj situaciji.

Pre četiri godine, prijatelj naše porodice me je zamolio da razgovaram sa njihovim dvasesetosmogodišnjim sinom na umoru.

Patio je od retke bolesti srca. Bolest je dovela do raspadanja organa.

Duga i skupa medicinska nega nije bila od pomoći.

Doktori nisu imali nade u oporavak. Već duže vreme je sin bio prikovan za krevet. Njegovo telo je izgledalo kao skeleton i mogao je da govori i diše samo uz velike poteškoće. Njegova supruga i dvoje male dece su bili kući kada sam zvao; ona je prisustvovala našem razgovoru.

Rekao sam mu da postoji samo jedno rešenje njegovog problema, a rešenje je da promeni stav. Pošto ga je razgovor iscrpio, rekao sam mu da klimne glavom ako jasno razume šta sam mu rekao. Pristao je.

Objasnio sam mu činjenice iza zakona svesti – da je svest jedina realnost. Rekao sam mu da je jedini način da promeni bilo koje stanje, da promeni njegovo stanje svesti o tome. Kao konkretnu pomoć, koja mu pomaže da pretpostavi da je već dobro, predložio sam mu da u imaginaciji vidi lekarevo lice koje izražava neverovatno iščuđavanje videvši njegov oporavak od poslednjih faza neizlečive bolesti, van svakog razuma, da vidi kako ponavlja pregled i čuje ga kako iznova i iznova govori Ovo je čudo, ovo je čudo.

Ne samo da je sve dobro razumeo, nego je u to i nesumnjivo verovao. Obećao je da će verno pratiti ovu proceduru. Njegova supruga, koja je pažljivo slušala, uverila me je da će i ona marljivo koristiti zakon pretpostavke i imaginaciju na isti način kao i njen suprug. Sledećeg dana sam otplovio za Njujork, a sve ovo se odigralo za vreme zimskog odmora u tropima.

Nekoliko meseci kasnije sam primio pismo da je sin doživeo čudotvoran oporavak. Prilikom sledeće posete sam ga lično sreo. Bio je savršenog zdravlja, aktivno učestvujući u poslovanju i uživajući u mnogim društvenim aktivnostima sa prijateljima i porodicom.

Rekao mi je da od dana kada sam otišao, nikad nije sumnjao da to neće raditi. Opisao mi je kako je verno pratio moje sugestije i dan za danom je u potpunosti živeo u pretpostavci da je već zdrav i snažan.

Sada, četiri godine nakon njegovog oporavka, on je ubeđen da je jedini razlog što je živ njegova uspešna primena zakona pretpostavke.

 

Slučaj br. 7

Ova priča islustruje uspešnu primenu zakona njujorškog izvršnog direktora.

U jesen 1950. izvršni direkor jedne od njujorških najuglednijih banaka je razgovarao samnom o ozbiljnom problemu sa kojim se suočio.

Rekao mi je da su njegovi izgledi za ličnim napretkom  i unapređenjem veoma tanki. Zagazivši u srednje godine i osećajući da je opravdan značajan napredak u poziciji i prihodima, razgovarao je sa nadređenima. Iskreno su mu saopštili da je bilo kakvo veliko unapređenje nemoguće i nagovestili mu, ako je nezadovoljan da može potražiti drugi posao. Ovo je naravno samo povećalo njegovu nelagodu.

Prilikom našeg razgovora je objasnio da nije imao veliku želju za stvarno velikim novcem, ali da  mu je bio neophodan veliki dohodak da bi  udobno održavao svoj dom i da bi obezbedio obrazovanje za svoju decu u dobrim školama i fakultetima.

Međutim, ovo je bilo nemoguće sa njegovim trenutnim primanjima. Odbijanje banke da mu obezbedi bilo kakav napredak u bližoj budućnosti je rezultirao osećajem nezadovoljstva i gorućom željom da obezbedi bolju poziciju i više novca.

Poverio mi se da bi više od svega na svetu želeo da upravljanja investicionim fondovima velike institucije poput fondacije ili univerziteta.

Pri objašnjavanju zakona pretpostavke sam mu objasnio da je njegova sadašnja situacija manifestacija njegovog koncepta i da ako želi da promeni okolnosti u kojima se našao, da bi to bilo moguće samo menjanjem svog koncepta. Da bi sproveo ovu promenu u svesti, a time i svoju situaciju, rekao sam mu da uradi sledeće, svaku noć pred spavanje:

U imaginaciji je trebao da oseti da odlazi u penziju na kraju jednog od najvažnijih i najuspešnijih dana u svom životu. Trebao je da zamisli da je sklopio dogovor tog dana, da se pridruži organizaciji za kakvom je žudeo, u tačno onom svojstvu kakvo je želeo.

Sugerisao sam mu da će, ako uspe da zasiti um tim osećajem, doživeti osećaj olakšanja. U ovakvom raspoloženju bi njegova nelagoda i neraspoloženje postali stvar prošlosti. Osetio bi zadovoljstvo koje dolazi sa ispunjenjem želje. Završio sam uveravajući ga da ako to bude verno činio, neizbežno će dobiti poziciju koju želi.

To je bila prva nedelja decembra. Iz noći u noć je bez izuzetka pratio ovaj postupak.

Početkom februara, direktor jedne od najbogatijih fondacija na svetu, je pitao ovog izvršnog direktora da li bi bio zainteresovan da se pridruži fondaciji u svojstvu izvršnog direktora, da upravlja investicijama. Pristao je nakon kratkog razgovora.

Danas, sa značajno većim prihodima i uz sigurnost stalnog napretka, ovaj čovek je na položaju koji daleko nadmašuje sve čemu se nadao.

 

Slučaj br. 8

Muškarac i žena iz ove priče su godinama prisustvovali mojim predavanjima. Ovo je zanimiljiv primer svesne upotrebe ovog zakona dvoje ljudi, skoncentrisanih na isti cilj, u isto vreme.

Ovaj muškarac i žena su bili izuzetno odan par. Njihov život je u potpunosti bio srećan i bez ikakvih problema i frustracija.

Neko vreme su planirali da se presele u veći stan. Što su više o tome razmišljali, shvatili da su u svojim srcima želeli prelep penthaus. U zajedničkim razgovorima, suprug je objasnio da je želeo onaj koji ima ogroman prozor sa prelepim pogledom. Supruga je rekla da bi volela da je jedna strana zidova u potpunosti prekrivena ogledalima. Oboje su želeli kamin na drva. A stan je morao da bude u Njujorku.

Mesecima su uzalud tražili takav stan. U stvari, u gradu  je bila takva situacija da je gotovo nemoguće bilo obezbediti bilo kakav stan. Stanovi su bili tako retki,  ne samo da su bile duge liste čekanja, već su bili uključeni i drugi detalji kao što su najamnine, kupovina nameštaja i tako dalje.

Novi stanovi su se izdavali pre nego što su završeni, a mnogi su izdati na osnovu nacrta zgrade.

U rano proleće, nakon mnogo meseci uzaludnog traženja, napokon su pronašli jedan koji su ozbiljno razmatrali. To je bio penthaus u tek završenoj zgradi u gornjem delu Pete avenije, naspram Central parka. Imao je jedan ozbiljan nedostatak.

Budući da je bila nova zgrada, nije podlegala kontroli zakupnine i par je smatrao da je godišnji zakup previsok. U stvari, koštao je nekoliko hiljada dolara više nego što su planirali da plate.

Tokom prolećnih meseci, marta i aprila, nastavili su da razgledaju različite penthause u gradu, ali bi se ovom uvek vraćali.

Napokon su odlučili da povećaju iznos koji su prvobitno bili spremni da plate i dali su ponudu agentu zgrade koji je pristao da je prosledi vlasnicima na razmatranje.

Od tog trenutka, bez da su jedno drugom pomenuli, svako od njih je odlučio da primeni zakon pretpostavke.Tek kasnije su saznali šta je ko učinio.

Iz noći u noć, oboje bi zaspali u imaginaciji u stanu koji su želeli. Suprug bi ležeći zatvorenih očiju zamislio da prozori njegove spavaće sobe gledaju na park. Zamislio bi da ujutru prvo prilazi prozoru uživajući u pogledu. Osetio je da sedi na terasi sa pogledom na park, uživajući u koktelima sa suprugom i prijateljima. Ispunio je svoj um sa osećajem da je u penthausu, na terasi. Za to vreme, ne znajući,  njegova supruga je isto radila.

Prošlo je nekoliko nedelja bez odluke vlasnika, ali su nastavili da zamišljaju kada bi pošli na spavanje, svake noći, da su u stvari spavali u penthausu.

Jednog dana, na njihovo iznenađenje, jedan od radnika u njihovoj stambenoj zgradi, je rekao da je penthaus u njihovoj zgradi prazan. Bili su zapanjeni jer je njihova zgrada bila jedna od najpoželjnijih u gradu sa savršenom lokacijom kraj Central parka. Znali su za dugu listu čekanja ljudi koji su pokušavali da dođu do stana u njihovoj zgradi. Menadžment se nije oglašavao po pitanju iznenada dostupnog penthausa jer nisu bili u poziciji da razmatraju bilo kakve prijave za njega. Kada su saznali da je prazan, par je odmah podneo zahtev da im se iznajmi, da bi im bilo rečeno da je to nemoguće. Ne samo da je bilo nekoliko ljudi na listi čekanja za penthaus u zgradi, već je bio obećan jednoj porodici. Uprkos tome, par je imao nekoliko ozbiljnih sastanaka sa menadžmentom i na kraju je stan bio njihov.

Pošto je zgrada podlegala rentalnoj kontroli, njihova kirija je bila onolika koliko su prvobitno nameravali platiti kada su počeli tražiti penthaus. Lokacija, sam stan, ogromna terasa koja ga je okruživala sa juga, zapada i severa, sve je bilo van njihovih očekivanja, a u dnevnoj sobi, sa jedne strane je bio ogroman prozor peatnest sa osam stopa, sa čarobnim pogledom na Central park; jedan zid u ogledalu od poda do plafona i imao je kamin na drva.

 

XXIV poglavlje

Neuspeh

 

Ova knjiga ne bi bila potpuna bez diskusije o neuspehu u pokušaju upotrebe zakona pretpostavke. Postoji mogućnost da ste imali ili ćete imati određene neuspehe, a neki od njih će biti u vezi veoma važnih stvari. 

Ako ste pročitavši ovu knjigu dobili osnovno znanje o primeni i delovanju zakona pretpostavke, verno ste ga primenjivali da postignete intenzivnu želju i niste uspeli, koji je razlog? Ako je na pitanje Da li ste dovoljno ustrajali? vaš odgovor Da, a vaša želja još uvek nije ostvarena, koji je razlog neuspeha?

Odgovor na ovo je najvažniji faktor u uspešnoj upotrebi zakona pretpostavke. Vreme koje je potrebno da vaša pretpostavka postane činjenica, da se vaša želja ispuni, direktno zavisi od osećaja prirodnosti da jeste ono što želite biti.

Činjenica da vam se ne čini prirodnim da jeste ono što ste zamislili, je tajna vašeg neuspeha. Bez obzira na vašu želju, bez obzira na to koliko verno i inteligentno primenjujete zakon, ako ne osećate prirodnost onoga što želite biti, vi to nećete biti. Ako vam se ne čini prirodnim da dobijete bolji posao, nećete ga dobiti. Ceo princip je jasno izražen Biblijskom frazom Umrećete u gresima svojim – niste prešli iz svog sadašnjeg nivoa u željeno stanje.

Kako da postignemo osećaj prirodnosti? 

Tajna je u jednoj reči – imaginacija. Na primer, ovo je veoma prosta ilustracija: pretpostavite da ste lancima vezani za veliku gvozdenu klupu. Ne možete trčati, ni hodati. U ovim okolnostima za vas ne bi bilo prirodno da trčite. Ne biste ni osećali da vam je prirodno da trčite. Ali biste sebe lako zamislili da trčite. U tom trenutku, dok je vaša svest ispunjena vašim zamišljenim trčanjem, vi zaboravljate da ste vezani. U vašoj imaginaciji je trčanje potpuno prirodno.

Osećaj prirodnosti se postiže neprestanim zasićenjem svesti imaginacijom –  zamišljajući sebe da ste ono što želite da budete ili da imate ono što želite.

Napredak zavisi samo od vaše mašte, od vaše želje da prevaziđete sadašnji nivo.

Ono što zaista i bukvalno morate osećati je da je sa vašom imaginacijom sve moguće. Morate razumeti da promene ne dolaze iz hira, već promenom svesti. Može se desiti neuspeh da  postignete ili održite određeno stanje svesti neophodno da proizvede efekte vaše želje.

Ali, kada jednom spoznate da je svest jedina realnost i da je jedini stvaralac vašeg sveta i kada se ova istina zapali celim vašim bićem, tada ćete znati da su uspeh ili neuspeh u potpunosti u vašim rukama. Bez obzira da li ste dovoljno disciplinovani da održite neophodno stanje svesti, to nema nikakvog uticaja na istinitost samog zakona – da će se pretpostavka ako ste u njoj uporni pretvoriti u činjenicu. Sigurnost u istinitost ovog zakona mora ostati uprkos velikom razočarenju ili tragediji, Ko ide zamnom, ne hoda u tmini, nego će imati svetlost života. Ne smete verovati da je laž da se pretpostavke materijalizuju samo zato što se vaša pretpostavka nije uspela materijalizovati. Ako se vaše pretpostavke nisu ispunile, to je zbog neke greške ili slabosti u vašoj svesti.

Međutim, ove greške i slabosti se mogu prevazići. Stoga, navalite prema dosezanju sve viših nivoa, osećajući da ste sada osoba koja želite biti. I zapamtite da je vreme koje je potrebno vašoj pretpostavci da postane stvarnost direktno zavisao od osećaja prirodnosti.

Čovek se okružuje pravom slikom sebe. Svaki duh gradi sebi kuću i svet van te kuće i nebesa izvan tog sveta. Znajte da svet postoji za vas. Za vas je fenomen savršen. Možemo videti samo ono što jesmo. Sve što je imao Adam, sve što je Cezar mogao, vi imate i možete. Adam je svoju kuću zvao nebo i zemlja. Cezar je svojom kućom nazvao Rim, vi možda svoju zovete obućarskim zanatom, sto jutara zemlje ili tavan učenjaka. Ipak, linija za linijom, tačka za tačkom, vaša vlast je jednaka kao i njihova, ali bez zvučnog imena. Zato izgradite svoj svet. Što brže podčinite svoj život čistoj ideji vašeg uma, ona će se otkriti u velikim proporcijama.

Emerson

 

XXV poglavlje

Vera

 

A vera je tvrdo pouzdanje u ono, čemu se nadamo, osvedočenje o onom, što ne vidimo.

Sam razlog zakona pretpostavke je sadržan u ovom citatu. Kada ne bi postojala duboko ukorenjena svest, da ono čemu se nadate ima supstancu i da je to moguće postići, bilo bi nemoguće pretpostaviti svest o postojanju ili posedovanju nečega. Činjenica je da je kreacija završena i da postoji sve što vas nagoni da se nadate – a nada, podrazumeva očekivanje, a bez očekivanja uspeha bilo bi nemoguće svesno koristiti zakon pretpostavke. Dokaz je znak stvarnosti.

Dakle, ovaj citat znači da je vera svest o realnosti onoga što pretpostavljamo (ubeđenost u stvarnost stvari koje ne vidite, mentalna percepcija nevidljive realnosti). Prema tome, očigledno je da nedostatak vere znači neverovanje u postojanje onoga što želite. Budući da je ono što doživljavate verna kopija vašeg stanja svesti, manjak vere će značiti trajni neuspeh u svakoj svesnoj upotrebi zakona pretpostavke.

U svim dobima istorije, vera je igrala važnu ulogu. Prožima sve religije sveta, protkana je kroz mitologiju, pa ipak je danas univerzalno neshvaćena.

Suprotno popularnom mišljenju, delotvornost vere nije posledica rada ili neke spoljašnje agencije, već od prve do poslednje aktivnosti vaše svesti.

Biblija je puna mnogih izjava o veri, o pravom značenju, čega je nekolicina svesna. Evo nekih tipičnih primera:

Jer je i nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomože čuvena reč, jer je oni, koji je čuše, ne združiše s verom.

U ovom citatu nama i onima označava da smo svi čuli otkrovenje. Objavljeno znači dobre vesti. Veoma očigledna dobra vest bi za vas bila da ste ostvarili svoju želju. Čuvena reč potiče od vašeg beskonačnog ja. Čuti da ono što želite zaista postoji i da to samo treba svesno da prihvatite je dobra vest. Ne združiše se s verom znači odbiti stvarnost onoga što želite, te s toga ne pomože.

O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama?

Značenje  neverni nikad nije bilo jasnije.

Pokvareni znači skrenuli u pogrešnom pravcu, drugim rečima, svesni ste onoga što ne želite da budete. Biti neveran, odnosno neverovati u stvarnost onoga što pretpostavljate je biti pokvaren.

Dokle ću biti s vama znači da ispunjenje vaše želje diktira vaša promena u pravo stanje svesti. To je kao da vam ono što želite govori da neće biti vaše, dok ne postanete pravedni i okrenete leđa neverstvu i pokvarenosti. Kao što je već rečeno, pravednost je svest da ste sada ono što želite biti.

Verom ostavi Egipat, ne pobojavši se srdžbe kraljeve, jer je (on) ustrajao, kao da bi video Nevidljivoga.

Egipat znači tama, verovanje u mnoge bogove (uzroke). Kralj simboliše moć spoljnjih uslova ili okolnosti. On je vaš koncept o sebi da ste već ono što želite biti. Ustrajao, kao da bi video Nevidljivoga znači ustrajati u pretpostavci da je vaša želja sada ispunjena. Ovaj citat znači da ustrajući u pretpostavci da ste već osoba koja želite biti, vi se uzdižete nad sumnjom, strahom i verovanjem u spoljnje uslove ili okolnosti; vaš svet se neizbežno oblikuje prema vašoj pretpostavci.

Definicije vere iz rečnika:

Uzdizanje uma ili razumevanje do istine, nepokolebljivo pridržavanje principa,

su tako relevantne, da su mogle biti napisane pod uticajem zakona pretpostavke.

Vera ne pita – vera zna.

 

XXVI poglavlje

Sudbina

 

Vaša sudbina je ono što neizbežno morate iskusiti. Zaista, to je beskonačni broj individualnih sudbina, od kojih svaka, kada se ispuni, je početna tačka nove sudbine.

Pošto je život beskonačan, koncept konačne sudbine je nezamisliv. Kada shvatimo da je svest jedina realnost, znaćemo da je jedini stvaralac. To znači da je svest stvaralac vaše sudbine. Činjenica je da vi stvarate sudbinu svakog trenutka, znali vi to ili ne. Mnogo toga dobrog i divnog je došlo u vaš život, a da niste ni slutili da ste vi to kreirali.

Međutim, razumevanje uzroka vašeg iskustva i znanje da ste vi jedini stvaralac svega u vašem životu, dobrog i lošeg, ne samo da vas čini mnogo opreznijim posmatračem svih pojava, već kroz svesnost o moći vaše svesti, intenzivirajte vašu zahvalnost na bogatstvu i veličini života.

Bez obzira na povremena neželjena iskustva, vaša je sudbina da se uzdignete do viših i viših nivoa svesti i da u manifestacije donosite više i više beskonačnih čuda kreacije.

U stvari, vama je suđeno da dosegnete tačku kada razumete da kroz vašu želju vi možete neprekidno da stvarate vaše uspešne sudbine.

Učenje ove knige, sa detaljnim izlaganjem svesti i delovanjem zakona pretpostavke je glavni ključ za svesno postizanje vaše najviše sudbine.

Danas započnite novi život. Pristupite svakom iskustvu novim stanjem uma, sa novim stanjem svesti. Pretpostavite najplemenitije i najbolje za sebe u svakom pogledu i nastavite u tome.

Izmislite – sva čuda su moguća.

 

XXVII poglavlje

Poštovanje

 

Jer da si štogod mrzio, ne bi ga ni stvorio.

U SVIM kreacijama, u celoj beskonačnosti i svim carstvima vašeg beskonačnog bića, najdivnija činjenica je ono što se naglašava u prvom poglavlju ove knjige. Vi ste Bog. Vi ste Ja sam koji jesam.

Vi ste svest. Vi ste stvaralac. Ovo je misterija, ovo je velika tajna koju su poznavali vidovnjaci, proroci i mistici kroz vekove.

Ovo je istina koju nikad ne biste saznali intelektualno.

Ko je ovo vi? Da ste Džon Džouns ili Meri Smit je apsurdno. Svest je ta koja zna da ste vi Džon Džouns ili Meri Smit. To je vaše veće ja, vaše dublje ja, vaše beskonačno biće. Nazovite to kako hoćete. Najvažnija stvar je da je to u vama, to ste vi, to je vaš svet. Upravo ta činjenica leži u nepromenljivom zakonu pretpostavke. Na ovoj činjenici je izgrađeno vaše postojanje. Upravo je ta činjenica temelj svakog poglavlja ove knjige. Ne, ne možete ovo saznati intelektualno, ne možete o tome raspravljati, ne možete to dokazati. To možete samo osetiti.

Možete samo biti svesni toga.

Kada postanete svesni toga, jedna velika emocija će prožmeti vaše biće. Živite sa trajnim osećajem poštovanja. Spoznaja da ste vi sami svoj stvaralac i da vas nikada ne bi stvorio da vas nije voleo, mora ispuniti vaše srce odanošću, da, sa obožavanjem. Dovoljan je jedan uvid na svet oko vas u svakom trenutku vremena, da vas ispuni sa dubokim strahopoštovanjem i osećajem obožavanja.

Najbliži ste Bogu kada je vaš osećaj poštovanja najjači, a što ste bliži Bogu, vaš život je bogatiji.

Naši najdublji osećaji su tačno ono što smo najmanje sposobni izraziti, čak i u činu divljenja, tišina je naša najveća pohvala.