NEVIL GODARD, KAKO KORISTITI IMAGINACIJU I MENTALNE DIJETE

 

 

 

Sa gramofonske ploče:

How to Use Your Imagination – Mental Diets

 

 

Kako koristiti imaginaciju i mentalne dijete

Nevil Godard

1955.

 

Prevela i prilagodila

Jelena Ilić

 

 

 

Kako koristiti imaginaciju

 

Svrha ovog snimka je da vam pokaže kako da koristite vašu imaginaciju i postignete svaku želju. Većina je potpuno nesvesna kreativne moći imaginacije i uvek se klanja onome što diktiraju činjenice i prihvata život na osnovu činjenica koje dolaze od spolja. Ali kada otkrijete ovu kreativnu moć u sebi, odvažno ćete tvrditi nadmoć imaginacije i sve ćete joj podrediti.

Kada čovek govori o Bogu-u-čoveku, potpuno je nesvestan, da je ova moć, zvana Bog-u-čoveku njegova imaginacija. To je stvaralačka moć u čoveku. Ne postoji ništa na svetu što nije plastično kao grnčarska glina pod dodirom duha imaginacije koji transformiše.

Jednom mi je jedan čovek rekao Znaš Nevile, volim da slušam kako govoriš o imaginaciji, i dok to činim, uvek prstima dotaknem stolicu i stopalima guram tepih, samo da bih zadržao osećaj stvarnosti i oblike stvari. Nesumnjivo, on još uvek dodiruje stolicu i gura tepih.

Ispričaću vam o još jednoj koja nije dodirivala prstima i nije gurala svoja stopala na dasku tramvaja. To je priča o mladoj devojci koja je upravo napunila sedamnaest godina. Bilo je to Badnje veče, a ona tužna srca, jer je te godine izgubila oca u nesreći, a vraća se u naizled praznu kuću. Nije imala nikakvih veština, pa se zaposlila kao konobarica. Te noći, bilo je prilično kasno, Badnje veče, kiša pada, automobil je pun nasmejanih dečaka i devojčica koji se vraćaju kući za božićne praznike, a ona nije mogla zadržati suze.

Sreća po nju, kao što rekoh, padala je kiša, pa je podigla lice ka nebu da se suze pomešaju sa kišom. A onda je držeći šinu tramvaja rekla: Ovo nije kiša, ovo je prskanje okeana, ovo nije ukus suza, ovo je sol mora u vetru, ovo nije San Dijego, ovo je brod, a ja stižem u zaliv Samoe. Tada je osetila stvarnost svega što je zamislila.

Došao je kraj putovanja i svi su izašli.

Deset dana kasnije, stiglo je pismo od firme iz Čikaga u kojem piše da joj je tetka, nekoliko godina pre nego što je otplovila za Evropu, ostavila tri hiljade dolara sa instrukcijama da se novac isplati njenoj bratanici ako se ne vrati za Ameriku. Upravo su primili vest o tetkinoj smrti, te su postupili po instrukcijama.

Mesec dana kasnije, devojka je otplovila za Somou. Kada je stigla u zaliv, bilo je kasno, a u vetru je bila sol mora. Tada je osetila ono što je osetila mesec dana ranije, samo ovog puta je njen cilj bio realizovan.

Ceo ovaj zapis je tehnika. Danas želim da vam pokažem kako da svoju divnu imaginaciju stavite u osećaj ostvarene želje, ostanete u tome i zaspite u tom stanju. I obećavam, iz mog iskustva, da ćete ostvariti stanje u kom ste zaspali, ako osetite da ste u situaciji vaše ispunjene želje i ostanete u tome dok ne zaspite.

Kada osetite da ste u tom stanju, zadržite se, sve dok mu ne date tone realnosti, sve dok ne postignete čulnu živopisnost realnosti. Zaspite tiho  u tom stanju. I na način koji vam nije poznat, niti biste svesno osmislili upotrebljena sredstva, naćićete se u seriji događaja koji će vas odvesti ka objektivnoj realizaciji ovog stanja.

Evo praktične tehnike:

Prva stvar je da morate znati tačno šta želite na ovom svetu. Kada znate šta tačno želite, napravite što živopisniji prikaz onoga što biste videli i onoga što biste dotakli i onoga što biste radili, da ste fizički prisutni i da se fizički pomerate u takvom stanju.

Na primer, pretpostavimo da želim dom, nemam novca, ali znam šta želim. Bez razmatranja bilo čega, ja bih načinio žIvopisan prikaz doma koji želim, sa svim stvarima koje želim. A zatim bih, ove noći, kada odlazim na počinak, u pospanom stanju, stanje koje se graniči sa snom, zamislio da sam u takvoj kući, da kad izlazim iz kreveta, stajem na pod te kuće, izlazim iz te sobe, ušao bih u susednu sobu te kuće. I dok dodirujem nameštaj i osećam da je veoma stvaran i dok se pomeram iz prostorije u prostoriju u svojoj imaginarnoj kući, zaspao bih u tom stanju. I znam da bih na način, koji svesno ne bih mogao osmisliti, imao svoju kuću. Video sam kako to uspeva iznova i iznova.

Da želim unapređenje na poslu, zapitao se: Koje bih dodatne odgovornosti imao da mi je dato unapređenje? Šta bih radio? Šta bih rekao? Šta bih video? Kako bih se ponašao? Tada bih u svojoj imaginaciji video, dodirnuo, radio i ponašao se onako kako bih video, dodirivao i ponašao se, da sam na takvoj poziciji.

Kada bih sada želeo životnog saputnika, da sam u potrazi za nekom divnom devjkom ili divnim čovekom, šta bih radio da ukazuje da sam pronašao svoje stanje? Na primer, pretpostavimo da sam dama, jedna stvar koju bih sigurno uradio je da bih imao venčani prsten. Osetio bih prsten koji sam zamislio na mojim imaginarnim rukama. I nastavio bih da ga osećam i osećam dok mi ne postane veoma stvaran. Dao bih mu svu živopisnu realnost prema svojim  mogućnostima. I zaspao bih osećajući svoj imagnarni prsten, koji ukazuje da sam u braku.

Ova priča nam je ispričana u Pesmi na pesmama, ili Pesmi Solomonovoj.

Rečeno je: I nađoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljske svoje. Ako bih tu prelepu pesmu preveo na moderan engleski, u praktičan jezik, to bi izgledalo ovako: Dok sedim u svojoj stolici, osetio bih sebe u situaciji ispunjene želje, i osećajući da sam u tom stanju, ne bih ga puštao. To raspoloženje bih oživljavao i u tom raspoloženju bih spavao. To jest, odneo bih ga u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljske svoje.

Znate, ljudi su potpuno nesvesni fantastične moći imaginacije, ali kada čovek otkrije ovu moć u sebi, nikada više ne igra ulogu koju je ranije igrao. Ne osvrće se i više nije odraz života; od sada on utiče na život. Tajna je centrirati imaginaciju na osećaj ispunjene želje i zadržati se u njemu. Od sposobnosti da živimo u osećaju ispunjene želje leži sposobnost da živimo život u izobilju. Većina nas se plaši da zamisli sebe kao važne i otmene individue, sigurne u svoj doprinos svetu, samo zato što u trenutku kada smo pretpostavili, naš razum  i čula poriču istinitost naše pretostavke. Nas kao da stiska nesvesni nagon, koji nas tera da se očajno držimo sveta poznatih stvari i da se odupiremo svemu što preti da će nas oterati od poznatog i naizgled sigurnog spokojstva.

Apelujem da pokušate. Ako pokušate, otkrićete ovu veliku mudrost drevnih. Rekli su nam je u njihovoj čudnoj, sjajnoj, simboličkoj formi. Ali na žalost, vi i ja nismo razumeli njihove priče, već smo ih shvatili kao istoriju, a one su bile instrukcije za postizanje svakog našeg cilja. Imaginacija nas stavlja unutar nas, u dodir sa svetom stanja. Ovo su postojeća stanja, ona su sada prisutna, ali sve dok mislimo O njima, ona su samo mogućnosti. Ali ona postaju nadmoćno stvarna kada razmišljamo IZ njih i ostajemo U njima. Znate, postoji velika razlika  u razmišljanju O onome što želite na ovom svetu i razmišljanju IZ onoga što želite.

Ispričaću vam  kada sam prvi put  čuo za ovu čudnu i divnu moć imaginacije. Bilo je to 1933. u Njujorku. To me je naučio moj stari prijatelj.

Okrenuo je Ivan, četrnaesto poglavlje i ovo je pročitao:

U kući Oca mojega mnogi su stanovi. Kada ne bi bilo tako, bio bih vam rekao, jer idem da vam pripravim mesto. I kad otiđem i pripravim mesto, opet ću doći i uzet ću vas k sebi, da i vi budete, gde sam ja.

Objasnio mi je da je ljudska imaginacija centralni lik jevanđelja; da stan nije mesto u nekoj nebeskoj kući, već moja želja. Ako bih postao živo ovaploćenje željenog stanja, ušao u to stanje i ostao u njemu, ja bih ga realizovao.

U to vreme sam želeo da otputujem na ostrvo Barbados, ali nisam imao novca. Objasnio mi je da ako bih te noći, dok spavam u Njujorku, pretpostavio da spavam u očevoj kući na Barbadosu, i čvrsto zaspao u tom stanju, ostvario svoje putovanje. Verovao sam mu na reč i pokušao. Celi mesec, iz noći u noć, dok sam tonuo u san, pretpostavio sam da spavam u očevoj kući na Barbadosu. Pred kraj meseca stigla je pozivnica od moje porodice da provedem zimu na Barbadosu. Otplovio sam za Barbados početkom decembra, te godine.

Od tada sam znao da sam pronašao spasitelja u sebi. Starac mi je rekao da neuspeh nije moguć. Čak i kada se desilo, teško da sam mogao poverovati da se ne bi svakako desilo. Toliko je sve to čudno. Kada razmislite, tako se prirodno desi da počnete osećati ili govoriti sebi Pa, svakako bi se desilo, i brzo se otreznite od ovog vašeg prelepog iskustva.

Nikada me nije izneverilo ako bih uključio raspoloženje, zamišljeno raspoloženje i čulnu živopisnost. Mogao bih vam ispričati nebrojene primere da vam dokažem kako radi, ali u suštini je jednostavno: znate šta želite. Kada znate šta želite o tome razmišljate. To nije dovoljno. Sada morate početi da razmišljate IZ toga. Pa, kako da razmišljam iz toga? Ovde sedim, a želim da sam na drugom mestu. Kako da zamislim sebe u imaginaciji, dok ovde fizički sedim, u tački prostora koja nije u ovoj sobi i prikažem je kao stvarnu?

Vrlo jednostavno. Moja imaginacija u meni, me dovodi u dodir sa tim stanjem. Ja zamišljam da sam u stvari tamo gde želim da budem. Kako mogu reći da sam tamo? Postoji jedan način da dokažem da sam tamo, jer ono što čovek vidi kada opisuje svoj svet, dok ga opisuje, je u odnosu prema samom sebi. Kako svet izgleda zavisi u potpunosti od toga gde sam kada posmatram. Ako, dok opisujem svet, je to povezano sa onom tačkom u prostoru, u kojoj zamišljam da jesam, onda moram biti tamo. Ja nisam tamo fizički, ne, ali JA SAM tamo u svojoj imaignaciji, a moja imaginacija je moje pravo ja. A gde idem u imaginaciji i činim to stvarnim, tamo ću takođe ići telom. Kada zaspim u tom stanju, to je završeno. Nikada nisam video da to ne uspeva. Dakle, ovo je jednostavna tehnika kako da koristite svoju imaginaciju i ostvarite svaki vaš cilj.

Evo jednostavne i zdrave vežbe za imaginaciju, nešto što biste trebali svakodnevno raditi: svakog dana proživite svoj dan, onako kako biste ga hteli proživeti, revidiranjem scena da ih prilagodite vašim idealima. Na primer, pretpostavimo da je današnja pošta donela razočaravajuće vesti. Promenite pismo. Mentalno ga promenite i prilagodite ga vestima koje biste želeli da ste primili. Ili, recimo da niste dobili pismo koje ste želeli primiti. Napišite sebi pismo i zamislite da ste takvo primili.

Ispričaću vam priču koja se nedavno desila u Njuorku. U mojoj publici je sedela dama, koja me je slušala, nebrojeno puta, a ja sam pričao priču o reviziji – da čovek, ne znajući za moć imaginacije, odlazi na počinak pred kraj dana, umoran i iscrpljen, prihvatajući sve događaje dana kao konačne. Pokušavao sam da pokažem da bi čovek trebao u trenutku pre nego što zaspi, da revidira celi dan i da ga prilagodi danu kakav bi želeo da iskusi.

Evo načina na koji je dama mudro iskoristila ovaj zakon pretpostavke. Dve godine ranije joj je naloženo da napusti snajinu kuću. Dve godine nije bilo međusobne komunikacije. Tokom tog perioda poslala je svom unuku najmanje dve desetine poklona, ali nikada nije dobila potvrdu. Kada je čula priču o reviziji, ovo je uradila: nakon što se spremila za počinak, mentalno je načinila dva pisma. Zamislila je da je jedno od unuka, a drugo od snaje. U ovim pismima su izrazili duboku naklonost prema njoj i pitali se zašto ih nije nazvala da ih poseti.

Ovo je radila sedam uzastopnih noći, držeći u svojoj zamišljenoj ruci pismo koje je zamislila da je primila i čitajući to pismo iznova i iznova sve dok ono što je pročitala nije u njoj probudilo zadovoljstvo. Zatim je zaspala. Osmog dana je primila pismo od svoje snaje. Unutra je bilo dva pisma, jedno od unuka, a drugo od snaje. To su u stvari bili duplikati zamišljenih pisama  koje je baka pisala sebi osam dana ranije.

Umetnost revizije se može koristiti u svakom delu vašeg života. Uzmite zdravlje. Pretpostavimo da ste bili bolesni. Zamislite sliku prijatelja. Zamislite izraz lica koji ukazuje da on ili ona vidi u vama ono što želite da celi svet vidi. Zamislite da vam govori da nikad nije video da bolje izgledate i odgovorite Nikad se nisam osećao bolje.

Pretpostavimo da vam je povređeno stopalo. Uradite ovo: mentalno konstruišite scenu u kojoj hodate, radite sve ono što biste radili da je vaše stopalo normalno i činite to iznova i iznova i iznova, sve dok ne postignete tone realnosti. Kad god činite nešto u svojoj imaginaciji, što biste voleli da činite u materijalnom svetu, to ĆETE i činiti u materijalnom svetu.

Samo je jedno neophodno, a to je da uzdignete svoju pažnju, na način, i takvim intenzitetom, da vas potpuno obuzme revidirana akcija. Ovom imaginarnom vežbom ćete iskusiti ekspanziju i čulno pročišćenje i na kraju ostvariti viziju u spoljašnjem svetu. Obećani život izobilja je naš, da ga sada iskusimo, ali je to nemoguće sve dok ne dobijemo osećaj stvoritelja, kao u našoj imaginaciji.

Uporna imaginacija, centrirana u osećaju ispunjene želje je tajna svih uspešnih operacija. Samo je to sredstvo za ispunjenje namere.

Svaka faza u čovekovom napretku je rezultat svesne, dobrovoljne vežbe imaginacije. Tada ćete razumeti zašto su svi pesnici naglašavali važnost kontrolisane, živopisne imaginacije.

Poslušajte ovo od sjajnog Vilijama Blejka:

U svojim grudima nosiš svoje nebo i zemlju,

I sve što vidiš, iako izvana,

Je unutra, u tvojoj mašti,

Od kojih je ovaj smrtni svet samo senka.

 

Pokušajte i vi ćete dokazati da je vaša imaginacija Stvoritelj.

 

 

Mentalne dijete

 

Razgovor sa sobom je navika koju svi imamo. Ne možemo prestati pričati sa sobom, kao što ne možemo prestati jesti i piti. Sve što možemo da uradimo je da kontrolišemo prirodu i pravac naših unutrašnjih razgovora. Većina nas je potpuno nesvesna činjenice da su naši unutrašnji razgovori uzroci okolnosti našeg života.

Rečeno nam je: Kako misli u srcu, tako je i on. Ali da li znamo da čovekovo razmišljanje ima koren u njegovim unutrašnjim razgovorima? Da bi postavio staze, za koje je vezan, u pravcu u kojem želi da ide, mora napustiti svoje pređašnje razgovore, koji se u Bibliji zovu Stari čovek i obnoviti ih u duhu svog uma. Govor je slika uma, stoga, da bi promenio svoj um, prvo mora promeniti svoj govor. Pod govorom mislimo na mentalne razgovore koje vodimo sa sobom.

Svet je magični krug beskonačno mogućih mentalnih transformacija, jer postoji neograničeni broj mogućih mentalnih razgovora. Kada čovek otkrije stvaralačku moć unutrašnjeg razgovora, ostvariće svoju ulogu i misiju u životu. Tada može delovati sa svrhom. Bez tog znanja, on se ponaša nesvesno. Sve je manifestacija mentalnih razgovora koji se u nama odvijaju bez da smo ih svesni. Ali, kao civilizovana bića, moramo ih postati svesni i delovati prema svrsi.

Čovekov mentalni razgovor privlači njegov život. Sve dok se ne promeni njegov unutrašnji razgovor, čovekova lična istorija će ostati nepromenjena. Pokušaj da se promeni svet pre nego što promenimo naš unutrašnji govor je borba protiv same prirode stvari. Čovek može ići okolo i okolo, u istom krugu razočarenja i nesreća, ne uočavajući da su oni rezultat njegovog negativnog unutrašnjeg govora, već misleći da su drugi uzrok.

Ovo može izgledati nategnuto, ali je podložno istraživanju i eksperimentisanju. Formula koju prikazuje hemičar nije ništa više dokaziva od formule ove nauke, kojom su reči ogrnute u objektivnoj realnosti.

Jednog dana, devojka mi je ispričala o svojim poteškoćama sa poslodavcem. Bila je ubeđena da ju je nepravedno kritikovao i odbio njene najbolje namere. Nakon što sam čuo njenu priču, objasnio sam joj da ako misli da on nije fer, da je to siguran znak da joj je potreban nov (unutrašnji) razgovor. Ona se, bez sumnje, mentalno svađala sa svojim poslodavcem, jer drugi odražavaju ono što im šapućemo u tajnosti.

Priznala mi je da se sa njim mentalno svađala po celi dan. Kada je shvatila šta je radila, pristala je da promeni unutrašnje razgovore sa poslodavcem. Zamislila je da joj je čestitao na njenom dobrom radu i da mu se zauzvrat zahvalila za njegovu hvalu i ljubaznost. Na njeno zadovoljstvo, uskoro je otkrila da je njen  stav bio uzrok svih njenih nevolja.

Ponašanje njenog poslodavca se samo preokrenulo, odražavajući, kao i uvek, njene mentalne razgovore sa njim.

Retko posmatram samu osobu, a da se ne zapitam: Za koji razgovor je vezan? Po kojoj misterioznoj stazi hoda? Moramo početi da svesno živimo život. Rešenje svih problema leži u ovome: Drugi čovek, Gospod sa nebesa u svima nama, pokušava postati samosvestan u telu, kako bi se mogao baviti očevim poslom. Koji su njegovi poslovi? Da oponaša svog oca, da postane gospodar Sveta, gospodar ovog unutrašnjeg razgovora, da bi oblikovao ovaj naš svet prema Kraljevstvu Ljubavi.

Prorok je rekao: Budite dakle nasledovatelji Boga, kao ljubljena deca… Kako bih oponašao Boga? Pa, rečeno nam je da Bog poziva ono što se ne vidi, kao da je vidljivo i nevidljivo postaje vidljivo. Ovako je devojka izmamila pohvale i ljubaznost svog poslodavca. Vodila je unutrašnji razgovor sa poslodavcem pretpostavljajući da je pohvalio njen rad, kao što i jeste.

Naši unutrašnji razgovori na različite načine predstavljaju svet u kojem živimo. Naše pojedinačni svetovi su samootkrovenje našeg unutrašnjeg govora. Rečeno nam je da će ljudi platiti za svaku praznu reč koju izgovore. Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

Prepuštamo se negativnom unutrašnjem govoru, a opet očekujemo kontrolu nad životom. Naši sadašnji mentalni razgovori se ne povlače u prošlost, kao što se veruje. Oni napreduju u budućnost da bi smo se suočili sa njima kao uzaludnim ili uloženim rečima. Tako će biti reč moja, reče prorok, neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti što je meni drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.

Kako ću poslati Reč da pomognem prijatelju? Zamislio bih  da čujem njegov glas, da je fizički prisutan, da je moja ruka na njemu. Zatim bih mu čestitao na njegovoj dobroj sreći, govoreći mu da ga nikad nisam video da bolje izgleda. Slušao bih ga kao da ga čujem. Zamislio bih da mi govori da se nikad nije bolje osećao, da nikad nije bio srećniji. I znao bih, da u ovom zajedništvu punom ljubavi, zajedništvu ispunjenom divnim mislima i osećanjima, je moja reč poslata i da mi se neće vratiti prazna, već će postati ono u šta sam je poslao.

Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja! Računa se samo ono što je sada učinjeno, iako njegovi efekti mogu biti vidljivi tek sutra. Mi zovemo, ne glasno, već unutrašnjim naporom intenzivne pažnje; slušati pažljivo, kao da smo čuli, je stvarati. Događaji i odnosi života su vaša vidljiva Reč. Većina nas krade od drugih njihovu volju i sposobnost da budu ljubazni i velikodušni našim nepromenljivim stavovima o njima.

Naši stavovi se otkrivaju u nama kao mentalni razgovori. Unutrašnji razgovori iz premise ispunjene želje su način svesnog kreiranja okolnosti.

Naši unutrašnji razgovori se neprestano ispoljavaju u događajima oko nas. Zato, ono što želimo da vidimo i čujemo spolja, moramo da vidimo i čujemo iznutra, jer će sve što smo manifestovali ići ka tome da nam pokaže kako smo koristili Reč.

Ako vežbate ovu umetnost kontrolisanog unutrašnjeg govora, i vi ćete znati kako je uzbudljivo reći: I sad vam rekoh, pre nego se zbude, da verujete, kad se zbude. Bićete sposobni da svesno koristite svoju imaginaciju, da transformišete i usmeravate ogromne kreativne energije vašeg unutrašnjeg razgovora, od mentalnog, emocionalnog nivoa, do fizičkog. I nije mi poznato da postoje granice, ako postoje, za ovaj kreativni proces.

Koji je vaš cilj? Da li se vaš unutrašnji razgovor podudara sa njim? Mora, znate, ako želite da postignete svoj cilj. Kao što je prorok pitao: Putuju li dvojica zajedno, a da ne poznaju jedan drugoga? I naravno, odgovor je: Ne. Dvojica moraju da se poznaju, su vaš unutrašnji razgovor i željeno stanje. A to je, da ono što želite da vidite i čujete spolja, prvo morate videti i čuti iznutra.

Svaki stepen čovekovog uspeha je rezultat svesne vežbe prilagođavanja njegove imaginacije sa unutrašnjim govorom ka ispunjenoj želji. Dok kontrolišemo naš unutrašnji razgovor, prilagođavajući ga ispunjenim željama, možemo ostaviti sa strane sve druge procese. Tada jednostavno delujemo čistom imaginacijom i namerom: zamišljamo ispunjenu želju i vodimo mentalne razgovore iz te pretpostavke. Pravi uutrašnji govor je onaj koji bi bio da ste ostvarili vaš ideal. Drugim rečima, to je govor ispunjene želje.

Sada ćete razumeti koliko je drevni bio mudar kada nam je rekao u Hermetici: Bog je Čoveka obdario iznad svih smrtnih bića, s Umom i Govorom koji su vredni kao besmrtnost. Čovek ima Um za poznavanje Boga i izgovorenu Reč da bi Ga veličao. Koristi ih za ono što je ispravno, neće se razlikovati od besmrtnika. U trenutku napuštanja tela oboje će ga voditi u kraljevstvo Bogova i Bogoslavljenih.

Sa darom Uma i Govora vi stvarate uslove i okolnosti života. U početku bejaše Reč, i Reč, bijaše u Boga i Bog bijaše reč. Hermes je rekao da je Reč - Sin, a da je Um – Otac Sveta. Oni su jedno, jer je život unija Reči i Uma. Vi i vaš unutrašnji razgovor, Svet, ste jedno. Ako je vaš um jedno sa unutrašnjim razgovorom, onda transformisan u umu znači biti transformisan  u razgovoru.

Bljesak najdubljeg shvatanja je podstakao Pavla da napiše:

Da iza prijašnjega života odložite starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim. I da se obnovite duhom uma svojega; I obučete novog čoveka. Da obučete novog čoveka i da  se obnovite duhom uma svojega, znači promeniti unutrašnji razgovor, jer su govor i um jedno – promena govora je promena uma.

Prorok Samuilo je rekao: Duh Gospodnji govori preko mene, i beseda njegova bi na mojem jeziku. Ako je Božija Reč bila na prorokovom jeziku. Onda Božija usta, koja su izgovarala reč, moraju biti prorokov um, jer unutrašnji razgovori potiču iz uma i proizvode male pokrete govora na jeziku. Prorok nam govori da su Božija usta um čoveka, da su naši unutrašnji razgovori Božija Reč koja stvara život o nama, dok je mi stvaramo u nama.

U Bibliji vam je rečeno da vam je Reč veoma blizu, u vašim ustima i u vašem srcu, da je možete činiti.

Pred vas stavljam:  život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Život, dakle, biraj.

Uslovi i okolnosti života nisu stvoreni nekom eksternom silom, van vas. Oni su uslovi koji su rezultat vaše vežbe slobode govora, vaše slobode da birate ideje na koje ćete odgovoriti.

Sada je vreme. Ovo je dan spasenja. Šta god da je dobro, razmišljajte o tome, jer će Božija Reč, vaš sadašnji unutrašnji razgovor, oblikovati vašu budućnost. Vi kreirate vašu budućnost unutrašnjim razgovorima. Svi svetovi su ukvireni Božjom Reči, to jest, vašim unutrašnjim razgovorom.

Vidiš ona polja? Susam je bio susam, kukuruz je bio kukuruz. Znale su tišina i tama! Tako se rađa i čovekova sudbina. (Svetlost Azije)

Ciljevi su verni poreklu. Ako želite uspeh, morate posaditi uspeh.  Ideja u vašem umu koja započinje celi proces je ideja koja je za vas istinita. Ovo je veoma važno razumeti, jer istina zavisi od intenziteta imaginacije, a ne od činjenica. Kada je devojka zamislila da njen poslodavac nije fer, njegovo ponašanje je potvrdilo njenu imaginaciju. Kada je promenila svoju pretpostavku o njemu, njegovo ponašanje je reflektovalo promenu, dokazujući da će  se pretpostavka, iako pogrešna, ako se u njoj ustraje, pretvoriti u činjenicu.

Um se uvek ponaša prema pretpostavci sa kojom započinje. Zato, da bi iskusili uspeh, moramo pretpostaviti da smo uspešni. Moramo u potpunosti živeti na nivou same mašte, svesno i promišljeno. Nije važno ako u sadašnjem trenutku spoljašnje činjenice negiraju vašu pretpostavku, ako budete uporni u vašoj pretpostavci ona će postati činjenica.

Znaci slede, nikada ne prethode.

Pretpostaviti nov koncept sebe do te mere da promeni unutrašnji govor ili Božiju Reč, znači obući se u Novog Čoveka. Naš unutrašnji razgovor, iako ga drugi ne čuju, je produktivniji za buduće uslove  od svih čujnih obećanja i pretnji čoveka. Vaš ideal čeka da bude opredmećen, ali sve dok mu vi ne ponudite ljudsko roditeljstvo, ono se neće roditi. Morate odrediti koja osoba želite biti, a zatim pretpostaviti osećaj ispunjene želje sa verom da će se ta pretpostavka izraziti kroz vas.

Pravi test religije je u njenoj upotrebi, ali je čovek od nje napravio nešto što se brani. Vama je rečeno: I blago onoj koja verova; jer će se izvršiti što joj kaza Gospod.

Testirajte. Pokušajte. Zamislite sebe da ste onaj koji želite biti i ostanite verni toj koncepciji, jer je život vežbalište za stvaranje slike. Pokušajte i vidite da li se život neće oblikovati prema modelu vaše imaginacije.

Sve na svetu svedoči upotrebi ili zloupotrebi čovekovog unutrašnjeg razgovora. Negativni unutrašnji razgovor, pogotovo zao i zavidan, je plodno tlo za buduća bojna polja i kaznionice sveta. Navikom je čovek razvio tajnu naklonost za ove negativne razgovore. Kroz njih on opravdava neuspeh, kritikuje komšije, likuje nad tuđom nevoljom i uopšteno izliva svoj otrov na sve. Takva zloupotreba reči ovekovečuje nasilje sveta.

Sopstvena transformacija zahteva da meditiramo nad datom frazom, frazom koja ukazuje da je naš ideal realizovan, i u sebi je potvrđujemo iznova i iznova i iznova, sve dok iznutra ne podpadnemo pod uticaj njenih implikacija, dok nas ne obuzme. Čvrsto se držite svojih plemenitih ubeđenja ili razgovora.

Niko vam ih ne može oduzeti osim vas samih. Ništa ih ne može zaustaviti da postanu objektivne činjenice. Sve potiče iz vaše imaginacije Rečju Božjom, odnosno unutrašnjim razgovorom. Svaka imaginacija žanje svoje Reči koje su u sebi izgovorene.

Velika tajna uspeha je kontrolisani unutrašnji razgovor iz premise ispunjene želje. Jedina cena koju morate platiti za uspeh je odustajanje od nekadašnjih razgovora koji pripadaju Starom Čoveku, neuspešnom čoveku. Za mnoge od nas je pravo vreme za svesnu kontrolu u stvaranju neba na zemlji. Svesno i dobrovoljno koristiti imaginaciju, čuti u sebi i govoriti samo ono što je u harmoniji sa našim idealom, je aktivno donositi nebo na zemlju.

Svaki put kada koristimo svoju imaginaciju za dobrobit drugih, mi smo u pravom  smislu Božiji posrednik. Uvek majstorski koristite vašu imaginaciju, kao učesnik, a ne posmatrač. Koristeći imaginaciju da transformišete energiju iz mentalnog, emocionalnog nivoa u fizički, proširite pogled svojih čula i zamislite da vidite ono što želite videti, da čujete ono što želite čuti i da dodirujete ono što želite dotaći. Čineći to, postanite intenzivno svesni. Dajte vašem imaginarnom stanju zvuke i osećanje realnosti. I nastavite tako sve dok se ne uzdignete u sebi raspoloženje postignuća i osećaj olakšanja.

Ovo je aktivna, dobrovoljna upotreba imaginacije, koja se razlikuje od pasivne, nedobrovoljnog prihvatanja pojava. Baš ovom aktivnom, dobrovoljnom upotrebom imaginacije je Drugi Čovek, Gospod sa nebesa, probuđen u čoveku.

Ljudi maštu nazivaju igračkom, sanjarenjem. Ali, ona je zapravo kapija realnosti.

Imaginacija je put ka željenom  stanju, to je istina željenog stanja i život željenog stanja. Kada biste ovo shvatili, tada biste znali da je jedino važno šta činite u svojoj imaginaciji. U okviru naše imaginacije se odigrava cela drama života, iznova i iznova. Odvažnom i aktivnom upotrebom imaginacije produžavamo ruku i dodirujemo prijatelja deset hiljada milja dalje i dajemo zdravlje i bogatstvo osušenim usnama njegovog bića. To je put ka svemu na ovom svetu. Kako bismo drugačije funkcionisali izvan naših telesnih ograničenja? Ali, imaginacija zahteva od nas snovima ispunjen život u sadašnjosti.

Kroz portale sadašnjosti mora proći svo vreme. Zamislite drugo mesto osim ovoga i onda je sada. Pokušajte i videćete. Uvek ćete znati da li ste uspeli, da budući san postane sadašnja činjenica, posmatrajući vaš unutrašnji razgovor. Ako u sebi govorite ono što biste rekli na glas kada biste fizički bili prisutni i fizički se kretali u tom  mestu, onda ste uspeli. To možete predvideti iz unutrašnjih razgovora i iz raspoloženja koja oni bude u vama, o tome kakva će biti budućnost.

Proroka čini samo jedna moć – imaginacija, božanska vizija. Sve sa čime se susrećemo je Reč koja je postala vidljiva. A ono što sada ne razumemo povezano je afinitetom sa nepoznatim silama naših unutrašnjih razgovora i raspoloženjima koji oni bude u nama.

Ako nam se ne sviđa ono što nam se dešava, to je siguran znak da nam je potrebna promena mentalne dijete. Rečeno nam je da čovek ne živi od hleba, već od svake reči iz usta Božijih. Otkrivši da su usta Božija čovekov um, um koji počiva na Rečima ili unutrašnjem govoru, trebamo hraniti naše umove samo lepim, plemenitim mislima. Jer Rečima ili unutrašnjim razgovorom gradimo naš svet.

Neka gospodska ruka ljubavi podigne tvoju glad i žeđ svime što je plemenito i dobro i neka tvoj um izgladni kada podigneš ruku ka čaši koju ljubav nije napunila ili činiji koju ljubav nije blagoslovila. Da nikad više ne izgovoriš:

Šta sam izgovorio? Šta sam učinio, o Moćna Ljudska Reči?