NEVIL GODARD, PREDAVANJE: MENJANJE "JA" OSEĆAJA (PREVOD) - CHANGING THE FEELING OF "I"

  

 

CHANGING THE FEELING OF "I"

 

Transkripcija predavanja:

 

Menjanje „Ja“ osećaja

Nevil Godard

1953.

 

 

 

Prevela i prilagodila

 Jelena Ilić

 

 

 

 

 

 

 

Za sve one koji nisu bili prisutni prošle nedelje, daću vam kratak rezime. Rekli smo da je svet manifestacija svesti, te da okruženje pojedinca, okolnosti i uslovi života samo oslikavaju određeno stanje svesti individue. Dakle, pojedinac vidi, ono što jeste, prema stanju svesti kroz koje posmatra svet. Svaki pokušaj da promeni spoljašnji svest, pre nego što promeni unutrašnju strukturu svog uma će biti uzaludan. Sve se dešava po nalogu. Oni koji nam pomažu ili nas ometaju, znali to oni ili ne, sluge su tog zakona, koji neprestano oblikuje spoljašnje okolnosti prema našoj unutrašnjoj prirodi. Prošle nedelje smo vas zamolili da napravite razliku između identiteta pojedinca i i dominantnog stanja. Identitet pojedinca je Sin Božiji. Govoreći o vama ili vama, ili govoreći o sebi, ja u stvari mislim na našu imaginaciju. To je večno. Ona se spaja sa stanjem i veruje da je stanje sa kojim je postala jedno, ali je u svakom trenutku slobodna da izabere drugo stanje sa kojim će se identifikovati.

I to nas dovodi do današnje teme „Menjanje Ja osećaja,“ i samo se nadam da neću dobiti istu reakciju koja je zabeležena u šestom poglavlju Jevanđelja po Jovanu. Rečeno nam je kad je ovo dao svetu, da su ga svi napustili osim nekolicine. Jer kada im je rekao da ne treba nikog da menjaju osim sebe, rekli su da je to teško, teško učenje. To je teško. Ko to želi da čuje? Rekao je: „Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla.“

Zabeleženo je da kada je ovo ponovio tri puta da su ga ostavljali, da više nikada ne hodaju sa njim. Obratio se nekolicini preostalih i upitao ih je: „Da nećete i vi otići?“ A oni rekoše: „Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.“

Drugim rečima, lakše je kada drugog mogu da okrivim za svoju nesreću, ali sada kada mi je rečeno da niko neće doći osim ako ga ne dozovem, da sam ja tvorac svoje sreće ili nesreće. To je teško prihvatiti i zabeleženo je: „Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?“ Odgovorio im je: „Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom,“ jer ako je ovo istina, onda ne trebate nikoga menjati, nikoga činiti potpunim, nikoga pročistiti osim samih sebe.

I tako počinjemo sa Ja. Većina nas je potpuno nesvesna sebe – ono koje odgajamo. Nikada nismo dobro pogledali to sopstvo, tako da ne poznajemo ovo sopstvo, jer Ja nema lice, oblik ili ličnost, ali se oblikuje u građu prema onome na šta pristaje, u šta veruje, a samo nekolicina nas zna u šta zaista veruje. Mi nemamo pojma o bezbroj sujeverja i predrasuda koje oblikuju ovo unutrašnje, bezoblično Ja, u oblik koji će se zatim odraziti kao čovekovo okruženje, kroz uslove života.

Ovo pažljivo pročitajte kada odete kućama: „Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla... Vi mene ne izabraste, nego ja vah izabrah.. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem...“ Ne postoji moć koja će od mene uzeti išta od unutrašnjeg uređenja mog uma. „Dok bejah s njima na svetu, ja ih čuvam u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo. Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.“

I sada, kako ćemo promeniti Ja? Pre svega, moramo otkriti Ja i to činimo nekritičkim posmatranjem sebe. Ovo će otkriti sopstvo koje će vas šokirati. Bićete u potpunosti, rekao bih, uplašeni, ali i posramljeni da priznate da ste ikada poznavali tako nisko stvorenje. Da vam se i sam Bog približio u ovakvom prezrenom obliku, vi biste ga se odrekli, pre nego što bi ijedan petao zakukurikao. Nećete poverovati da je to ono sopstvo koje ste nosali unaokolo, štitili ga, nalazili mu izgovore i opravdavali ga. Onda počinjete da menjate ovo sopstvo, nakon što ga otkrijete nekritičkim posmatranjem. Prihvatanje sebe je suština moralnog problema sveta. To je oličenje pravog pogleda na život, jer je to jedini uzrok svega što vidite.

Vaš opis sveta je ispovest sopstva koje ne poznajete. Vi opisujete drugog, opisujete društvo, opisujete bilo šta, a vaš opis posmatrane stvari otkriva onome koji poznaje zakon biće koje vi zaista jeste. Dakle, prvo morate prihvatiti to sopstvo. Kada je to sopstvo prihvaćeno, tek tada se možete menjati. Mnogo je lakše uzeti vrline Jevanđelja i primeniti ih kao reč života, da volimo neprijatelja, da blagoslovimo one koji nas proklinju i da nahranimo gladne. Ali kada čovek otkrije biće koje treba hraniti, biće koje treba obući, biće koje treba zaštititi, najveći neprijatelj je to Ja. Onda se postidi, potpuno se stidi što je to biće, jer je lakše podeliti sa drugima ono što posedujem, dati višak kaputa drugome, ali kad spoznam istinu to više nije to. Počinjem od sebe, sa onim što sam otkrio i započinjem sa promenom tog sebe.

Ispričaću vam jednu priču. Pre nekoliko godina, u ovom gradu sam držao seriju predavanja niže, kraj tog jezera. Ne sećam se imena tog jezera, u Parkviev Manoru sam držao predavanje. U publici je bio gospodin koji je tražio da porazgovaramo pre predavanja. Otišli smo na drugu stranu ulice, u mali park. Rekao mi je da ima nerešiv problem. Rekao sam: „Ne postoji nerešiv problem.“ „Ali“,  rekao je, „Vi ne znate moj problem. Ne radi se o zdravlju, uveravam vas, već o koži koju nosim.“ Rekao sam: „Šta nije u redu sa njom? Meni izleda dobro.“ Rekao je: Pogledajte boju moje kože. Ja sam rođenjem diskriminisan. Uskraćene su mi mogućnosti za napredak na ovom svetu zbog nezgode pri rođenju, zato što sam rođen kao obojen čovek. Mogućnosti za napredovanje na svim poljima.  Ne mogu da se uselim u kvartove u kojima bih želeo da živim i zasnujem porodicu, niti su mi dostupne oblasti u kojima bih voleo započeti neki posao.“

Tada sam mu ispričao moje lično iskustvo pri dolasku u ovu zemlju. Nisam imao taj problem, ali sam bio stranac među amerikancima. To mi nije predstavljalo problem. „Ali to nije moj problem Nevile. Drugi koji su ovde došli imaju akcenat, ali nemaju moju kožu, a ja sam rođeni amerikanac.“ Zatim sam mu ispričao moje iskustvo u Njujorku. Ako bih nekog čoveka nazvao svojim učiteljem onda bi to bio Abdulah. Učio sam sa tim čovekom pet godina. On je imao istu boju kože, isti pigment kao taj gospodin. Nikom  nije dozvoljavao da mu se obraća kao obojenom čoveku. Bio je veoma ponosan što je crnac, koji nije želeo biti drugačiji, jer ga je Bog učinio takvim.

Rekao mi je: „Da li si ikada video sliku sfinge?“ Rekao sam: „Da.“ Rekao je: „Ona predstavlja četiri nepromenljive četvrti univerzuma. Imaš lava, orla, bika i čoveka. Čovek je glava. Kruna tog stvorenja, koje još uvek prkosi ljudskom znanju da ga odgonetne, je ljudska glava. Nevile, pogledaj pažljivo tu glavu i videćeš da ko god da ju je isklesao mora da je bio crnac. Ko god to bio imao je lice crnca i ako to još uvek prkosi ljudskoj sposobnosti da to otkrije, ja sam veoma ponosan što sam crnac.“

Video sam naučnike, doktore, advokate, bankare, iz svih slojeva društva, koji su tražili prijem kod starog Abdulaha. Svi koji su došli su smatrali sebe počastvovanim što su primljeni u njegov dom i na razgovor. Ako bi ikada bio pozvan, a bio je, bio bi počastan gost. Rekao je: „Nevile, moraš prvo početi od sebe. Pronađi sebe. Nemoj se nikada stideti bića koje jesi. Otkrij ga i počni menjati to sopstvo.“

Rekao sam ovom gospodinu ono što me je Abdulah naučio, da ne postoji uzrok van našeg uma. Ako je diskriminisan, to nije zbog boje njegove kože, iako mi je pokazivao znakove velike kao svet koji su ga sputavali. Znak postoji samo zbog toga što su u glavama nekih ljudi formirani takvi obrasci, te privlače k sebi ono što bi sada osudili. Ne postoji moć van ljudskog uma koja može nauditi čoveku. On prema svom mentalnom sklopu, pristaje na ta ograničenja u svojoj kolevci i uslovljavanjem kroz svoju mladost, ulazi u zrelost, verujući da nametnuto mora biti nametnuto, ali „Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac.“ Onda neko osuđuje ili hvali. Oni nisu mogli doći ako ih ja nisam dozvao. Ne čovek zvani Nevil, već to tajno biće koje se ne zove Nevil. Tajno biće je skup mojih uverenja, svih stvari na koje pristajem, koje grade obrazac. To tajno biće privlači k sebi stvari koje su u harmoniji sa njim.

Taj čovek je otišao i rvao se sam sa sobom. Nije mogao poverovati u ono što sam mu rekao. Ne te večeri, već prošle nedelje ujutro u predvorju, prišao mi je i obnovili smo prijateljstvo. Odveo me je u komšiluk da mi pokaže plodove ovog učenja. Rekao je: „Nevile, trebalo mi je tri godine da savladam svoje uverenje da sam rođenjem građanin drugog reda, ali sam to nadvladao. Ovo je moja kancelarija u Vilšir bulevaru. Izabrao sam je, ali ne zato što je to bila jedina ponuda. Ponuđena su mi četiri jednako divna mesta. Uzeo sam je jer je imala bolje telefonske kapacitete, ali su i ostale bile jednako dobre.Sada je ovo moja kancelarija. Ne možeš suditi po njoj o mojim prihodima, koliko god da je lepa. Sve u vezi nje je lepo. Nevile ove godine ću ostavariti neto prihod od četvrt miliona dolara.“

U Americi je to poprilična suma novca. I bila bi u svakom delu sveta. Ali čak i u fantastičnoj Americi, zarada od četvrt miliona je na najvišim nivoima. I to je bio čovek koji mi je pre nekoliko godina rekao da je celi svet protiv njega zbog nesreće rođenja. Sada zna da je ono što jeste zbog osobina stanja svesti sa kojim se poistovećuje. Na njemu je izbor da se vrati ograničenjima iz detinjstva kada je poverovao u priču ili da nastavi u slobodi koju je pronašao.

Dakle, ti i ja možemo biti šta god poželimo na ovom svetu ako jasno definišemo naš cilj i ako se stalno fokusiramo na njega. To mora postati navika. Plemenit koncept o sebi ne možete imati jedan trenutak, a zatim ga ukloniti kada izađete iz ove crkve. Ovde se osećamo slobodno. Osećamo da imamo nešto zajedničko. Zato smo ovde. Ali da li ćemo zadržati plemenit koncept sebe kada izađemo kroz ta vrata, uđemo u autobus ili ćemo se vratiti ograničenjima koja smo imali pre nego što smo došli ovde? Izbor je naš, a najteža lekcija koju treba naučiti je da niko na ovom svetu neće doći u vaš svet osim ako ga vi sami ne prizovete.

Zato nemojte uraditi ono što su uradili hiljadama godina ranije, jer ćete se time odvojiti od velike istine. Rečeno nam je da su joj okrenuli leđa, da je više neće pratiti i da se nije sviđala onima koji su ostali; ali gde bi otišli ako je to reč velike istine?

Ne samo da je to istina i za današnje vreme, već je to zakon postojanja i važi za sve moje delove bića. Ako je to večna istina, onda daj da naučim tu lekciju, makar se morao rvati sam sa sobom tri godine kao onaj čovek.

Dakle, promena Ja osećaja je selektivna stvar, jer su nebrojena stanja beskonačna stanja, ali Ja nije stanje. Ja veruje da je stanje kada uđe u stanje i stopi se s njim. Njemu je predstavljeno stanje diskriminacije u mladosti. On se sjedinio sa tim stanjem verujući da su ova ograničenja istinita. Trebalo mu je tri godine da odvoji Ja od tih uverenja sa kojima je živeo toliko godina. Vama može biti potreban trenutak ili tri godine. Ne mogu vam reći koliko će vam biti potrebno, ali ću vam reći da se može meriti sa osećajem prirodnosti. Ne možete nositi osećaj dok vam ne postane prirodan. Od trenutka kada osećaj postane prirodan, počeće da donosi plodove u vaš svet.

Ispričao sam ovu priču na jednom malom skupu, ovde u gradu. Nije mnogo njih postavljalo pitanja, ali je troje njih pitalo: „Ali on je morao imati novac od ranije. Sigurno je poznavao prave ljude. Morao je na neki način imati nešto od čega će da počne, jer kako ćeš pozajmiti sto miliona dolara, činjenica je da moraš imati puno da toliko pozajmiš, osim ako nisi imao nekog ko će ti pozajmiti, ili si već imao.“ Nisam pitao gospodina o detaljima njegovog slučaja. Otišao sam u njegovu kancelariju, pogledao je. Nisam zavirio u  njegovo knjigovodstvo. On je dobrovoljno podelio ovu informaciju i dao mi cifru od četvrt miliona dolara neto zarade. Ništa nisam proverio, niti na bilo koji način potvrdio njegovu izjavu. Uveren sam da je tako. Ali neću se složiti sa onima koji veruju da ako nemate sa čim da počnete, da ne možete primeniti ovaj zakon.

Možete sada početi od nule i izabrati biće koje želite da budete. Nećete promeniti boju svoje kože, ali ćete spoznati da vaš akcenat ili boja kože ili takozvano rasno poreklo neće predstavljati prepreke. Jer ako je čovek pod ograničenjima, to može biti samo od stanja svesti u kojem obitava i koje mu nameće ograničenja. Čovek je oslobođen ili sputan stanjem uma u kojem ustraje. Ako ostanete u njemu, ja ću reći „ustrajte“, ali vas upozoravam da nikog nije briga i to je strašan udarac kada čovek otkrije da nikog, nikog osim njega nije briga. I tako jadikujemo sami sa sobom nadajući se da ćemo navesti i druge da jadikuju sa nama. Kakav je to užasan šok kada dođe dan kada shvatimo da nikog zaista nije bilo briga. Poslušaće nas na trenutak, u prolazu, ali ih neće biti briga.

Kada ovo spoznamo, otresemo to sa sebe i hrabro prisvajamo poklon našeg Oca iz vremena pre nego što je svet postojao. Dopustite mi da vam pokažem taj poklon. Čitali ste „Oče naš“ verovatno svaki dan, ali ste ga čitali kao molitvu iz prevoda prevoda, koja ne otkriva smisao jevanđeliste. Pravi prevod ćete naći u delu Farar Fentona, gde je u originalu napisano u imperativno-pasivnom stilu, kao nalog, nešto što treba raditi apsolutno i neprekidno, tako da sada možete posmatrati vaš univerzum kao jednu ogromnu isprepletenu mašineriju u kojoj se sve dešava.

Ne trebate postati nešto, sve stvari se već dešavaju. U ovom duhu je zabeleženo: „Da bude volja tvoja.“ Tvoje kraljevstvo mora biti obnovljeno. Jedini način da ga izrazite, ako biste ga izrazili jeste imperativno-pasivnim načinom. Ali u latinskom jeziku, sa kojeg je prevedeno ne postoji prvi aorist imperativno-pasivnog načina. Dakle, imamo ga na način na koji ga imamo, ali nam ne otkriva suštinu misterije. Ako biste videli da su sve stvari sada, vi ne postajete, već jednostavno birate stanje. Okupiranjem tog stanja se čini da vi postajete, ali je to već činjenica, svakim aspektom tog stanja, sve do detalja. Ono je razrađeno i postoji. Vama se čini da okupiranjem tog stanja prolazite kroz faze njegovog razvoja, ali ono je u potpunosti završeno i već deluje. Sada možete izabrati biće koje želite da budete, te birajući biće koje je drugačije od onog koje ste sada, započinjete promenu Ja osećaja.

I sada, kako ću znati da sam promenio to Ja? Počeću prvo sa nekritičkim posmatranjem svojih reakcija na život, a zatim uočavanjem svojih reakcija kada mislim da sam poistovećen sa svojim izborom. Ako pretpostavim da sam čovek koji želim biti, posmatraću svoje reakcije. Ako su iste kao što su bile, onda se nisam poistovetio sa svojim izborom, jer su moje reakcije automatske, te ako sam se promenio, ja bih automatski promenio svoje reakcije na život. Dakle, promena Ja osećaja je rezultat promene u reakciji, a promena u reakciji je promena u okolini i ponašanju. Upozoriću vas. Mala promena raspoloženja nije transformacija, to nije prava promena svesti. Ako za trenutak promenim raspoloženje, ono će jako brzo biti zamenjeno, rekao bih, drugim raspoloženjem u obrnutom pravcu.

Kada kažem da sam se promenio, kao što je onaj gospodin promenio svoje osnovno raspoloženje, njegovo stanje svesti, to znači da sam pretpostavio ono što mi je trenutak poricao, što mi je razum poricao i da sam ostao u tom stanju dovoljno dugo da postane stabilno, tako da sva moja energija izvire iz tog stanja. Više ne razmišljam o tom stanju. Razmišljam iz tog stanja. Kada se neko stanje stabilizuje, tako da definitivno eliminiše svoje rivale, tada to dominantno, uobičajeno stanje svesti iz kojeg razmišljam, definiše moj karakter, predstavlja pravu transformaciju ili promenu svesti. Kad god postignem to stanje stabilnosti, posmatram kako se moj svet sam oblikuje u harmoniji sa ovom unutrašnjom promenom. Dolaziće ljudi u moj svet, ljudi će dolaziti u pomoć i misliće da oni sami to iniciraju. Oni samo igraju svoju ulogu. Moraju da čine ono što čine, zato što sam ja učinio ono što sam učinio. Prešavši iz jednog stanja u drugo, promenio sam svoj odnos prema svetu oko sebe i taj promenjen odnos prisiljava promenu u ponašanju u odnosu na moj svet. Stoga se moraju drugačije ponašati prema meni.

Promena Ja, započinje sa željom o kojoj ćemo razgovarati sutra uveče. Želja je izvor akcije, jer morate želeti da budete drugačiji od onoga što ste sada. Ako ne uspemo, to je zato što se nismo dovoljno zaljubili u ideju. Nismo, rekao bih, dovoljno motivisani da želimo da budemo nešto drugo, osim onog što smo sada. Kada bih vas uspeo naterati da se u potpunosti zaljubite u neko stanje do tačke da opseda vaš um, predvideo bih da biste u bliskoj budućnosti ispoljili to stanje u vašem svetu. A razlog zbog kog ne uspevamo jeste što nismo dovoljno gladni da se promenimo, jer ili ne poznajemo zakon ili nemamo poriv ili glad da iznesemo promenu.

Promena Ja osećaja je uslovljena promenom u reakciji, a promena u reakciji uzrokuje promene u svetu. Ako vam se sviđa vaš svet i zadovoljni ste sa njim, niste krenuli putem misterija, jer blaženstvo privlači onog koji nije zadovoljan. „Blago siromašnima duhom.“ Morate biti siromašni duhom, nezadovoljni. Čovek koji misli da je svojim rođenjem, religijom koju je nasledio rođenjem dovoljno dobar za mene, da nije nezadovoljan, rekao bih da nije inspirisan. To biće je samozadovoljno, te ne može biti siromašno duhom. Veoma je bogato u duhu. Njegovo nije carstvo Gospodnje. Ako vas mogu podstaći, učiniti nezadovoljnim sobom, onda ćete prepoznati to sopstvo i početi da ga menjate. Jedino polje delovanja je u čoveku i na njemu. Ne bavite se drugima. Od dana kada promenite sebe, promenićete svoj svet.

Vidim da mi vreme brzo ističe. U preostaloj minuti nemam nameru da vas primoravam, jer ako sutra uveče dođete na okupljanje, a niste baš „gladni“, nećete imati mnogo koristi, ali se nadam da mnogi od vas jesu. Ako ste uzbuđeni toliko da pokušate, rekao bih da me demantujete, prihvatiću taj izazov u pokušaju da ga opovrgnem. Ja znam da ako ste iskreni u svom pokušaju, da ćete dobiti dokaze. Stoga se nadam da će mnogi od vas doći i podeliti s nama ovu gozbu. Bićemo ovde, u gradu Ebelu petnaest noći, od ponedeljka do petka, kao što vam je gospodin Smit rekao, tri uzastopne nedelje. Ako ne možete prisustvovati svim predavanjima, a nadam se da će većina vas doći, onda izaberite naslove koji vam se dopadaju. Sutrašnje veče je za mene osnovno. Radi se o definisanju cilja u ovom svetu, imanju svrhe, jer ste bez cilja – bezciljni. Upozoreni ste u Knjizi, rekao bih, u Jakovljevoj poslanici da „Koji dvoumi nepostojan je u svim putevima svojijem. Jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.“ Takav čovek nikada neće postići svoj cilj. Morate imati cilj. Sutra uveče ćemo vam pokazati značaj definisane želje. Određene škole vas uče da ubijate svoju želju. Mi vas učimo da intenzivirate svoju želju i pokazaćemo vam razlog takvog učenja. Pokazaćemo vam čemu nas Biblija uči o želji.

A sada ćemo pomoći onima koji su danas zatražili pomoć. Oni koji nisu bili ovde u nedelju, podsetiću vas da se radi o veoma jednostavnoj tehnici. Kao što sam rekao u nedelju, svaki put kada vežbate svoju imaginaciju i činite to sa ljubavlju u ime drugog, vi posredujete između Boga i čoveka. Sedimo tiho i jednostavno oponašamo našeg Oca: “I zove ono što nije, kao ono što jest.“ I tako sedimo i čujemo kao da nam neko čestita što smo pronašli ono što tražimo. Idemo na kraj stvari i slušamo kao da smo čuli, gledamo kao da smo videli i na ovaj način pokušavamo da osetimo da smo u stanju uslišene molitve. I tako čekamo u tišini oko dve minute i zagasimo svetla da vam bude lakše. Podsetiću vas, ako želite da pročistite grlo, učinite to. Slobodno promenite položaj u stolici ako morate. Osećajte se kao da ste sami kod kuće, jer ako ne učinite ono što morate, pokušavajući da ne uznemiravate one oko vas, nećete moći da koristite svoju imaginaciju u ime drugog.

Sada ću uzeti stolicu i pažljivo slušati, kao da ste čuli. Ovo vam obećavam – onog dana kada budete mirni u umu i postanete stvarno fokusirani, čućete kako dolazi od spolja ono što zapravo šapućete sebi.