NEVIL GODARD, PREDAVANJE: MOĆ IMAGINACIJE (IMAGINATION'S POWER)

 

 

 

 

 

Transkripcija predavanja:

 

MOĆ IMAGINACIJE

15.09.1969.

 

Nevil Godard

 

 

 

Prevela i prilagodila:

Jelena Ilić

 

 

 

 

Reći ću vam, svako veče je celina za sebe i trajaće između 40. i 45. minuta, nakon čega sledi kratka tišina, a potom pitanja i odgovori. Ali svako veče je jedna celina. Bez obaveze, dođite kada poželite. Nadam se da ću vas često videti, ali nemate nikakvu obavezu. Svake večeri pokušavam da dovršim jednu misao.

Večerašnja tema je „Moć imaginacije“. Nadam se da ćete pažljivo slušati. Nadam se da će biti dobro prihvaćena, da ćete se složiti kada vam kažem da kada koristim reč imaginacija da mislim na Boga, mislim na Gospoda Isusa. Za mene su to isti pojmovi. Ne mogu svake večeri ovo da objašnjavam. Ja podrazumevam da ćete znati kada upotrebim reč imaginacija, da isto tako mogu upotrebiti reč Gospod, reč Bog. Rečeno nam je: „Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje.“ I svako ko veruje da će se ono što kaže ostvariti, to će biti učinjeno za njega. Ne postoje ograničenja za snagu verovanja. Ne piše ako si dobar ili si zao. To važi i ako si ljubazan ili nisi ljubazan.

Podeliću sa vama ovaj princip u nadi da ćete ga koristiti mudro i sa ljubavlju, ali vam ne mogu uskratiti pravo da činite po svojoj volji. Možete ga koristiti u zle namere, to je na vama. „Večno telo čoveka je imaginacija, a to je sam Bog (Blejk).“ Večno telo o kome se govori u Svetom pismu je Gospod Isus. To je biće o kojem vam govorim iz noći u noć.

Na početku ću sa vama podeliti nešto, pre nego što razvijemo temu i šta pod tim podrazumevam, tako da budete u potpunosti svesni toga. Kada smo se moja supruga i ja vratili iz San Franciska, tamo smo bili nekoliko nedelja, prijavili smo dva kofera. Kada smo stigli u Los Anđeles jedan je nedostajao. Pitali smo šta treba da uradimo i rekli su nam da se obratimo Odeljenju za izgubljene stvari i da prijavimo našu žalbu. To smo i uradili.  Rekli su nam da opišemo kofer i da im dam sadržaj, što sam i učinio. Nisam se svega setio jer je moja supruga spakovala kofer, te sam prijavio ono što sam mislio da je u njemu. Rekli su mi kada se pojavi, ako se pojavi, da će mi ga poslati. Pa, nije se pojavio. Četiri dana smo zvali nekoliko puta, oni su nas zvali nekoliko puta; nije se pojavio. Na kraju četvrtog dana su nam rekli da je izgubljen i da podnesemo žalbu, da navedemo sadržaj i vrednost i nadoknadu za sadržaj kofera. Moja supruga je to završila, s obzirom da ga je ona spakovala. Nakon toga žalba je poslata u sedište u San Dijegu.

Petog dana ujutro rekao sam da sam učinio sve što je Cezar tražio od mene. „Vratite Cezaru ono što je Cezarovo.“ To je ono što Cezar zahteva. U mojoj imaginaciji sam video kofer, ne jasnije nego što biste sada videli enterijer svoje dnevne sobe, ako biste je zamislili. Zamislite svoju dnevnu sobu. Ne vidite je tako jasno kao što sada vidite mene ili one oko vas, ali je vidite. Znate tačno kako izgleda. Nije bilo jasnije od toga. Kofer je bio crno-sivih boja, veoma velik kofer koji mi je kćer poklonila pre dve ili tri godine. Kada bismo išli na dug put, kofer je bio pretrpan, dakle bio je težak. U mojoj imaginaciji sam podigao kofer i osetio sam njegovu težinu. Jasno sam ga video, ne jasno kao ovu prostoriju, ali sam ga video. Onda sam ga držao u rukama sve dok nisam osetio osećaj olakšanja, jer je osećaj olakšanja najjači od svih osećaja na svetu.

To znate iz iskustva. Čekate voljenu osobu, a ona kasni; onda prođe sat vremena, pa dva sata i znate taj osećaj olakšanja kada čujete poznat glas. Znam jednog prijatelja, koji kada je video plamen u daljini i sve što su uložili u svoj lepi dom je pomislio „To je sigurno moj dom.“ Kada su bili sigurni da nije, a sve druge kuće su bile spaljene do temelja, briznuo je u plač. To je bilo olakšanje. Ponoviću opet, od svih osećaja na svetu olakšanje je najjači osećaj.

Osetio sam olakšanje posedovanja. Nisam želeo da menjam kofer za nešto drugo, bilo nam je drago sve u njemu – suprugine haljine, moja odela i takve stvari.  Zašto zameniti ako vam se sviđa ono što imate? I trebalo bi nam oko 1300$ za zamenu, jer dok ne dobijemo odštetu, moramo uložiti taj novac. Ali otišao sam biću kojem bezuslovno verujem. Svet ga zove svakakvim imenima, ja ga zovem svojom imaginacijom i čvrsto sam uveren da je moja imaginacija Bog. Verujem da je ona lik koji se  u Svetom  pismu zove Gospod Isus Hrist. Za mene ne postoji drugo. Čvrsto sam verovao u realnost onoga što radim.

Peti dan je prošao bez poziva sa aerodroma. Šestog dana, kada je dostavljena pošta, stiglo je pismo. Kada sam ga otvorio, bilo je napisano mastilom, ali odštampano, tako da se tekst ne može pročitati. U pismu je pisalo: „Vaš kofer je u ormaru. Soni razbojnik,“ uz priložen ključ sa brojem 164.

Moja supruga je nazvala aerodrom i pročitala pismo službeniku obezbeđenja. Rekao je da će se javiti nakon što obave istragu. Vrlo brzo nam je javio da nemaju ormar za prtljag sa brojem 164, ali će pozvati San Francisko, jer je kofer tamo poslat. Nazvali su San Francisko i u roku od sat vremena su mi javili da je policija našla kofer u ormaru 164. Kada su otvorili prtljag sve je bilo ispreturano. Zapečatili su ga i poslali za Los Anđeles. Zamolili su nas da dođemo posle šest, da u prisustvu policije, a ne službenika obezbeđenja, proverimo sadržaj našeg kofera.

Otišli smo. Bio je nered. Sve je bilo izvrnuto naopačke. Čak su i sitnice poput platnenih maramica bile isprevrtane. Kupili smo dva mala poklona za kćer i njenu prijateljicu. Kod “Gamp-a” su nam lepo upakovali poklone. Sada su bili iskidani, ali pokloni su bili tu. Sve je bilo tu, ništa nije nedostajalo, ni čekovna knjižica. Svaki ček je bio tu, ali je sve bilo u neredu. Izvinili su nam se zbog svega i pitali nas: “Šta možemo da učinimo?” Rekao sam: “Ništa.” Kada idemo na put koji traje nekoliko nedelja, sve ide na čišćenje kada se vratimo. To je bio naš običaj, te ćemo uraditi kao što smo do sada radili, jer bismo to svakako uradili. Rekao mi je: “Gospodine Godard, strašno mi je žao. Kada vi i gospođa Godard budete sledeći put putovali našom linijom, bićete naši gosti u oba pravca.”

I tako, vratili smo ga. Da, vratili smo ga. Neko može reći: “Zašto su vam uzeli torbu, a ovo nas podučavate?” Ne mogu da  vas sprečim da mislite ono što želite da mislite. Ako sam žrtva vaše zlobe, onda moram da budem žrtva vaše zlobe. Ali ne smem da zaboravim svoj princip, da se uprkos vašoj zlobi mogu obratiti Gospodu i on će povratiti ono što je naizgled izgubljeno.

Otišao sam Cezaru i učinio sve što je Cezar mogao da učini, ali oni ga nisu našli. Policija nije mogla ovde da ga pronađe, policija u San Francisku ga nije našla. Niko ga nije mogao pronaći, smatrali su ga izgubljenim. Nisam to prihvatio i jednostavno sam pretpostavio da ga imam. Dao sam sve od sebe da jednostavno osetim realnost onoga što su moja čula i razum poricali. Uz svo poricanje, ja sam i dalje bio uporan i predao svoj posao Gospodu. Gospod je moja divna ljudska mašta. Razlog tome je što nisam mogao učiniti više od toga i pustio sam. Šesti dan mi je došao netaknut.

Tražim od vas da prihvatite istinsko biće koje Isus predstavlja. Čovekov pravi identitet je Isus Hrist, a Isus Hrist je čovekova vlastita ljudska imaginacija. Ne postoji drugi Isus Hrist. Bog je postao čovek da bi čovek postao Bog. To možete uraditi za sve na ovom svetu. Ne prihvatajte nešto zato što vam razum nešto trenutno poriče. Ovaj koncept imaginacije podstiče pitanja. Pitali su me da li to znači da je imaginacija sama po sebi dovoljna za sve. Ako je ona Bog, a za Boga ne postoji nemoguće, da li je imaginacija dovoljna za sve ili moram dodati malo razuma, kao što kuvar dodaje malo začina da bude ukusnije? Odgovor na to pitanje glasi: “Po veri vašoj neka vam bude.” Nemam šta da dodam, osim : “Po veri vašoj neka vam bude.” Da li vi verujete da je dovoljno? Verujete li da je nedovoljno? Ako je vašoj imaginaciji nedovoljno, onda je i vama nedovoljno. Mogu vam samo reći iz sopstvenog iskustva da nikada nećete pronaći drugi zakon i nikada nećete pronaći drugog Boga.

Poslušajte reči: “Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz ruke moje.” Danas izaberite kome ćete služiti. Jošua je rekao: ”A ja i kuća moja služićemo Gospodu.” Izrael je odgovorio: “Daleko neka je od nas, da ostavimo Gospoda i da služimo drugim bogovima!” Ali Izrael je zaboravio Gospoda, kada je Gospod otkrio svoje pravo ime kao JA JESAM, nije se mogla zadržati tenzija, to je bilo previše. Osnovni greh u svetu je nedostatak vere u JA SAM ON. “Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim, jer ako ne uzverujete da sam ja.” Morate bezuslovno verovati da je JA JESAM jedini Gospod.

Mogu da odstranim ruku sa tela, mogu da odstranim vitalne organe iz tela, da izvadim pluća, bubrege, i sve ovo kad uradim, ja još uvek JESAM. Uklonite ih, ali ne mogu da uklonim JA JESAM i BITI. Ne mogu da uklonim svoju imaginaciju. Gde mogu da odem na ovom svetu a da to nisam zamislio? I može li čovek otići na bilo koje mesto, ako u njemu nije prvo bio u svojoj imaginaciji? Ne! To ne mogu da uklonim, jer ja sam imaginacija.

Ja ne posmatram imaginaciju na način kako bih posmatrao objekte. Ja sam stvarnost koja se zove imaginacija. Ne mogu pobeći od toga. Stoga, Bog koji je moja imaginacija, nikada nije bio daleko, niti blizu, jer blizina ukazuje na odvojenost. Kada svet govori o Bogu, uvek su Bog i čovek. Oni su razdvojeni. Kada se govori o Isusu, Isus je taj koji govori o Isusu. Ne možete ih razdvajati, ni pravog Boga, ni pravog Gospoda, ni pravog Isusa. Zato se dešavaju stvari koje su se desile meni. Zašto? Idem do krajnjih granica i učim druge ono što vama prenosim, ali ni ja nisam izuzetak. Svaki dan preispitujem sebe da li verujem. Nije dovoljno reći da moram da verujem. “Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte” rekao je Pavle, “ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama. Već ako da u čemu niste valjani.” Zato moram da se preispitujem svaki dan.

Torba je nestala. Zasigurno je nema. Imam kartu, ali šta imam od karte? Gde je moja garderoba? Gde je garderoba moje supruge? Potrebni su mi. Kome ću se prvo obratiti? Prvo se obraćam Cezaru, a Cezar zahteva. To je deo zakona, a ja mu dajem ono što moram. Ali, kada me svi iznevere, obraćam se onom čemu sam se obavezao služiti. Obavezao sam se da ću služiti Gospodu, a Gospod je moja divna ljudska imaginacija. Nema drugog Gospoda. I on mi ju je vratio. Da, razbacanu. Pa šta! Večeras je sve čisto i oprano i sve je na svom mestu, u savršenom redu. I sada, nije da smo želeli nešto, ali dao nam je i povratne karte za sledeće putovanje.

Svima kažem, ako čujete da je prijatelj u nevolji, možda se radi najstrašnijoj stavari na svetu po ljudskom poimanju, ali ne dajte da vas to osujeti; zamislite ga što jasnije možete kao što biste zamislili prijatelja koji nije ovde. Pomislite na bilo koga ko nije ovde. Da li poznajete njihov glas? Slušajte njihov glas i neka vam taj glas kaže ono što biste želeli čuti, a ne ono što ste čuli o nečijem zdravlju ili šta god to bilo, bez obzira na stanje. Nemojte pažljivo slušati tuđu žalbu, jednostavno preokrenite celu stvar, pa tek onda slušajte ono što ste zamislili.

Pažljivo poslušajte ove reči: “Ako ko…ne posumnja u srcu svojemu, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.” Kakvo obećanje! Pročitajte to u Jevanđelju po Marku, 11. poglavlje, 23. stih. Onaj ko veruje da će se ostvariti ono što kaže, to će i biti. Mogu ovde sedeti ili stajati, verujući da čujem glas i mogu poverovati u to što čujem, iako bi razum poricao njegovo fizičko prisistvo, ali mogu sebe ubediti da je to istina. Nakon toga fizički ništa ne preduzimam. Ne mogu učiniti ništa više od onoga što sam učinio. Ne činim više ništa, osim onog što sam učinio. Taj imaginarni čin je Božiji čin. Tako Bog deluje. “Verom poznajemo da je rečju Božjom svršen,da je sve što vidimo iz ništa postalo.” Niko nije video ono što sam zamislio.

Dakle, moja imaginacija i vaša imaginacija nas obavijaju, okružuju, prožimaju nas poput našeg bića, uvek čekajući čin vere kada se prepuštamo Božanskoj imaginaciji. Tada se oslobađamo ropstva čula i ropstva smrtnosti. Smrtni čovek je učinio sve što je mogao, čula su učinila sve što su mogla, ali su oni ograničeni. Čovek je zarobljen u ograničenost svojih pet čula, a opet u njemu je pravo biće koje on jeste – Bog, te sada nestaju ograničenja. U ovom malom svetu smrtnosti koja to ograničenja možete nametnuti Bogu?

Zato vas molim da testirate, da probate. Nemojte odmah reći “da”. Probajte. S obzirom da smo bića od navike, potrebno je neko vreme da poništite ono što se desilo u vama kada su vas učili priču o Isusu. Možda su vas učili onome što su mene naučili. Ja sam naučio da se radi o nekom drugom a ne o meni, da je čovek pre 2000. godina došao na ovaj svet na čudesan način, da je umro, da je ubijen, a zatim pokopan, te je vaskrsao iz mrtvih. Naučio sam tu priču, tu divnu priču i ja sam joj bezuslovno verovao. Moja majka me je tome naučila i nikad ne bih sumnjao u majku. To je istinita priča, ali beskrajno veća od te priče.

Da li znaš ko je on? Tvoja divna ljudska imaginacija! To je Isus, to je Hristos vere: onaj koji dolazi u naš svet potpuno nepoznat, a koji će kroz misteriju koja se ne može opisati rečima, dozvoliti čoveku da ga iskusi. Dozvolio mi je da iskusim ko je on. I kada mi je dozvolio da iskusim ko je on, otkrio sam da sam ja on, jer sam to iskusio u prvom licu jednine, u sadašnjem vremenu. Nisam ga video kao da dolazi od spolja kao što su nas učili, on se uzdigao u meni kao da sam ja.

Sve piše u Bibliji. Ali čovek, koji je učen kao ja, gleda u to i još uvek ne vidi. Poslušajte ove reči Efežana: “Jer je on mir naš, koji oboje sastavi u jedno, i razvali plot koji nas je rastavljao…da iz ovoga načini sobom, jednog novog čoveka, čineći mir.” Čitate ali biste nastavili dalje, jer je um toliko istreniran da mu se čini da čovek govori izvana, a sada će se  pomiriti sa Gospodom Isusom, sa nečim što nije on. Vratite mu se. On je naš mir. On. Ta zamenica je naglašena. Reč prati glagol.To je izraz središnjeg bića – naš mir.

Telo mira, kako ga mi ovde vidimo, nije doktrina, nije filozofija, nije neka apstrakcija, već osoba. Vi ste osoba, zar ne? Nemojte misliti da je vaša imaginacija neka neopipljiva sila. To je osoba, vaše idealno ja, vama nevidljivo i nepoznato, koja će srušiti taj zid neprijateljstva i od njih dvoje napraviti jednog novog čoveka. Kada se zid sruši i oni postanu jedan novi čovek, on će vaskrsnuti. Ne tamo negde, već vaskrsava kao vi, a vi vaskrsavate kao Gospodin Isus Hristos, bez promene identiteta, bez promene imena. Da li je vaše ime Petar? Onda je Petar. Da li je vaše ime Nevil? Onda je još uvek Nevil. Promene se ne dešavaju u identitetu. Vi pratite večni obrazac, a obrazac je opisan u Svetom pismu kao život Isusa Hrista.

Njemu je sve moguće i kad to saznate, ne okrećite leđa nikom na ovom svetu. Prihvatite svaki izazov, šta god to bilo. Ako vas neko večeras pita za najnemoguću stvar vašem razumu, ne odbijajte i ne racionalizujte i nemojte ih terati. Prihvatite izazov, čujte ga u svojoj imaginaciji. Ne prihvatajte se izazova ako sumnjate, poput pretvaranja kamena u hleb. Mi to ne radimo. “Idi od mene sotono.” Šta želite? Vi ne želite da se ovaj kamen pretvori u hleb, vi želite osporiti moje pravo da govorim ono što govorim, da ga dokazujete ili opovrgavate. Idite od mene (“Idi od mene sotono”). Nemam nikakve koristi od toga. Ali šta je to što želite? Da li vam je majka bolesna? Da li ste nezaposleni i ne možete da pronađete posao? Ili ste protiv toga? Imenujte!  Ja ću vam to pribaviti, ja ću to da čujem. Ali nemojte mi dolaziti sa bilo kakvim izazovom da me navodite na sumnju, jer ja neću sumnjati u Gospoda. Ja sam izabrao. “Odaberite ovaj dan kome ćete služiti.” Izabrao sam da služim Gospoda, a Gospod je moja divna ljudska imaginacija.

Priznaću svoja ograničenja dok sam na ovom svetu u odeći od krvi i mesa. Da, ja sam ograničen, veoma ograničen. Podložan sam svim slabostima, svim ograničenjima tela, ali znam kako da doprem do istinskog bića koje jesam, mog pravog identiteta, a koje nije predaleko, niti previše blizu, jer bi nas to razdvojilo. Tada bih morao da priznam da se između nas nije srušio zid neprijateljstva i da od dvoje nije nastao jedan čovek. Ali od dvoje jeste nastao jedan čovek, jer je on sam vaskrsao u meni. I sada mi više ne postavljate pitanja, prepustiću se. U potpunosti ću se prepustiti onome što sam čuo (u imaginaciji) kao da se to stvarno desilo. U bliskoj budućnosti očekujem konfirmaciju od onih koji su od mene to tražili. Nije me briga šta će drugi reći, ne interesuju me šta rade, ne zanima me. Sve što znam jeste da sam pronašao onoga kojem mogu da verujem. On nije na nebu, on nije izvan mene. On je ono što sam ja u svakom trenutku. On je moja divna ljudska mašta. To je Bog. Za vas je njegovo ime JA JESAM i ne možete pobeći od toga. To centralno biće je JA JESAM.

Rečeno vam je u Svetom pismu da Gospod zamera samo dve stvari, prva je nedostatak vere u JA SAM on, a drugo, jesti sa drveta znanja – dobra i zla. On nije stvorio lošeg čoveka. Muškarac ili žena ili ko god ukrao moj kovčeg, šta god da je bio motiv, nije me briga. Ne znam i ne tražim ga. Ali nije napravio zlog čoveka. Učinio je dobro i zlo drvetom, drvetom koje nosi plodove dobra i zla, a to su stanja. Ne možete zamisliti nijedno stanje koje već ne postoji na svetu. Dakle, zlo postoji. I ja bih nesvesno mogao da upadnem u stanje zla, te ako oživim to stanje, moram postati zao, jer je potreban čovek da izrazi stanje, bilo ono dobro ili zlo. Ali on nije stvorio dobrog i lošeg čoveka. Čovek je Bog jer je čovek imaginacija i imaginacija je Bog, koji obitava u nama i mi u njemu. Večni čovek je imaginacija, a to je Bog.

Ne radi se o dobrom i lošem čoveku već o prolasku kroz stanja. Ako zapadnem u stanje zla sa svoje desne strane, trebaće nešto ili dva (stanja) da izrazim zlo. Neko ko je dolazio na moja predavanja, nije potrebno nagađati, ko mi je zamerio moj način interpretacije Svetog pisma, jer veruje da je Isus nešto drugo osim njega samoga, i mogao je do te mere da mi zamera da mi se osveti. Ali biće kojem sam se ja obratio poznaje svakoga. On poznaje svakoga. Znate li zašto? Zato što se sve stvari povezane po božanskom zakonu. Tako da on zna ko je to učinio i u trenutku može promeniti čovekov stav prema činu i naterati ga da vrati, a zatim da naškraba pismo i da ga pošalje. Nije morao to učiniti. Mogao je spaliti ili uništiti dokaze, ali je bio primoran da učini drugačije.

Da nisam preduzeo nešto, on mi se nikad ne bi vratio. Dakle, mi smo operativna moć. Ona ne radi sama od sebe, jer mi znamo ko je Bog. Otkrio sam da je to moja imaginacija, ali to nije dovoljno. Svaki dan moram preispitivati sebe da proverim da li verujem. Da li zaista verujem toliko da delujem na osnovu toga?  Pošto sam ja operativna moć, ono neće samo od sebe delovati. To je potrebno svaki dan, bez obzira na sve. I ako bih sanjao najgori san o mojoj najintimnijoj ljubavi, ne smem reći: “Zašto mi se to dogodilo?”

Koliko često čujete ljude koji smatraju sebe dobrim i velikodušnim i dražesnim da kažu: “Zašto bi se ovo meni dogodilo?”. Oni kao da su izolovani od ostatka sveta kada su i oni sami pojedinci. Svakom na ovom svetu se to može dogoditi, bilo šta. Samo ne zaboravite na Gospoda. Neka se desi. Taj neko ima pravo da bude zao. On je zapao u stanje zlobe i ako bih ja mogao biti žrtva njegove zlobe, neka tako bude. Ali to ne smem prihvatiti za konačno. Moram se okrenuti Gospodu, a Gospod je moja divna ljudska imaginacija. Okrenuvši se njemu, u potpunosti se prepustim činu i Božanskoj imaginaciji. U tom trenutku ja se oslobađam okova smrtnosti. Više neću zvati aerodrom, neću poslati ni jedno pismo, samo ću pustiti i on (kofer) će se vratiti. Mora se vratiti.

Zato vas molim pre nego što sudite da pokušate. Kada to uradite i dobijete rezultat, shvatićete ko ste zaista. Na kraju ćete uvideti da provodite dane od jutra do mraka proglašavajući carstvo Božije. Oni koji vas čuju će biti ubeđeni vašim argumentima jer ćete koristiti Sveto pismo, Mojsijeve zakone, proroke i spise. Neki od onih koji su poverovali će se okrenuti na drugu stranu i nestati. Oni su ubeđeni u svoje uverenje ko je Bog i da on voli samo dobre i prezire loše. Oni imaju svoju koncepciju loše osobe i dobre osobe i tako idu kroz život. Na kraju ćete spoznati da “…Onima koji ljube Boga sve ide na dobro.” Dakle, sve će ići na dobro.

Pre svega ćete ojačati u veri kada vas neko pozove i kaže da vam nešto nedostaje. Kada su otvorili avion i videli predstavu, nisam tražio ni peni od njih. Nije mi bio potreban njihov novac. Nesumnjivo su bili osigurani, te da sam im poslao račun od šezdeset dolara za hemijsko čišćenje, oni bi ga rado platili, ali ja se ne bih osećao ispravno, jer bih te stvari svakako nosio na hemijsko, bile one ispreturane ili ne. Ja moram da živim sa Nevilom, tako da ne bih mogao da uzmem  njihovih šezdeset dolara. Ali sam uzeo dve karte.

Ovo je moć o kojoj večeras govorim. Nema ga u vojskama, nema ga ni u jednoj alatci na svetu. Ne činite ništa dok oni koriste svoje oruđe. Sve radite u vašoj imaginaciji i svako na ovom svetu će raditi za vas. Ako su potrebni milioni ljudi da realizuju ono što ste zamislili, onda će svih milion to učiniti. Oni će to uraditi ne znajući da to čine. Sve će raditi ka ispunjenju onoga što ste zamislili u svojoj imaginaciji. Dakle, nije vam potrebna vojska da biste nešto postigli, ne morate da tražite pojedinačne mozgove, samo uradite to i predajte se tome.

Dakle, vera nije ništa drugo do subjektivno prisvajanje objektivne nade. Čemu se nadate? Izlečenju prijatelja? To je vaša nada? Neka sada postane subjektivna. Kako da postane subjektivna? Zamislite svog prijatelja ispred vas i neka vam kaže: “Nikad se nisam osećao bolje, nikada !” Vi odgovorite: “Zaista, nikad te nisam video da bolje izgledaš. Nikad te nisam video da izgledaš bolje i jače. Izgledaš divno.” Verujte da će se, za one koji veruju, to ostvariti. Biće učinjeno za vas. Sad, šta god da treba da bude učinjeno…Ne kažem da on, oni neće potražiti pomoć lekara. Bez obzira da li će to uraditi ili ne, nema nikakve razlike, tako da me to ne zabrinjava. Neću ništa preporučiti, samo ću reći: “U redu, uradio sam to,” i odjednom, u njima će se desiti promena.

Imao sam tu situaciju večeras. Prijateljica me je pozvala pre nedelju dana, u suzama. Toliko je plakala da nije mogla reći šta je muči. Nisam znao zbog čega me zove, ne idem okolo tražiti ovakve stvari, ali sam tu da pomognem i pomoći ću. U tom trenutku sam jednostavno uradio ono što sam mislio da treba da uradim, a želeo sam i preokrenuo sam čitav razgovor. Večeras smo popričali. Mršava je. Šta je loše u tome da si mršav? “Mršava sam, ali se ne osećam dobro.” Mršava je i više ne želi da se ugoji, ali je rekla da se od tog trenutka osećala mnogo bolje. Sada zna, da nakon što nije mogla da jede cele nedelje, da može da jede, a da se ne ugoji. Hrana ostaje u njoj i daje joj snagu. Šest nedelja pre toga nije mogla zadržati hranu.

I šta sam uradio? Ja nisam lekar i ne znam ništa o ljudskom telu, baš ništa. Ali poznajem zakon. Znam da zakon nije negde u svemiru, znam da nije u vremenu, znam da je ovde u JA JESAM. Ne kažem da je Nevil Gospod, ja kažem: “JA JESAM”. Nevil je maska koju nosim, ali ja sam on. Možete isto reći, ali proverite ako zaista verujete. Lako je reći “Ja sam On”, ali da li verujete? Možete li zaista da poverujete da danas imate ono što želite na ovom svetu, da vaši prijatelji imaju ono što žele na ovom svetu, a zatim da hodate kao da je to istina? Ovu zapovest morate shvatiti bukvalno: “…Sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti, i biće vam.” Ako zaista verujete da ste primili, onda ćete hodati kao da je to istina i neće vas brinuti.

I svaka sumnja… “Idi od mene Sotono”… Satana je personifikacija čovekove sumnje. Ne postoji biće koje se zove Satana. Svako na svetu može igrati ulogu Satane. Papa može večeras odigrati ulogu Satane izazivajući me da govorim ono što govorim bez rukopoloženja. Mogao bi me izazvati na izvestan način, a  da sam ono što nisam zaveo bi me da on ima autoritet, poput kraljice Engleske koja pokušava da govori sa autoritetom. Zar to nije glupost? Koji autoritet? Ipak, milioni veruju da ga ona ima, a ipak ona nema nikakav autoritet, ali je tretiraju kao da ga ima. A za one koji to znaju to je veoma smešno.

Dakle, svi na svetu će pokušati da vas skinu sa prestola i da vas sklone od bića koje ste otkrili. Recite im da se odmaknu od vas. Napravili ste vaš izbor, a izbor je: služiću Gospodu, a Gospod je moja divna ljudska imaginacija. Ne postoji drugi Gospod. Reći ću vam da ćete uspeti. Dakle, odgovor na pitanje: “Da li je ovo dovoljno?”, je da jeste što se mene tiče, ali ako mislite da nije, onda je vama nedovoljno. Ali reći ću vam – dovoljno je. To je moć univerzuma, moć koja je stvorila i održava svemir. To je vaša divna ljudska imaginacija.

Deluje ludo, deluje suludo. Pa, pre pola veka se činilo suludim stajati na Mesecu.  Ali neko je to zamislio pre sto i kusur godina, Francuz po imenu Žil Vern. Čak je napisao i knjigu “Put na mesec.” Nazvao je  ljude koji će to učiniti amerikancima, da će imati mehanički know-how da bi to uradili. Pa, uspeli su. Amerikanci su prvi otišli. Francuzi su to videli, ali nisu imali poverenje u know-how svoje zemlje da bi to uradili. Amerikanci su otišli i stavili zastavu i zapravo su hodali po Mesecu. I vi ste videli. Video sam to u San Francisku, a vi ste videli gde god da ste bili. Siguran sam da mnoge od vas nije ništa zanimalo više od naših momaka kako hodaju na Mesecu. Mi smo ih videli, dakle to se dogodilo. Ne možete zamisliti nešto što nije moguće. Zašto ne možete zamisliti? Vi ste Bog. Bog je postao čovek da bi čovek postao Bog i on polako ruši taj zid neprijateljstva i od dvoje nastaje jedno. Dakle, kad on ustane, ti si on.

Ali kako da znam da sam on? Nisam promenio identitet ni ime. Pa, kako znam? Dao vam je obrazac. Ovako se Bog rađa: on se rađa na ovaj način, on vaskrsava na ovaj način, on izlazi iz grobnice na ovaj način, on nalazi Davida koji ga zove Ocem na ovaj način. On vam daje celi obrazac: on je obrazac čoveka. Odjednom taj obrazac izbija u vama i vi doživite sve što je rečeno o Isusu Hristu. Pa ipak, vi i dalje nosite isto ime, nosite ime Ivan ili Petar ili koje god da nosite, ali ste iskusili sve što je zabeleženo u Svetom pismu. Zato kažem da nam Hristos vere dolazi kao nepoznat, ali kao onaj koji na neki  poseban, divan, tajanstven način dopušta čoveku da iskusi ko on zaista jeste. Kada ga iskusi prepoznaće reči: Ja sam On. Jer ako ne uzverujete da sam ja, umrećete u gresima svojim.” Uzevši u obzir verovanja pre tog iskustva, nisam se mogao naterati da verujem da sam ja on. Iskustvo me je uverilo da sam ja on i da nema drugog Isusa.

Dakle, ako vam ikada neko dođe govoreći “Evo ga” ili “Eno ga”, ne verujte mu. Zašto? Ako vam dođe, vi ste kao i on. Dakle ako vidite nekoga da podseća na vas, kao blizanac to i dalje niste vi. Ne možete biti neko drugi. “Tada ako vam reče: evo ovde je Hristos; ili, eno onde; ne verujte.” Ivan odgovara zašto: “…Još se ne pokaza, šta ćemo biti. Znamo, da kad se pokaže…” Zašto? “Bit ćemo mu slični.” Njegova slika. Zato što ustaje u vama kao u vama, a vi ste Hristos. Samo Bog postoji na svetu. Na svetu nema mesta ni za koga osim za Boga i postoji samo Bog. Bez obzira na rasu, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na bilo šta na svetu, postoji samo Bog i ništa osim Boga. On igra sve uloge i na kraju kada padnu zavese, samo jedno biće to sve postiže, a ti si on. To je najlepša predstava u četiri čina. Počinje sa Mojsijevim zakonom, prelazi u proroke, u poslanice, a zatim dolazi do jevanđelja. Najnebeskija igra u četiri čina, Jevanđelje je radosna vest spasenja.

A sada, idimo u tišinu.

 

***

 

Ima li pitanja, molim?

 

 

P: Da li biste malo pobliže objasnili obrazac?

O: Obrazac? Novi zavet ne počinje rađanjem, iako tako piše, ne u Ivanovoj knjizi, Lukinoj ili Matejinoj. Marko ne počinje sa rađanjem, niti Ivan. Ali reći ću vam obrazac: obrazac počinje sa vaskrsenjem. Vi vaskrsavate unutar svoje lobanje. Tu ste sahranjeni. Bog je sahranjen u čoveku, a grobnica je lobanja, lobanja čoveka. U Svetom pismu se to zove Golgota, što znači “lobanja.” Jednog dana ćete se probuditi i shvatiti da ste dugo, dugo spavali. Onaj ko vas je tamo smestio je mislio da ste siguno mrtvi, jer čim se probudite u svojoj lobanji znaćete da je to grobnica. Znaćete da je lobanja, ali ćete znati i da je grobnica, grob i imaćete veliku želju da izađete. Imate urođenu mudrost da gurnete podnožje svoje lobanje, nešto će vam dopustiti da  istisnete glavu. Izaćićete poput deteta kad se rodi, ali ste odrasla osoba. Izlazićete inč po inč, kao dete kad izlazi iz materice. Ali umesto da izađete iz materice odozdo, vi izlazite iz groba odozgo. ”Takvima se ne postaje ni prirodnim rođenjem ni željom roditelja koji žele dete, nego rođenjem od Boga.”

Pri samom rođenju, simbolika Svetog pisma s detetom će vas progutati. Osvrnućete se na telo iz kojeg ste izašli i ustanovićete da je tu. Obaviće vas nezemaljski vetar. To je toliko moćno da ćete misliti da je uragan i okrenućete se za trenutak. Mislićete da vetar dolazi iz određenog pravca. Za tri ili četiri sekunde kada pogledate ponovo na svoje telo iz kojeg ste izašli  ono će nestati. Nestalo je. Na njegovom mestu će sedeti tri čoveka, jedan gde je bila glava i dva gde su bila stopala. I njih će uznemiriti vetar. Ne mogu da vas vide jer ste nevidljivi. Sada ste rođeni od duha, više niste od krvi i mesa. Niko vas ne može videti. Vi ne samo da ih vidite, već možete razaznati njihove misli.

Jedan od njih je najviše zabrinut. On ustaje i ide u pravcu odakle misli da je oluja nastala. Napravio je korak-dva kada je nešto ugledao dole, što mu mu je privuklo pažnju. Pogledao je dole i oglasio čija je beba: “To je Nevilova beba.” Druga dvojica najneverljivijim glasom pitaju “Kako Nevil može imati bebu?” On se ne raspravlja, podiže dokaz sa poda i stavlja ga na krevet. To je mala beba umotana u povoje. Uzeo sam bebu, podigao je do lica i rekao: “Kako je moje milo?” Ona se nasmejala najbožanskijim osmehom. U smrtnom svetu čovek započinje plačom. Dete se rodi i oni ga udaraju po zadnjici da bi disalo i plakalo. Na nebu se rađaš sa osmehom. Veiika razlika.  To je najnebeskiji dečiji osmeh.

Zatim dolazi, u mom slučaju, period od 139. dana kada se nađete u sceni u kojoj David, biblijski poznat, stoji pred vama i vi znate da je on vaš sin i zove vas ocem. Vi znate da ste njegov otac i on zna da je vaš sin. Zatim se pred vama dešava scena kako uživate u lepoti vašeg sina, mladića od dvanaest-trinaest godina.

Sto dvadeset i tri dana kasnije telo se podelilo od glave do osnove kičme, od vrha lobanje do osnove; razdvojilo se na oko četiri ili šest inča. Ali ne fizičko telo, jer na njemu ne ostaju tragovi, iako je to moje telo. U podnožju kičme je bazen zlatne, žive, tečne svetlosti. Kada sam je ugledao, znao sam da sam to ja. Ja sam bazen žive, tečne svetlosti. Stopio sam se sa njom, a zatim sam se poput zmije popeo u lobanju, na isto mesto koje se rascepilo, na način kako je opisano u Bibliji: “Kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako se mora podići i Sin čovečiji.” On poistovećuje Sina čovečijeg sa sobom i naziva se Hristom. Dakle, postoji samo to biće koje ima sva ta iskustva na svetu.

Zatim 998. dana kasnije, završavanjem ciklusa od 1260. dana, vaša glava se otvara i postaje providna, nema obim. U ovoj prozirnoj glavi lebdi golub, predivan golub, oko dvadeset stopa iznad vas. On samo lebdi, ne koristi krila, posmatrajući vas sa ljubavlju. Zatim se počinje spuštati, a vi ispružite ruku, u mom slučaju kažiprst. Zapalio se na mom prstu; prineo sam ga licu i oblio me je ljubavlju. Dok me je obasipao ljubavlju, ljubeći me po kosi, vratu i licu, žena sa moje leve strane je rekla: “Ptice izbegavaju čoveka, jer čovek odaje najodvratniji miris, ali on te toliko voli da je ušao u obruč uvrede da bi pokazao svoju ljubav prema tebi.” I siđe na nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub.”

Dakle, celi obrazac napisan u Svetom  pismu će se otkriti svakom čoveku na svetu u pravo vreme. Svako je pozvan u svoje vreme. Ja sam bio pozvan pre deset godina. Dvadesetog jula je bila godišnjica, to je bio dan kada smo sleteli na Mesec. To je bila deseta godišnjica, jer se prvo dogodilo dvadesetog jula, pre deset godina u San Francisku, sledeća dva na Beverli Hilsu, a četvrti tamo gde živim, ono sa prozirnom večnošću.

To je bilo dugačko pitanje. Nemamo još mnogo vremena. Još jedno…

P: Ako imamo cilj i znamo princip, ali sumnjamo da  bi cilj bio dobar za nas, kako da se nosimo sa tim?

O: Ako imate bilo kakve sumnje u vezi cilja, udaljite se od njega i osetite da ste doneli najmudriju odluku na svetu. Idite dalje u vreme i pomislite kako je sve dobro ispalo i da niste mogli doneti mudriju odluku. I znaćete nakon tog iskustva i nakon vašeg razmišljanja o tom da ste učinili najmudriju stvar. Racionalnom umu to nikada ne bi uspelo.

P: Iako primenjujemo načelo, možda postoje strahovi da činimo nešto pogrešno?

O: Ne. Možda vas nisam razumeo. Kada bih bio neodličan oko toga šta želim na ovom svetu, i ako bih ponovio, onda bih se vratio unazad. Pretpostavimo da nekoga jako želim, užasno je želim, a ona je zauzeta, ili smatram da nisam u položaju da joj pružim ono što bih želeo. Tada bih se našao na raskrsnici. Želim da učinim dobro i iz ljubavi. Otićiću u vreme nakon moje odluke i neću reći da je želim bez obzira na sav bol ovog sveta, bez obzira na to ko bi bio povređen. Neću se baviti sa tim. U svom umu ću otići u vreme za šest meseci, to bi bio 15. Septembar ili ovaj Božić, ove godine i reći ću: Doneo sam najbolji izbor! Kakva divna odluka! Ne bih to nikad uradio na racionalan način. Sve bih zabrljao da sam postupio po volji, ali sada se sve odvilo kao cvetanje cveta i sve vidim savršeno. Ili ćete shvatiti da to još uvek želite ili ćete odustati. Bilo je stvari u životu koje sam želeo celim svojim srcem, mislio sam da ih želim i dobio sam ih, da bih spoznao kada sam ih dobio da ih ne želim i poklonio sam ih. To je jednostavno, ali je daleko komplikovanije ono što sam objasnio.

Vi budite sudija. Možete imati sve što poželite. Ali ako nešto jako želite, baš jako, razmišljate samo o toj osobi, tako da ste zaboravili na sebe, postoji izreka, istinita izreka: “Služiti drugima nesebično sa ljubavlju je najkraći, najsigurniji i najradosniji put do Boga.” Ne rezultat već služiti nesebično s ljubavlju, tako da ne osećate zaslugu za nešto što ste uradili, tako da nema osećaja kako sam ja dobar, kako sam velikodušan. Ništa od ovoga ne treba da bude u vama. Nema osećaja žrtve, već nesebičnost i ljubav. Rečeno nam je:” Nego tražite kraljevstvo njegovo, i to će vam se dodati.” Shvatićete da život u imaginaciji prvo traži Kraljevstvo nebesko.

Laku noć.