NEVIL GODARD: PO TVOJOJ ZAPOVESTI (PREVOD) - AT YOUR COMMAND

 

 

 

 

 

 

AT YOUR COMMAND

Neville Goddard

New York 1939.

 

 

 

PO TVOJOJ ZAPOVESTI

NEVIL GODARD

 

 

Prevod: Jelena Ilić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pre nego što pročitate knjigu

 

Ovo je po meni ultimativna knjiga Nevila Godarda – kratka, konkretna i puna alata za praktičnu primenu. Knjiga se ne bavi tehnikom vizualizacije, po kojoj je Nevil poznat, već objašnjava na koji način svest oblikuje našu realnost i kako da je koristimo u našu korist.

Kada ljudi krenu ovim putem najčešće se dešava da ih slude informacije sa svih strana, razne tehnike, pa se umeša i psihologija  (lečenje deteta u sebi, samokoncept...), iscrpljujuće afirmacije, pa onda misle da im treba još ovo, pa još ono i tako prođe dosta vremena, a oni shvate da udaraju u zidove, te iscrpljeni, poraženi su već zaboravili zbog čega su krenuli na ovaj put i na kraju se osećaju još gore nego na početku.

Ljudi koji su učili uz Nevila su sa lakoćom menjali svoj svet jer su pratili njegove savete. Da li zaista mislite da bi Nevil afirmisao po celi dan, slušao subliminale, presipao iz čaše u čašu, pa pisao dnevnike po celi dan? Da je bilo tako, ne bismo imali njegovu bogatu zaostavštinu.

Sve što treba da razumete je da vaša svest kreira vašu realnost. Ako vam ja sada kažem da to što mislite po celi dan će postati vaša istina, onda sve što treba da mislite jeste ono što želite da iskusite. Nemojte da komplikujete ono što je jednostavno. Svest je vaš Bog. Verujte tom Bogu, verujte da će se to neviđeno materijalizovati, verujte do tačke da je to realnija realnost od one koju vidite, zakopajte prošlost i sve što ste sada, ustanite sa te stolice, nabacite osmeh i živite svoj život i on će biti po vašoj zapovesti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Predgovor

 

 

Ova knjiga sadrži osnovnu suštinu Principa Izražavanja. Da sam hteo, mogao sam je proširiti na nekoliko stotina stranica, ali time bi se izgubila suština knjige.

Da bi naredba bila efektivna, mora biti kratka i da pogađa suštinu: najveću zapovest ikada zabeleženu nalazimo u nekoliko jednostavnih reči „I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost“. Dragi čitaoče, u skladu sa ovim principom ti dajem istinu na ovih nekoliko stranica, onako kako je meni otkrivena.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PO TVOJOJ ZAPOVESTI

 

 

Može li čovek da realizuje svoju odluku? Sasvim sigurno da može! Čovek je oduvek određivao ono što se pojavljuje u njegovom svetu i danas donosi odluku šta će se pojaviti u njegovom svetu i to će biti tako sve dok je čovek svestan da je čovek. Ni jedna stvar se nije pojavila u čovekovom svetu ako on nije tako odlučio. Ovo možete poreći, pokušavajte koliko god želite, ali ne možete opovrgnuti, jer se donošenje odluke zasniva na  nepromenljivom principu. Ne možete narediti stvarima  da se pojave vašim rečima ili glasnim afirmacijama. Takvo sujetno ponavljanje je najčešće potvrda suprotnog. Odluka se donosi u svesti. A to je da je svaki čovek svestan onoga što je sam odredio da bude. Glup čovek i bez upotrebe reči je svestan da je glup. Dakle, on je sam sebe proglasio glupim.

Ako Bibliju pročitamo na ovaj način, uvidećete da je to najveća naučna knjiga ikad napisana. Umesto da posmatramo Bibliju kao istorijski zapis drevne civilizacije ili kao biografiju neobičnog života Isusa, posmatrajte je kao veliku psihološku dramu koja se odvija u svesti čoveka.

Prihvatite je kao svoju i vaš svet će se pretvoriti iz jalovih pustinja Egipta u obećanu zemlju Hanana. Svi će se složiti sa izjavom da je sve stvorio Bog i da bez njega nema ničega čega ima, ali ono oko čega se čovek ne slaže jeste identitet Boga. Sve crkve i sveštenstva sveta se ne mogu složiti oko identiteta i prave prirode Boga. Biblija dokazuje, van svake sumnje, da su  Mojsije i proroci u potpunosti bili složni u pogledu identiteta i prirode Boga. I Isusov život i otkrića su u skladu sa otkrićima starih proroka. Mojsisje je otkrio da je Bog čovekova svest o postojanju kada je izrekao ove malo razumljive reči: „Koji jeste, On me posla k vama.“

David je pevao u svojim psalmima „Prestanite i spoznajte, da sam ja Bog.“ Isaija je izjavio: „Ja sam Gospod, i nema drugog, osim mene nema Boga; opasah te, premda me ne znaš. Kad pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.“

U Novom zavetu ćete naći na stotine mesta da je svest o postojanju Bog. Spomenimo samo neke: „Ja sam pastir; Ja sam vrata; Ja sam uskrsnuće i život; Ja sam put; Ja sam alfa i omega, početak i svršetak;“ i opet: „A šta vi kažete, ko sam ja?“

Ne piše „Ja Isus, kao vrata. Ja Isus kao put,“ niti je rečeno „Kome kažete da ja, Isus, jesam.“ Jasno je da se radi o stanju, „Ja sam put.“  Svest o biću (biti) je vrata kroz koja prolaze sve manifestacije života u svet materije.

Svest je sila koja vaskrsava – vaskrsava ono čega je čovek svestan da jeste. Čovek je ogledalo onoga čega je svestan da jeste. Ovo je istina koja oslobađa čoveka, jer je čovek taj koji sam sebe zarobljava i oslobađa.

Ako se ti, dragi čitaoče, odrekneš ranijih verovanja u Boga kao nešto odvojeno od tebe i prihvatiš Boga kao svesti o biću, kao što su to Isus i proroci učinili, preobrazićeš svoj svet spoznajom da „Ja i Otac jedno smo.“ Ova izjava „Ja i otac jedno smo,“ ali „je Otac veći od mene,“ deluje zbunjujuće, ali ako je tumačimo u skladu sa ovim što smo upravo izneli u vezi identiteta Boga, otkrićemo nešto. Svest, biti Bog, je kao „otac“. To čega si svestan da jesi je „sin“ koji svedoči svom „ocu.“ To je popust mislioca i njegove zamisli. Mislilac je veći od njegovih zamisli, ali uvek ostaje jedno sa svojom zamisli. Na primer, pre nego što ste svesni da ste čovek, vi ste prvo svesni postojanja. Tek tada postaješ svestan da si čovek. Pa ipak, ti ostaješ mislilac, veći od svoje zamisli – čoveka.

Isus je otkrio ovu veličanstvenu istinu i proglasio je sebe da je jedno sa Bogom, a ne Bogom kojeg je čovek stvorio. Nikada nije priznao takvog Boga. Rekao je „Ako bi neko došao i rekao Evo ga ovde ili onde: jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.“ Nebo je u vama. Stoga, kada je zapisano „I ustavši otide ocu svom“, to vam govori da se on u svojoj svesti uzdigao do tačke kada je bio samo svestan da jeste (postojanja), čime je prevazišao ograničenja sadašnje koncepcije sebe zvane „Isus“.

U svesti postojanja su sve stvari moguće; rekao je „Što god poduzeo, sve će ti uspeti.“ Ovo je njegova odluka – da se uzdigne u svesti do prirodnosti željenog stanja. „A ja, kad budem podignut sa zemlje, sve ću privući k sebi.“ Ako se uzdignem u svesti, da mi željeno stanje postane prirodno, privući ću otelotvorenje svoje želje. On navodi: “Niko ne može doći k meni, ako ga ne privuče Otac koji ga je poslao“ i „ja i moj Otac smo jedno.“ Prema tome, svest je otac koji privlači manifestacije života ka vama.

Vi, ovog trenutka, privlačite u svoj svet ono čega ste svesni da jeste. Sad razumete šta znači „morate se ponovo roditi.“ Ako ste nezadovoljni svojim životom, jedini način da ga promenite je da sklonite svoju pažnju sa onoga što vam se čini tako stvarnim i da se uzdignete u svojoj svesti u ono što želite biti. Ne možete služiti dva gospodara, s toga, skloniti svoju pažnju sa jednog stanja svesti i usmeriti je na drugo, znači umreti u jednom, a živeti u drugom. Pitanje „A vi šta mislite ko sam ja,“ nije uputio čovek „Isus“ nekom „Petru.“ To je večito pitanje koje sebi postavlja nečije istinsko biće. Drugim rečima „A šta vi mislite ko ste vi?“ Vaše uverenje i mišljenje o sebi će odrediti ekspresiju u životu. On kaže: „Verujte u Boga, i u mene verujte.“ Drugim rečima, ja u vama je Bog.

Molitva je dakle videti sebe onakvim kakvim želite da budete, a ne molitva o onome što želite biti Bogu koji ne postoji.

Uviđate li sada zašto su milioni molitvi neuslišeni? Čovek se moli Bogu koji ne postoji. Na primer, biti svestan da si siromašan, a moliti se Bogu za bogatstvo, znači biti nagrađen sa onim čega jesi svestan – siromaštvom. Da bi molitve bile uspešne one moraju biti zahtev, a ne preklinjanje, te ako se moliš za bogatstvo okreni leđa slici o siromaštvu, poričući sve dokaze čula i pretpostavi da si bogat.

Rečeno nam je „A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.“ Odredićemo „vrata“ kao svest o postojanju (biću). „Zatvaranje vrata“ znači isključiti onoga čega sam „ja“ sada svestan i tvrditi da „ja“ jesam ono što želim biti. Od onog trenutka kada  moja tvrdnja postane uverenje, tada počinjem da privlačim ka sebi dokaze svoje tvrdnje.

Ne pitaj se kako će se nešto pojaviti, jer to niko ne zna. Nijedna manifestacija ne poznaje način kako će se željene stvari pojaviti.

Svesnost je put ili vrata kroz koja se stvari pojavljuju. Rekao je: „Ja SAM put,“ a ne „Ja“, Džon Smit, ja sam put, već „JA SAM,“ svest, je put kroz koji će sve stvari doći. Znaci uvek slede. Nikad ne prethode. Stvari nisu stvarne osim u svesti. Zato se prvo osvestite i stvari će biti primorane da se pojave.

Rečeno vam je: „Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.“ Prvo postanite svesni onoga što tražite i ostavite sve na miru. Na to se mislilo sa „što god preduzeo, sve će ti uspeti“. Primenite ovaj princip i znaćete šta znači „okušajte me u tom i videćete.“ Priča o Mariji je priča o svakom čoveku. Marija nije bila žena koja je rodila na neki čudotvoran način nekog „Isusa.“ Marija je svest o biću koje zauvek ostaje nevino, bez obzira koliko će želja izroditi. Sada pogledaj sebe kao devicu Mariju, oplođenu sobom posredstvom želje, postajući jedno sa svojom željom do tačke otelotvorenja ili rođenja želje.

Na primer, za Mariju je rečeno (za koju sada znaš da si ti) da ne poznaje ni jednog čoveka. Ali ipak je začela. To si ti, Džon Smit, koji nemaš razloga da veruješ da je ono što želiš moguće, ali nakon što si otkrio da je tvoja svest Bog, ona postaje tvoj suprug i začećete dete Gospoda (manifestaciju), „jer ti je muž tvorac tvoj...Bog svoj zemlji zvaće se.“ Vaš ideal ili ambicija je ova koncepcija, prva zapovest njoj, odnosno sada „nikom ne kazuj, nego idi.“

To znači, ne razgovarajte o vašim ambicijama ili željama sa drugima, jer će oni biti eho vaših trenutnih strahova. Tajnost je prvi zakon koji treba poštovati radi ostvarenja vaše želje.

Drugo, rečeno nam je u priči o Mariji da „veličamo Gospoda.“ Gospod je vaša svest o postojanju. Stoga, „veličati Gospoda“ znači preispitati ili proširiti sadašnju koncepciju o sebi do tačke da nam ovo stanje postane prirodno. Kada se postigne ova prirodnost, vi rađate tako što postajete ono sa čim ste jedno u svesti.

Priča o stvaranju nam je data u sažetom obliku u prvom poglavlju Jevanđelja po Jovanu „u početku beše reč.“ Ova druga reč je „početak“ o kome se govori. To je početak nagona – želje. „Reč“ je želja koja pliva naokolo u vašoj svesti, tražeći otelotvorenje. Sam nagon nema realnost, jer „JA JESAM“ ili svest o biću je jedina realnost. Stvari će postojati sve dok sam ih ja svestan; stoga, da bi se ostvarila nečija želja mora se primeniti drugi stih Jevanđelja po Jovanu „ona beše u početku u Boga.“ Reč ili želja mora biti nepromenljiva ili ujedinjena sa svešću da bi je ona otelotvorila. Svest postaje svesna da je postala ono što želi, te obavija formu ili koncepciju i daje život njenom začeću, odnosno vaskrsava ono što je do tada bila mrtva ili neispunjena želja. „Ako dvojica od vas na zemlji jednodušno zamole što mu drago, daće im Otac moj nebeski.“

Ova sporazum nisu sklopile dve osobe. Sklopile su ga svest i željena stvar. Kada ste svesni postojanja, vi zapravo govorite sebi bez ijedne reči „JA JESAM.“ Ako želite zdravlje, počnite da se osećate zdravima pre nego što budete imali bilo kakav dokaz zdravlja u svom svetu. Čim steknete osećaj „JA SAM zdrav“, dvoje su sklopili sporazum. Dakle, JA SAM i zdravlje su se dogovorili da postanu jedno i ovaj sporazum će izroditi dete oko kojeg su se dogovorili, u ovom slučaju – zdravlje. Pošto sam sklopio dogovor ja ću ga otelotvoriti. Sada uviđate zašto je Mojsije rekao „JA JESAM posla me k vama.“ K bi vas, osim JA JESAM mogao izraziti? Niko -  „Ja sam Gospod, i nema drugog.“ Ako krilima jutra odletite u najudaljenije delove sveta ili pripremite postelju u paklu, i dalje ćete biti svesni svog postojanja. Vaša svest vam uvek daje ekspresiju, a vaša ekspresija je ono čega ste svesni da jeste.

Da ponovimo, Mojsije je rekao „Ja sam Onaj što jeste.“ Obratite pažnju na sledeće. Ne možete staviti novo vino u stare flaše ili nove zakrpe na staru odeću. To znači da u novu svest ne možete poneti ništa od starog čoveka. Sva vaša sadašnja uverenja, strahovi i ograničenja vas vezuju za sadašnji nivo svesti. Ako želite prevazići ovaj nivo, morate ostaviti iza sebe svoje sadašnje ja, odnosno svoju koncepciju o sebi. Da bi ste to izveli, sklonite svoju pažnju sa svih sadašnjih problema ili ograničenja i zadržite pažnju na svest. A to je reći sebi tiho, ali sa osećajem „JA JESAM.“ Nemojte još uslovljavati ovu „svest.“ Samo proglasite da jeste i nastavite tako, dok se ne izgubite u osećaju da jeste – bez lica i oblika. Kada se postigne ova ekspanzija svesti, tada unutar ove bezoblične dubine dajte oblik novoj koncepciji, tako što ćete OSEĆATI da jeste ONO što želite da budete.

Spoznaćete duboko u sebi da su sve stvari božanski moguće. Sve što možete zamisliti na ovom svetu je za vas, u okviru sadašnje bezoblične svesti, najprirodnije dostignuće. Sveto pismo nas poziva da  „otići od tela, i ići ka Gospodu.“ „Telo“ je vaše bivše poimanje sebe, a „Gospod“ vaša svest o onome što jeste. Na ovo se mislilo kada je Isus rekao Nikodimu „Osim ako se nanovo rodi, niko ne može videti carstvo Božije.“ To znači da, osim što napuštaš svoju sadašnju koncepciju sebe i pretpostavljaš prirodu novog rođenja, nastavićeš da nadmašuješ svoja sadašnja ograničenja.

Znajući ovo, započnite da vrednujete sebe.

Jedini način da promeniš svoj život je da promeniš svoju svest. Svest je stvarnost koja se večno ispoljava u stvarima oko vas. Svaki detalj u čovekovom svetu je produkt svesti. Ne možete uništavanjem promeniti svoju okolinu ili svoj svet, kao što ne možete uništiti vaš odraz razbijanjem ogledala. Vaša okolina i sve u njoj odražava ono što je u vašoj svesti. Sve dok ste u tom stanju svesti, nastavićete da je materijalizujete u svom svetu.

Počnite da cenite sebe. Čovek premalo ceni sebe. U Knjizi brojeva je zapisano: „Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskoga, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, tako se i njima činjasmo.“ Ovde se ne radi o mračnoj prošlosti kada je čovek imao stas diva. Danas je dan, večno sada, kada su uslovi oko vas poprimili izgled divova (nezaposlenost, vojske vaših neprijatelja, vaši problemi i sve stvari koje su vam pretnja), a to su divovi zbog kojih se osećate kao skakavac. Rečeno vam je da ste prvo u vašim očima bili skakavac, te ste zbog toga i divovima bili – skakavac. Drugim rečima, drugima ste ono što jeste samima sebi.

Stoga, cenite sebe i počnite da se osećate kao džin, centar moći, da bi svi nekadašnji divovi postali patuljci; učinite ih skakavcima. „I svi stanovnici zemaljski nisu ništa prema Njemu, i radi šta hoće sa vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema nikoga da bi Mu ruku zaustavio i rekao mu: Šta radiš?“ Ovde se ne radi o pravoslavnom Bogu koji sedi u svemiru, već o jednom i jedinom Bogu – večitom ocu, vašoj svesti o postojanju. Probudite se za moć koja jeste, ne kao čovek, već kao svoje pravo ja, bezlična, bezoblična svest i oslobodite se zatvora koji ste sami nametnuli.

„Ja sam pastir dobri i znam svoje (ovce), i moje (ovce) mene znaju.“ Svest je dobri pastir. Ono čega sam svestan da jesam je „ovca“ koja me prati. Dakle, dobri „pastir“ je vaša svest, koji nikad nije izgubio ni jednu od „ovaca“ kojih ste svesni. Ja sam glas koji poziva, u divljini ljudske pometnje, ono čega sam svestan i nikada se neće desiti da me ne pronađe ono u šta sam ubeđen da jeste. „JA SAM“ su otvorena vrata za sve u šta treba da uđem. Vaša svest je gospodar i pastir vašeg života. „Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati,“ je vaša svest. Nikada nećete tražiti dokaze, nit će oni izostati u vezi onoga čega ste svesni da jeste. Pošto je ovo istina, zašto ne biste bili svesni svih atributa kojima se divite, da ste sjajni, bogoljubivi, bogati, zdravi.

Jednako je lako zaposeti svest o ovim kvalitetima, kao i o njihovim suprotnostima, jer vaša sadašnja svest nije oblikovana vašim svetom. Naprotiv, vaš svet je ono što jeste zbog vašeg sadašnjeg stanja svesti. Jednostavno, zar ne? Previše jednostavno za mudrost čoveka koja pokušava sve da zakomplikuje. Pavle je rekao o ovom principu: „Jevrejima dakle sablazan“ (mudrost ovog sveta). „A Grcima bezumlje“ (oni koji traže znakove); i sa rezultatom taj čovek nastavlja da hoda u mraku, umesto da bude budan za biće koje jeste. Čovek je toliko dugo obožavao slike koje je sam stvorio, da u početku smatra ovo otkrovenje bogohulnim, jer ono znači smrt svim njegovim verovanjima u Boga van njega. Ovo otkrovenje nam govori „Ja i Otac smo jedno“ „jer je Otac veći od mene.“ Vi ste jedno sa sadašnjom koncepcijom sebe. Ali vi ste veći od onoga čega ste sada svesni da jeste.

Da bi čovek promenio svoj svet, mora prvo položiti temelj – „JA SAM Gospod.“ To je čovekova svest da je Bog. Sve dok to ne postane čvrsto uverenje, tako da ga ni jedna sugestija ili argument ne mogu uzdrmati, on će se vraćati ropstvu svojih starih uverenja. „Jer ako ne uzverujete da sam ja, umrećete u svojim gresima. To jest, i dalje ćete biti zbunjeni i osujećeni, sve dok ne pronađete uzrok vaše konfuzije. Kada podignete sina čovečijeg, tada ćete spoznati da je JA SAM on, to jest, ja, Džon Smit, ne činim ništa sebi, već moj otac, odnosno stanje svesti sa kojim sam trenutno jedno, čini sva dela.

Kada se ovo shvati, svaki poriv i želja koji izviru u vama će naći svoj izraz u vašem svetu. „Evo (ja) stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njime, i on samnom.“ „Ja“ kuca na vratima je nagon.

Vrata su vaša svest. Otvoriti vrata znači postati jedno sa onim što kuca OSEĆAJUĆI da ste jedno sa onim što želite. Osećati svoju želju kao nemoguću znači zatvoriti vrata ili poreći izraz tog nagona. Uzdići se u svesti do stanja prirodnosti onoga što osećamo je širom otvoriti vrata za otelotvorenje.

Zato se stalno napominje da je Isus napustio materijalni svet i uzdigao se svom Ocu. Isus je, kao ti i ja, uvideo da mu je sve nemoguće kao Isusu, čoveku. Ali otkrivši da je njegov otac stanje svesti željenog stanja, on je napustio „Isusovu svest“ i uzdigao se u svesti do željenog stanja i zadržao se u njemu sve dok nisu postali jedno. Kada je postao jedno sa tim stanjem, postao je i njegova ekspresija.

Ovo je Isusova jednostavna poruka čoveku: Ljudi su samo odeća u kojoj obitava bezlično biće - JA JESAM, ono što ljudi nazivaju Bogom. Odeća ima određena ograničenja. Da bismo prevazišli ova ograničenja i dali izraz onome što ja, kao čovek, Džon Smit, nalazim nemogućim, odvratite pažnju sa trenutnih ograničenja, ili Džon Smit koncepcije sebe, i stopite se sa osećajem da ste ono što želite biti. Niko ne može da zna kako će se ova želja ili novo stanje svesti materijalizovati. Jer novostečeno stanje svesti ima svoje puteve koje mi ne poznajemo i nisu u dometu našeg saznanja.

Ne bavite se spekulacijama KAKO će se nova svest materijalizovati, jer ni jedan čovek nije dovoljno mudar da zna kako. Spekulacija je dokaz da niste postigli prirodnosti željene stvari, te ste ispunjeni sumnjama.

Rečeno vam je „Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se. Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski talasi, koje vetrovi podižu i razmeću.“ Jasno vam je zašto je ovo rečeno, jer se samo na kamenu vere može nešto izgraditi. Ako nemate svest o nečemu, onda nemate ni uzrok ili temelj na kojem je nešto izgrađeno.

Dokaz ove novoutvrđene svesti vam je dat u rečima „Hvala ti, Oče“ Kada vas obuzme radost zahvaljivanja, tako da zaista osećate zahvalnost kao da ste primili ono što još uvek ne postoji za vaša čula, vi ste postali jedno u svesti sa onim za koje se zahvaljujete. Ne možete prevariti Boga (vašu svest). Vi ćete uvek dobiti ono čega ste svesni, a ni jedan čovek se ne zahvaljuje za ono što nije njegovo. “Hvala ti, Oče,“ nije neka magična formula, kako je mnogi doživljavaju.  Nije potrebno na glas izgovoriti  „Hvala ti, Oče.“ Primenjujući ovaj princip, dok se uzdižete u svesti do tačke kada ste zaista zahvalni i srećni zato što je vaše ono što želite, vi se nesvesno radujete i zahvaljujete u sebi. Već ste primili svoje - ono što je bila želja pre nego što ste se uzdigli u svesti, a vaša vera je ono što će obaviti vašu želju.

Ovo uzdizanje u svesti je duhovni brak gde se dvoje dogovaraju da postanu jedno, a njihova kopija ili slika će postati stvarnost. „Sve što onda zamolite u ime moje, učiniću...“ „Sve što zamolite“ je prilično velika mera. Ne pita se društvo da li je tražiti pogrešno ili ispravno, to zavisi od vas. Da li vam je to zaista potrebno? Da li to želite? To je sve što je potrebno. Život će vam dati to što tražite u „njegovo ime“.

Njegovo ime nije nešto što izgovarate usnama. Možete zauvek tražiti u ime Isusa ili Jehove ili Isusa Hrista i tražićete uzalud. „Ime“ znači priroda, što znači da će rezultati uslediti ako tražite u prirodi te stvari. Tražiti u ime znači uzdići se u svesti i postati jedno sa prirodom željene stvari, uzdići se u svesti do prirodnosti te stvari i postaćete ta stvar. „Sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.“

Molitva, kao što je ranije objašnjeno, je priznanje – naredba da verujete da ćete dobiti, u prvom licu, u sadašnjem vremenu. To znači da vam mora postati proirodno ono što tražite da biste to dobili.

Da bismo lakše ušli u prirodu željene stvari neophodna je opšta amnestija. Rečeno nam je: „I kad stojite na molitvi, praštajte ako imate šta na koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.“ Ovo možda zvuči kao da se radi o nekom Bogu koji je zadovoljan ili nezadovoljan vašim postupcima, ali se ne radi o tome.

Svesnost je Bog, stoga ako u vašoj svesti imate nešto protiv  čoveka, to stanje se ispoljava u vašem svetu. Ali osloboditi čoveka od svake osude znači osloboditi sebe da biste se uzdigli u željeno; dakle, nema osude u onima koji su u Isusu Hristu.

Neka vam postane navika da oslobodite svakog čoveka krivice pre nego što uđete u meditaciju. ZAKON se nikada ne može prekršiti, zato se opustite, jer će svaki čovek dobiti ono što veruje o sebi. Ne opterećujte se da li će neko dobiti ili neće ono što vi mislite da zaslužuje. Život nikada ne greši i uvek daje ono što čovek prvo sebi daje.

Ovo nas dovodi do često zloupotrebljavanog pojma „desetine“ iz Biblije. Razni učitelji su doveli u zabludu čoveka davanjem desetine, jer ni sami nisu razumeli prirodu desetine, a pošto su se bojali oskudice, naveli su svoje sledbenike da veruju da bi deseti deo svojih prihoda trebali dati Bogu. To znači, kako oni navode, kada neko da deseti deo svog prihoda njihovoj organizaciji, da on daje „desetinu“ Bogu. Zapamtite, „JA JESAM Gospod.“ Vaša svest o postojanju je Bog kojem dajete i uvek dajete na ovaj način.

Stoga, kada tvrdite da ste nešto, tada tu tvrdnju ili osobinu dajete Bogu. Vaša svest o biću, koja ne poznaje lica, će vam se vratiti presovana, promućkana i pregažena onim kvalitetom ili atributom koji ste dali sami sebi.

Svest o biću ne možete imenovati. Reći Bogu da je bogat, sjajan, da je ljubav, da je mudar, je definisati ono što se ne može definisati. Bog nije ono što se može imenovati.

Desetina je neophodna, a desetinu činite sa Bogom. Od sada je dajte jedinom Bogu i pobrinite se da mu date kvalitet koji želite da imate kao čovek, tvrdeći da ste veliki, bogati, voljeni i mudri.

Ne bavite se načinom na koji će se ispoljiti ovi kvaliteti ili tvrdnje, jer život ima načine koje vi kao čovek ne poznajete. Njegovi načini su mimo naših saznanja. Ali uveravam vas da onog dana kada poverujete u te kvalitete, vaše tvrdnje će biti ispoštovane. Jednom pokriveno mora biti otkriveno. Ono što se izgovori u tajnosti će se čuti sa krovova. Odnosno, ako poverujete u ono što u tajnosti verujete o sebi, to će se oglasiti u vašem svetu. Jer vaša uverenja o vama samima su reči Boga u vama, reči su duh i ne mogu se vratiti prazne, već se moraju ispuniti.

Ovog trenutka vi dozivate iz beskonačnosti ono čega ste sada svesni. Svaka reč i uverenje će vas pronaći. „Ja sam čokot, vi loze.“ Svest je „čokot“, a ono čega ste svesni da jeste su „loze“ koje hranite i držite u životu.

Kao što loza ne može da preživi ako nije ukorenjena u čokotu, tako ne postoji ništa van naše svesti. Loza će uvenuti ako je ne hrani sok iz čokota, a isto tako će nestati pojave u vašem svetu ako im prestanete poklanjati vašu pažnju, jer je ta pažnja sok života koji oživljava i održava sve u vašem svetu.

Da biste rešili problem koji vam se čini toliko stvaran, sve što treba da uradite je da sklonite svoju pažnju sa njega. Uprkos tome koliko je stvaran, ignorišite ga u svojoj svesti.

Postanite ravnodušni i počnite da se osećate kao ono što bi bilo rešenje problema.

Na primer, da ste u zatvoru, niko ne bi morao da vam kaže da treba da želite slobodu. Sloboda, tačnije, želja za slobodom bi se desila prirodno. Zašto onda gledati  četiri zida iza rešetki? Uklonite pažnju sa robije i počnite da osećate da ste slobodni. OSEĆAJTE  do tačke da vam to postane prirodno, a kada to postignete, zatvorske rešetke će nestati. Primenite ovaj princip na bilo koji problem.

Poznavao sam ljude u dugovima do ušiju, koji su primenivši ovaj princip za tren oka uklonili dugove velike kao planina. Video sam i one od kojih se lekari odustali zbog neizlečivih bolesti, koji su sklonili pažnju sa svog problema, bolesti, i počeli da se osećaju dobro uprkos dokazima  njihovih čula, koja su govorila suprotno. Za tren oka ova neizlečiva bolest je nestala, ne ostavivši ni ožiljak.

Vaš odgovor na „A vi šta mislite ko sam ja?“ određuje vašu ekspresiju. Sve dok ste svesni da ste u zatvoru ili bolesni, vi ćete nastaviti da izražavate ova stanja.

Kada je čovek uvideo da je sada ono što traži i počne da tvrdi da jeste, imaće dokaze svoje tvrdnje. Ovaj znak vam je dat rečima „Koga tražite? A onim rekoše: Isusa“. „Isus“ znači spasenje ili spasilac. Vi želite da se spasite od onoga što nije vaš problem.

„Ja sam“ je onaj što će da vas spasi. Ako ste gladni, vaš spasilac je hrana. Ako ste siromašni, vaš spasilac je bogatstvo. Ako ste u zatvoru, vaš spasilac je sloboda. Ako ste bolesni, neće vas spasiti čovek po imenu „Isus“, već će zdravlje postati vaš spasilac. Zato tvrdite „Ja sam zdravlje,“ drugim rečima, tvrdite ono što želite biti. Tvrdite to u svesti, ne u rečima,  a svest će vas nagraditi vašom tvrdnjom. Rečeno vam je: „...i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“ OSEĆAJTE taj kvalitet u svesti dok ga ne OSETITE. Kada osetite da ste to postali, taj kvalitet će se materijalizovati u vašem svetu.

Da li ste izlečeni od problema kada dodirnete njegovo rešenje? „Neko me se dotače; jer ja opazih, kako je sila izašla iz mene.“ Onog dana kada dotaknete ono biti u vama – OSEĆAJUĆI da ste izlečeni, iz vas će izaći te vrline i učvrstiti se u vašem svetu kao isceljenje.

Rečeno je: „Verujte u Boga, i u mene verujte!“ Imajte vere u Boga. „Koji, ako je bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi sa Bogom.“ Idi i učini isto. Počnite da verujete svojoj svesti, da je ona Bog. Dajte sebi sve atribute koje ste do sada davali Bogu van vas i sve tvrdnje će postati stvarnost.

„Jesam li ja Bog izbliza, govori Gospod, a nijesam  Bog i izdaleka?“ Ja sam vaša svest o biću.  Ja sam ono u čemu počinje i završava sve čega ću ikada biti svestan. „Pre nego je postao svet, JA SAM; i kad svet prestane postojati, JA SAM; pre nego je postao Abraham, JA SAM.“ Ovo JA JESAM je vaša svest.

„Ako Gospod neće graditi dom, uzalud se muče koji ga grade.“ Budući da je vaša svest Bog, ako ono što tražite nije prvo utemeljeno u vašoj svesti, uzalud ćete se truditi da to pronađete. Sve počinje i završava u svesti.

Balogosloven je čovek koji se uzda u sebe, jer se njegova vera u Boga meri njegovim samopouzdanjem. „Verujte u Boga, i u MENE verujte!“

Ne verujte ljudima, jer ljudi odražavaju ono što jeste, te će vam doneti ili učiniti ono što ste prvo učinili sebi.

„Niko ga ne otima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem, i vlast imam položiti ga, i vlast imam uzeti ga opet.“ Šta god na ovom svetu da se desi čoveku to nije slučajnost. Dešava se pod vođstvom tačnog i nepromenljivog Zakona. „Niko (manifestacija) ne može doći k meni, ako ga ne povuče Otac...“ i „Ja i Otac jedno smo.“ Veruj u ovu istinu i bićeš slobodan.

Čovek je uvek krivio druge za ono što jeste i nastaviće tako dok ne spozna da je on uzrok svemu. „JA SAM“  ne uništava, već ispunjava. „JA SAM“, svest u vama, ne uništava, već popunjava kalupe ili sopstvene predrasude.

Siromašnom je nemoguće da pronađe bogatstvo na ovom svetu, koliko god njim bio okružen, sve dok ne bude tvrdio da je bogat. Jer znakovi ne prethode, oni slede.

Neprestano se ritati i žaliti na siromaštvo, a pritom ostati siromašan u svojoj svesti je igrati igru gluposti. Promene se ne mogu desiti na tom nivou svesti, jer nam život donosi ono što jesmo.

Pratite primer bludnog (izgubljenog) sina. Morate razumeti da ste sami sebe doveli do ovog stanja pustoši i oskudice, te u sebi donesite odluku da se uzdignete na viši nivo (svesti) gde ugojeno tele, prsten i robinja čekaju vaš zahtev.

Bludni sin je izbegao osudu kada je smogao hrabrosti da zatraži svoje nasledstvo. Drugi će nas osuđivati dokle god sami sebe osuđujemo. „Blagosloven je, koji sam sebe ne osudi za ono, što nađe za pravo!“ Život ništa ne osuđuje, već odražava.

Život nije briga da li sebe nazivate bogatim ili siromašnim, slabim ili jakim. Uvek će vas nagraditi sa onim što je za vas istina.

Ispravno ili pogrešno - potiče od čoveka. Za život ne postoji ispravno ili pogrešno. Pavle je rekao u svom pismu Rimljanima: „Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim ako ko misli da je što pogano, onome je pogano.“ Prestanite se pitati da li je jeste ili niste vredni da dobijete ono što želite. Vi, kao čovek, niste tvorac želje. Vaše želje se oblikuju u vama, prema onome što sada tvrdite da jeste.

Kada je čovek gladan, on bez razmišljanja želi hranu. Kada je u zatvoru, on automatski želi slobodu i tako dalje. Vaše želje sadrže u sebi plan samoizražavanja (manifestacije). Zaboravite sve predrasude i uzdignite se u svojoj svesti na nivo svoje želje, ujedinite se sa njom, tvrdeći da ona već jeste. „Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvijem.“

Imajte vere u ono čega još nema, dok se u vama ne probudi ubeđenje da je to tako. Vaša smelost će biti dobro nagrađena. Za kratko vreme, vaše želje će biti ispunjene. Ali bez vere nema postignuća. Kroz veru reči dobijaju snagu „A vera je tvrdo pouzdanje u ono, čemu se nadamo, osvedočenje o onom, što ne vidimo.“

Nemojte biti uznemireni ili zabrinuti zbog rezultata. Oni će uslediti, baš kao što dan prati noć. Gledaj na sve svoje želje kao na izgovorene Božije reči, a na svaku reč ili želju, kao na obećanje. Većina nas ne uspeva ostvariti svoje želje zato što ih stalno uslovljavamo. Ne uslovljavajte svoje želje. Samo ih prihvatite kada vam dođu. Zahvaljujte se  obilato dok ne postanete zahvalni kao da se to (što želite) zaista desilo i nastavite sa vašim danom.

Ovaj način prihvatanja želje je isto kao da ste posadili seme, plodno seme, u već pripremljeno tlo. Ako možete posaditi želju u vašu svest, uvereni da će se pojaviti, uradili ste sve što se očekuje od vas. Ali, ako se brinete kako će vaša želja sazreti, to je kao da ste mentalno stisnuli seme koje nikada neće pasti na tlo poverenja.

Ljudi uslovljavaju svoje želje zato što neprestano sude prema onome što vide, a to što vide im se čini stvarnim, zaboravljajući da je jedina stvarnost u njihovoj svesti.

Prihvatajući stvarnost stvari je isto što i poreći da je Bogu sve moguće. Ako zatvorenik vidi svoja četiri zida kao stvarna, automatski poriče u sebi Božiji poriv ili obećanje o slobodi.

Pitanje koje se često postavlja: Ako je želja Božiji dar, kako možete reći da ako neko želi ubiti čoveka, da je takva želja dobra i da stoga dolazi od Boga? Dopustite da kažem da je odgovor da ni jedan čovek ne želi ubiti drugog čoveka.

Ono što on želi je da se oslobodi drugoga. Ali zato što ne veruje da njegova želja za slobodom u sebi sadrži moć slobode, on uslovljava svoju želju, te je za njega jedini način da je postigne - da uništi drugog čoveka, zaboravljajući da život ima puteve, koje on kao čovek, ne poznaje. Prema tome, čovek kvari Božije darove nedostatkom vere.

U razgovorima problemi deluju kao planine, koje se mogu ukloniti verom veličine semena slačice. Ljudi pristupaju problemu kao starica koja je prisustvovala bogosluženju i čula sveštenikove reči: „Ako imate vere koliko zrno gorušično, reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće.“

Te noći dok se molila, citirala je ovaj deo Svetog pisma i otišla na počinak sa onim što je mislila da je vera. Ujutru je odjurila do prozora i povikala: „Znala sam da će ta stara planina i dalje biti tamo.“

Ovako čovek pristupa svojim problemima. On zna da će se opet suočiti sa njma. Život ne mari za osobe, niti uništava, nastaviće da oživljava ono čega je svestan.

Stvari nestaju tek kada čovek promeni svoju svest. Ovo možete poreći, ali je činjenica da je svest jedina realnost, a pojave su ogledalo svesti. Božansko stanje koje tražite, možete pronaći samo u svojoj svesti, jer je carstvo božije u vama. Kao što se volja neba uvek vrši na zemlji, tako vi danas živite u nebesima koja ste stvorili u sebi. Na ovoj zemlji se pokazuje vaše nebo. Carstvo nebesko vam je na dohvat ruke. SADA je vreme. Stvorite novo nebo, uđite u novo stanje svesti i pojaviće se nova zemlja.

„Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i šta je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti.“ „I evo ću doći uskoro (vaša svest), i plata moja samnom, da dam svakome po delima njegovim.“

Bezimen sam, ali ću preuzeti na sebe svako ime (stanje) kojim me nazoveš. Zapamtite da ste to vi sami. Sve što mislite o sebi, svako duboko uverenje, je ono što će se pojaviti kao da jeste, jer JA JESAM ne možete prevariti, a Bogu se ne možete rugati.

Dopustite mi da vas uputim u veštinu ribolova. Zabeleženo je da su učenici bezuspešno lovili celu noć. Došao je Isus i rekao im da bace svoje mreže još jednom, u iste vode, koja su trenutak pre toga bila jalove, a sada su pucale od ulova.

Ova priča se odvija u sadašnjosti, u vama čitaoče. Vi u sebi imate sve elemente neophodne za ribolov. Ali sve dok ne uvidite da je Isus Hrist (vaša svest) Bog, lovićete, poput učenika, u noći ljudske tame. To znači, da ćete pecati STVARI za koje mislite da su stvarne i pecaćete ljudskim mamcem – kroz borbu i napor – pokušavajući da ostvarite kontakt sa ovim ili onim; pokušavajući da prislite ovo ili ono biće i sav trud će biti uzaludan. Kada otkrijete da je vaša svest Hrist Isus, dopustićete mu da upravlja vašim ribolovom. I lovićete u svesti stvari koje želite. Želja će biti riba koju ćete uloviti, jer je svest jedina živa realnost koju ćete uloviti u dubokim vodama svesti.

Ako želite uloviti ono što je izvan vaših sadašnjih mogućnosti, morate  baciti mrežu u dublje vode, jer u vašoj sadašnjoj svesti takve ribe i želje ne mogu plivati. Zabaciti mrežu u dublje vode, znači ostaviti iza sebe sve vaše sadašnje probleme ili ograničenja NE POKLANJAJUĆI IM VIŠE PAŽNJU.

U potpunosti okrenite leđa svakom problemu ili ograničenju. Fokusirajte se na svoje postojanje (biće) ponavljajući sebi JA JESAM, JA JESAM, JA JESAM. Nastavite izjavljivati sebi da jednostavno jeste. Ne uslovljavajte ovu izjavu, samo nastavite OSEĆATI da jeste i odjednom ćete shvatiti da ste bacili sidro koje vas je vezivalo za vaše probleme.

To je obično propraćeno osećajem ekspanzije. OSETIĆETE da se širite kao da rastete. Ne plašite se, biće vam potrebna hrabrost. Nećete umreti osim za prethodna ograničenja, a ona će umirati dok se vi odmičete od njih, jer ona postoje samo u vašoj svesti. U ovoj dubini ili proširenoj svesti, vi ste moć o kojoj niste ni sanjali. Sve što ste želeli, kada ste se odmakli od obale ograničenja, jeste riba, koju ćete loviti u ovoj dubini. Nakon što ste u potpunosti izgubili svest o problemima i ograničenjima, sada je najlakša stvar na svetu OSETITI da ste jedno sa onim što želite. Pošto je JA JESAM (vaša svest) vaskrsenje i život, morate vaskrsnuti za ono što jeste, da biste dobili ono što želite. Tada morate pretpostaviti (poprimiti) prirodu vaše želje osećajući: JA SAM bogat; JA SAM slobodan, JA SAM jak. Kada se ovi „OSEĆAJI“ učvrste u vama,  vaše bezoblično biće će preuzeti obrazac stvari koje osećate. Vi postajete „razapeti“ nad osećajima bogatstva, slobode i snage. Ostanite zakopani u tišini ovih uverenja. A onda, kao lopov u noći, kada se najmanje nadate, ovi obrasci će vaskrsnuti u vašem svetu kao žive stvarnosti.

Svet će vas dotaći i uvideti da ste od krvi i mesa, jer ćete nositi plodove po osobinama ovih novousvojenih kvaliteta. Ovo je umetnost uspešnog ribolova manifestacija života.

O uspešnim manifestacijama nam govori i priča o Danilu u lavovskoj jazbini. Dok je bio u lavljoj jazbini, Danilo je okrenuo leđa lavovima i pogledao gore, ka svetlu; tada su lavovi ostali nemoćni, a Danilova vera u Boga ga je spasila.

Ovo je i vaša priča, i vi morate uraditi ono što je Danilo uradio. Ako biste se zadesili u lavljoj jazbini, vaša jedina briga bi bili lavovi. Ne biste se bavili ni jednom stvari na svetu, osim svojim problemom – u ovom slučaju lavovima.

Rečeno vam je da je Danilo okrenuo leđa lavovima i pogledao ka svetlu, svom Bogu. Ako pratimo Danilov primer, mi bismo zarobljeni u jazbini siromaštva ili bolesti, trebali skrenuli pažnju sa svojih problema o dugovima ili bolesti i fokusirali se na ono što tražimo. Ako se u svesti ne vraćamo svojim problemima već nastavljamo sa verom, verujući da jesmo ono što tražimo, zatvorski zidovi će nestati, a ono što tražimo, šta god to bilo, će biti ostvareno.

Data nam je još jedna priča, o udovici i vrčiću ulja. „Jelisije joj odgovori: Kako da ti pomognem, šta imaš u kući? Ja, tvoja sluškinja, nemam tamo ništa, odvrati ona, osim jednog vrčića ulja. Tada Jelisej reče: Idi i traži od svih suseda prazne vrčeve, ali neka ih ne bude premalo, pa uđi u kuću i zatvori se sa svojim sinovima. Sipaj ulje u sve vrčeve, a kako se koji napuni, stavi ga na stranu. I ona ode od njega, pa se zatvori u kuću sa svojim sinovima. Oni su joj donosili vrčeve, a ona ih je punila“.

Ti si čitaoče ova udovica. Ti nemaš muža da te oplodi ili učini plodnim, jer je „udovica“ neplodno stanje. Sada je tvoja svest Bog, ili prorok koji je postao tvoj muž. Sledite primer udovice, koja je umesto praznine i ništavila prepoznala nešto – vrčić ulja.

Naređeno joj je „uđi u kuću i zatvori se“; zatvorite vrata za čula koja vam govore o praznim merama, dugovima, problemima.

Kada u potpunosti sklonite vašu pažnju odbijajući sve dokaze čula, osetite OSEĆAJ radosti (ulje) kao da je već vaše ono što želite. Ako se u vama uspostavi sporazum, tako da iščeznu sve sumnje i strahovi, onda ćete i vi popuniti sve prazne vrčeve, a izobilje će iz njih prelivati.

Priznanje je moć koja oslikava svet. Vi ste bili svako stanje koje ste ikada priznali. Ono što danas priznajete da je je za vas istina, jeste ono što ćete iskusiti. Zato budite udovica i prepoznajte radost, ma koliko bilo malo to što priznajete, bićete  velikodušno nagrađeni, jer je svet ogledalo koje uveličava sve čega ste svesni da jeste.

„Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.“ Kakvo veličanstveno otkrovenje, otkriveno vam je da je vaša svest Gospod Bog! Dođi, probudi se iz svog sna da si zatvoren. Shvati da je zemlja tvoja „i što je god u njoj...i sve što živi na njoj.“

Toliko ste se upleli u verovanje da ste čovek, da ste zaboravili kakvo ste veličanstveno biće. Sada, kada vam je vraćeno pamćenje, NAREDITE da se nevidljivo pojavi i ono ĆE SE POJAVITI, jer su sve stvari moraju da odogovore na Glas Božiji, Vašu Svest o Biću – svet je PO VAŠOJ ZAPOVESTI.